НЕ МОЖЕ ХАГ ДА ПИШЕ СРПСКУ ИСТОРИЈУ: Шта предвиђа водич за наставнике и како „кроји“ градиво

haski tribunal

КАДА је у питању историја, пресуде из Хага свакако нису довољан извор за историјску грађу. Историју не пишу судови, нити политички моћници какви су они који стоје иза хашког механизма.

Овим речима историчари и адвокати који су добро упознати са суђењима у Хагу, коментаришу програм под називом „Водич за наставнике историје – како користити архивску грађу за подучавање историје о сукобима деведесетих“ који је покренуо Механизам за кривичне санкције за бившу Југославију.

У Механизму тврде да је приручник намењен наставницима историје који желе да унапреде своја знања и вештине у коришћењу архивске грађе Међународног кривичног суда за бившу Југославију, када припремају часове историје о сукобима из деведесетих. За Зорана Живановића који је радио као адвокат у више процеса у Хашком суду неприхваљиво је да пресуде из Хага буду довољан извор за историјску грађу. Он упозорава да су судије имале право да квалификују одређене злочине – на пример – као геноцид, што су урадили у случају Сребренице, а тај термин је споран из много разлога.

– У свакој пресуди о Сребреници помиње се различит број жртава, па који су онда узели за приручник – пита у изјави за „Новости“ овај адвокат. – За наше правнике кажу да су пристрасни, али и многи страни правни стручњаци који су неутрални имају исто мишљење.

Такође, Живановић каже да би приручник могао бити од користи уколико би постојао предмет који се зове Хашки трибунал, јер би могла да се проучава методологија рада.

– Али, ако је у питању историја, пресуде из Хага свакако нису довољан извор за историјску грађу – истиче Живановић. – Странке долазе до одређених доказа, презентују оне које им одговорају у процесу, остале не показују и суд доноси одлуку. Пресуда није пуна историјска истина.

Историчар проф. др Милош Ковић подсећа да се Механизам за кривичне санкције за бившу Југославију, још у време док се звао Међународни кривични суд за бившу Југославију, суочио са питањем да ли би требало да се бави историјом.

– Поучени неуспесима са оптужницама против Слободана Милошевића и Војислава Шешеља, које су више личиле на параисторијско штиво о злим Србима, него на судске акте, њихови стручњаци саветовали су им да се окану српске историје и да се концентришу на утврђивање кривице у конкретним случајевима – каже Ковић за наш лист.

Очигледно је, додаје он, да их ни у Суду ни у Механизму нису послушали, јер, тиме би се одрекли свог основног задатка: доказивања да су за све ратове и злочине на Балкану, од 1912. до данас, криви Срби.

– Тиме је требало сакрити одговорност НАТО земаља, којима је требало обезбедити морални изговор за будуће оружане агресије, али и локалних сецесиониста, који су разбили Југославију – каже Ковић. – Сваки историчар зна, међутим, да су ратови последице низа сложених узрока. Историју, једноставно, не пишу судови, нити политички моћници, какви су и они који стоје иза хашког Механизма.

Наш саговорник упозорава да су у нашем школском систему увелико заживели пројекти у којима Механизам и његови НАТО финансијери обучавају српске наставнике историје да нашој деци предају „хашку историју“, по којој су њихови преци били ратни злочинци, а не хероји и мученици.

– Српски извршиоци одавно су пронађени, невладине организације су оформљене, семинари су бесплатни и кроз њих сада пролазе десетине наставника. У току је, дакле, велика борба за историју, истину, струку, али и за душе наше деце – каже Ковић.

У Хашком механизму истичу да су водич израдили у сарадњи са Европским удружењем наставника историје и представницима удружења наставника из целе бивше Југославије. Из Србије су у том послу учествовали Марко Шуица, професор историје на Филозофском факултету и Александар Тодосијевић, наставник историје у ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници.

– Приручник ће бити публикован до средине јуна, када ће бити познато више детаља, регионалног је карактера и намењен је свим наставницима историје у земљама бивше Југославије – каже Тодосијевић за „Новости“.

Он напомиње да употреба приручника у школама није обавезна, да његов садржај неће једног дана постати и део градива из историје, а да наставници могу да га користе, али не морају. Овај пројекат финансира Европска унија.

Извор:
ИСКРА