НИКИТА МИХАЛКОВ ЈЕ ПОСТАВЉАО НЕПРИЈАТНА ПИТАЊА О ГАДОСТИ У РУСИЈИ

Никита Михалков много види са необичне тачке гледишта и дели своја запажања са публиком програма Бесогон. У новом броју, редитељ је предложио да се говори о томе како је „романтизација гадости“ постала знак времена одакле потичу ови „романтичари“ и окорели зликовци.

И Никита Сергејевич је започео нови број „Бесогона”, који се зове „Романса о гадости”, трагичном смрћу писца, ратника и новинара Владлена Татарског. Као што знамо, фактички његов убица је постала 26-годишња Дарија Трепова, која је донела бисту новинара напуњену експлозивом у кафић где се Татарски састао са пријатељима. Такав му је поклон Треповa донела.

Како се одвија ова „романтизација гадости“?

Нећемо поново да описујемо целу причу – добро знамо. Али Никита Михалков је скренуо пажњу на име девојке убице – Трепова, што нас упућује на догађаје од пре 145 година, када је 24. јануара 1878. 28-годишња Вера Засулич дошла на пријем код градоначелника Санкт Петербурга. Фјодора Трепова. И на примеру Засуличове, Никита Сергејевич је показао како се одвија та „романтизација гадости“.

Терористкиња је пуцала на Трепова из близине. Метак је погодио службено лица у леву страну, али рана није била смртоносна. Засуличова, која је од младости учествовала у популистичким круговима, свој чин је објаснила једноставно: осветила је политичког затвореника Богољубова, кога је Трепов наредио да бичују, иако су такве казне у Русији у то време већ биле забрањене. Након тога, народновољци су одмах вукли жреб са шибицама, ко ће од њих убити злобног градоначелника.

Покушај је био толико храбар да је одлучено да се против Засуличове одржи јавни кривични процес у нади да ће добити казну од максимално 15 или чак 20 година тешког рада.

42-годишњи адвокат Пјотр Александров, познат по својим упечатљивим наступима у најзанимљивијим случајевима, преузео је на себе да је брани. Александров је морао да учини немогуће: да изазове сажаљење пороте за свог клијента и докаже да није било намере да Засуличова убије градоначелника. А ако јесте, онда је жртва за то крива не мање, ако не и више, него сам терориста.

Ево одломка из његовог говора у судници:

Овде се први пут појављује жена за коју није било личног интереса за злочин, никакве личне освете. Жена која је својим злочином повезала борбу за идеју, у име некога ко јој је целог живота био само брат у несрећи.

Поротници су умало заплакали када су слушали говор Александрова. Као резултат тога, уз громогласан аплауз, Засуличова је ослобођена и пуштена из суднице. Убрзо је отишла у Швајцарску. Оправдање Засуличове је у руском друштву, а не само у руском, изазвало буру одушевљења, рекао је Никита Михалков.

Руски терор је покренут

Руска интелигенција, вероватно само она интелигенција која је касније писала честитке јапанском цару у вези са поразом руске флоте, доживљавала је овај догађај као грандиозну победу либералне мисли, демократије, слободе и тако даље, наставио је редитељ. Новине Француске, Немачке, Енглеске пратиле су овај процес и са одушевљењем изражавале одобравање одлуке суда да ослободи терористу који је извршио атентат на градоначелника Санкт Петербурга.

У ствари, догађај од 24. јануара 1878. ослободио је руке руског терора. А само три године касније убијен је од експлозије бомбе, коју је бацио терориста Игњатије Гриневицки , цар Александар II . Погинуле су четири особе, међу којима и цар и сам убица, повређено је више од 20 људи – царева пратња и пролазници на улици.

А сада да се вратимо у наше дане и присетимо се каквих је наслова била пуна западна штампа након убиства Владлена Татарског: „У Санкт Петербургу је ухапшен активиста“, „Ухапшен пацифиста“, „Русија оптужује дисиденте за убиство проратног блогера”, „Русија ухапсила антиратног активисту”.

У бројним публикацијама није било наговештаја да је „пацифиста“ Трепова извршила терористички акт, да је реч о убиству. Западни новинари су свакако одвели своје читаоце од истине да је Трепова починила злочин. И било би у реду да су у питању само западни медији. Шта је либерал Виктор Шендерович *** рекао на руским?

Убиство Фомина, овог Татарског, је апсолутно легално по војним правилима, по новим војним правилима. Да се ово догодило пре годину и по дана, да су тајне службе Украјине разнеле неку пропутиновску личност у Санкт Петербургу, то би било прелазак црвене линије. У нашем случају није било преласка преко црвене линије, ни код Дугина ни код Фомине“.

А двојица комичара –  Александар Долгополов и Гарик Оганесјан  исмејали су овај трагични догађај пред берлинском јавношћу – убиство особе и рањавање више од 40 невиних људи.

Људи са шипком у џепу

Добро, може се рећи да један емитује програм из Израела, а друга два забављају јавност у Берлину. Али шта се дешава овде у Москви? У близини парка Зарјадје организован је народни спомен посвећен преминулом Татарском. И већ следећег дана сакупљено је све цвеће, руске заставе, георгијевске траке и фотографије, стављене у кесе за ђубре да се све то баци у смеће.

Кога је узнемирио овај спонтани меморијал који су организовали ожалошћени људи? Да ли су прекршили правила? Али зашто, само 500 метара од овог места, већ дуги низ година постоји исти споменик у знак сећања на Бориса Њемцова ? Штавише, овде сваки дан неко ажурира евиденцију са бројем дана који су прошли од убиства либералног политичара који је подржавао Евромајдан у Кијеву и подржавао оживљавање Бандера покрета.

Оба народна обележја налазе се у истој области Москве. И гледајући такав став, заиста желим да питам оне који стоје у реду на улицама: „Чији је Крим?“ Или: „Шта мислите о СВО?“ Зашто тако на брзину уклањају спомен обележје подигнуто у знак сећања на борца, писца, храброг човека, постхумно одликован Орденом за храброст, који је сахрањен уз војне почасти? Али чак и ако овим људима поставимо такво питање, нећемо чути истину, јер они имају уобичајен шипак у џепу, – сигуран је Никита Сергејевич. Али има још страшнијих ствари, наставио је редитељ: представљили смо убицу и терористу у лику Семистрельной иконы Божьей Матери. У којој мери треба искривити идеју добра и зла код неких грађана да би се људима приказао убица у лику Мајке Божије? И како се може помирити, у овом погледу, отворено исмевање Богородичине слике са подржавањем укидања смртне казне?

Још једном ћу поновити оно што већ дуго говорим: смртна казна није жеља за убијањем, смртна казна је прилика да човек схвати границу иза које га чека непостојање, подсетио је Никита Сергејевич. – А терор би требало надокнадити барем схватањем да чините дело које може да оконча и ваш живот. Да ли је погрешно?

Плаћање за туђу смрт у биткоинима

Осим тога, мора се разумети да је сваки терористички напад на нашу земљу веома великодушно плаћен, о чему постоје докази. На пример, такозвани Фонд за борбу против корупције*. Чини се да су циљеви фонда прилично племенити. Али ево шта је откривено у току истраге коју су водили новинари РТ.

Након смрти војног команданта Татарског, организација ФБК* добила је највећу донацију од почетка године – 3,81 биткоин, што је еквивалентно 110 хиљада долара или 8,8 милиона рубаља. Штавише, Наваљнијев тим** је наводно примио 840.000 долара у крипто валути од почетка СВО у Украјини до септембра 2022. У рубљама, ово је приближно 67 милиона по тренутном курсу. Ово је више него у целој 2021.

Односно, на овај начин, преко криптовалуте, ФБК* финансира екстремистичке ћелије у Русији. А члан једне од ових ћелија била је Дарија Трепова, регрутована управо да би починила убиство Татарског, – рекао је Никита Михалков. – Желим да подсетим на речи публицисте Томаса Карлајла. Рекао је: „Сваку револуцију смишљају романтичари, спроводе фанатици, а окорели ниткови користе њене плодове“.

А на крају крајева, ови „романтичари“ су посебна каста. Можете се сетити да је члан Народне Воље Лев Тихомиров писао о истој терористкињи Вери Засулич :

По изгледу је била чистокрвни нихилиста. Прљава, неуредна, увек је ходала одрпана, у поцепаним ципелама, или чак потпуно боса. Али њена душа је била златна, чиста и светла. Изузетно искрено.

Прелепа слика: неуредна отрцана жена чисте душе, која може да извади пиштољ и убије живог човека. И видимо како терористи покушавају да „романтично“ навуку „чисту, светлу душу“ на потпуно подли опис изгледа.

И Никита Сергејевич предлаже да се присетимо првих речи Дарије Трепове након њеног хапшења, које је она изговорила са искривљеним осмехом:

Разумем да сам ухапшен јер сам био на месту убиства Владлена Татарског… Донела сам тамо фигурицу која је експлодирала.

Шта се још зна о терористи? Она је вегетаријанка, феминисткиња, еко-активисткиња, креативна особа. А њен муж је сасвим прикладан – политички активиста, члан Либертаријанске партије Дмитрија Рилова, који се сакрио у Грузији са почетком мобилизације.

А ова „креативна природа“, вегетаријанка која сажаљева животиње, сасвим мирно доноси бомбу да убије особу која јој није учинила ништа лоше. Није ли ово „романтизација гадости“? А сада скупљају новац за веганску кухињу да би јела оно на шта је навикла.

Умножавање зла…

Све време наилазимо на латентно умножавање зла, нагласио је Никита Михалков. А то се дешава због чињенице да део друштва злочин представља као племените намере. Уопште, некажњивост и романтизација гадости је знак данашњег времена. Трансродни мушкарац који је, без разлога, отворио ватру на једну америчку школу – њему су, испоставило се, нарушена права.

А убица из Казања, који је пуцао у децу? Да, осуђен је на доживотни затвор. Али колико коментара читамо: „Каква штета за њега, тако леп дечак…“

Шта је ово? Апсолутна неосетљивост према туђој тузи до тренутка када се она не тиче тебе?

Данашњи свет је постављен да уништи човека, државу, националност, културу, језик итд. А оруђе у овој борби је „романтизација гадости“.

* ФБК је у Русији признат као страни агент, као и екстремистичка организација и забрањен је.

** Алексеј Наваљни је у Русији признат као терориста и екстремиста.

*** Виктор Шендерович је у Русији признат као страни агент

Извор:
ЦАРГРАД