Инфлуенсери и деца у Србији: Шта се крије у хаосу стримова, холова и пренковања

Интернет садржај који долази до наших најмлађих може да буде едукативан, оплемењујући и креативан, али и агресиван, мрачан и веома штетан, а личности које посредно уче децу у Србији томе шта је важно, шта је добро и чему у животу треба тежити родитељима најчешће нису познате

Ко су Сими, Муђа, Барби Африка, Озбиљне теме, Елена Стојичевски, Декс Рок и Марио Врећо и зашто је за све нас важно шта они мисле и раде?

У непрегледном хаосу разноврсног и слабо контролисаног персонализованог садржаја на друштвеним мрежама родитељима је све теже да одрже корак и буду упућени у то како (и уз кога) њихова деца проводе време на интернету.

Деца у Србији проводе значајан део слободног времена (у просеку три сата дневно, како је показало истраживање „Деца Европе на интернету“) гледајући тзв. креаторе садржаја, инфлуенсере, тиктокере и јутјубере о којима њихови родитељи не знају готово ништа, усвајајући њихов говор, мимику, ставове и вредносне системе.

У мору популарних „стримова“, „пренкова“, плесова, „челинџа“, шминкања, „туторијала“ и „холова“, деца уз инфлуенсере размишљају и формирају ставове о темама идентитета, међуљудских односа, политике, образовања, самоубиства, религије, поремећаја у исхрани, новца, ношења са губицима и траумама, љубави и пријатељства и свим другим животним изазовима.

Ко су, дакле, (за родитеље) незнанци који посредно уче децу у Србији томе шта је важно, шта је добро и чему у животу треба тежити?

Непосредне мисли и ставове вршњака или мало старијих интернет узора деца неретко примају без икаквог критичког филтера, а посебан проблем представља то што родитељи (који су углавном мало упућени у  животе њихове деце на интернету) до садржаја који свакодневно сатима забавља њихове малишане не могу ни да допру.

Алгоритми, наиме, функционишу тако што вам „избацују“ и „препоручују“ оно што мисле да ће вам се допасти, односно оно што се допало корисницима истог пола, сличног узраста, локације, интересовања и смисла за хумор…

То значи да уколико у слободно време не гледате видее попут „Проводим 24 сата на ВЦ шољи“, „Пренковала сам маму *полудела је*“ или „Купујем непознатој девојци БМВ“, „РОДИТЕЉИ И ДРУГАРИ РЕАГУЈУ НА МОЈ СТАН ОД 1.000.000е *тата испљувао“, „ДАЈЕМ ДЕВОЈКАМА ПАРЕ ДА СКИНУ ШМИНКУ *ау на шта личе…*“, „ОБИШАО САМ Мекдоналдс 100 ПУТА“, вероватно нећете проводити време у истом интернет простору као и већина деце у Србији.

Иако то што је садржај на друштвеним мрежама персонализован значи да је интернет искуство сваког детета јединствено и прављено „по његовој мери“, на српској Јутјуб и ТикТок сцени се већ годинама издвајају профили који окупљају милионе деце која редовно прате своје омиљене интернет личности.

На пример, јутјубер Декс Рок, ког деца често издвајају као омиљеног, на тој друштвеној мрежи има скоро два милиона пратилаца, а његови поједини снимци преко четири милиона прегледа. Снима како игра игрице и ради различите „изазове“, попут „Ко први разбије сеф добија 1000 евра“ или „Једем само ТикТок храну 24 сата“.

На српској „ТикТок сцени“ посебно је популаран Лазар Филиповић, који се прославио дајући савете о козметици и нези коже, али који снима видее разноврсног садржаја, од савета о везама и менталном здрављу до живота у великој породици и детињству на Косову и Метохији.

Један од најуспешнијих јутјубера на Балкану јесте Муђа који има преко два милиона пратилаца а најчешће снима како игра различите популарне игрице, снима изазове или влогове са колегиницом и девојком Јаном Дачовић. Деца често наводе и Симија, чији су популарни видеи, на пример, „Отишао сам на пијацу и потрошио 1000 евра“ и „Цео дан у Србији са два евра“.

Да децу у Србији не интересују само играње игрица и трошење новца показује популарност профила Озбиљне теме који се бави историјом, политиком и географијом.

Његови видеи „Зашто заставе Србије и Русије личе?“, „Зашто постоје две Ирске“, „Први светски рат, како и зашто је заиста почео?“, документарци о Балканским ратовима и важним српским биткама имају стотине хиљада прегледа.

Скривајући идентитет капом и наочарама, позива децу да се посвете свом образовању, и залаже се за игнорисање „треш садржаја“.

Када је у питању садржај са спортском тематиком, млади у Србији воле да гледају јутјубера Гагу.

На ТикТоку је тренутно веома популарна Елена Стојичевски која има скоро 800.000 пратилаца. Њени видеи су најчешће ТикТок изазови, популарни „спремите се са мном“ у којима се шминка и облачи пре одласка на одређени догађај, и видеи попут „Спакујте се са мном за море“, „Чистите моју собу са мном“, и видеи на тему мушко-женских односа.

У дечјем свету друштвених мрежа популарност се лако стиче и веома лако губи, па ће вам за неког ко је пре само неколико месеци имао милионе пратилаца и прегледа равнодушно рећи да га „више нико не гледа“.

Тиктокерка Барби Африка има 3.7 милиона пратилаца, а њени видеи имају стотине хиљада прегледа.

„У чаршији важи једно старо правило, уколико ти мама каже да се пазиш неког пријатеља, увек је на крају у праву“, поручује популарни тиктокер Арса Овде милиону својих пратилаца, уз шаљиве савете „Како натерати особу са којом се дописујете да вас заволи“ и „схватите ко вам је прави пријатељ“ и седам разлога због којих воли своју девојку.

МУП Србије апеловао је на родитеље да обрате пажњу на понашање деце приликом коришћења интернета, са посебним акцентом на профиле на друштвеним мрежама.

„Поштовани грађани, у светлу свих немилих догађаја, више него икада, неопходно је да очувамо разумност и стабилност, поготово према нашој деци која информације прате из различитих извора и медија“, наводи се у саопштењу МУП-а.

Када вас дете наредног пута буде, наизглед из чиста мира, питало колико кошта ваша торба, детаљно вам препричало Колубарску битку, давало вам брачне савете или га будете чули да поједине речи изговара непознатим акцентом, кључ мистерије се вероватно налази у секцији „трендинг“ на Јутјубу или на насловној страни ТикТока, на којој се појављују снимци које алгоритам препознаје као потенцијално најинтересантније кориснику.

Извор:
РТ