13. ЈУЛ

Овај датум многе људе асоцира на неколико ствари, а углавном на устанак у Црној Гори 1941.године, врхунску црногорску лозу и истоимени филм. У сваком случају ради се о датуму који обиљежава један велики дан у историји Црне Горе, србског народа, Југославије, Европе и свијета. Зашто се онда тај датум или погрешно представља или заборавља? Управо због његовог значаја. Комунисти у Југославији и званични атнифашисти у свијету су десетљећима 13.јул помињали и славили као почетак антифашистичког устанка у Црној Гори под вођством комуниста,а модерни Срби, ЕУ, НАТО и ,,Монтенегрини,, гурају га у заборав, јер им не одговара било каква борбеност осим према Русима и Богу. Миловина Монтенегро слави друге датуме,датуме издаје,робовања и лажи. Процес уништавања србства је при крају,па је ту своју улогу одиграо и ,,13. јул партизански устанак,,! Прво се ствар постави погрешно и генерације уче наопкако, да би се на крају могла и одбацити као употребљена папирна марамица.
Жао ми је господо,браћо и другови, али неће моћи тако.Нису Црногорци као најбољи Срби тог љета 1941.године залуд устајали и гинули. Није то била журка,пијанка или доконо паметовање, него невјероватно јунаштво и слободарство.
Црна Гора је окупирана током Априлског рата (6. – 17. април 1941.) и слома Краљевине Југославије, када је и цијела Југослвија окупирана и подијељена од непријатеља. Краљевина Југославија је пропала због издајничких дјелатности КПЈ,ВМРО,Усташа и разних националних мањина. Црна Гора је била окупирана од стране италијнских фашистичких формација као италијанска интересна зона, попут других србских и југословенских крајева. Дијелови Црне Горе (Рожаје,Гусиње,Плав,Тузи,Улцињ и Пећ) су прикључени квислишнској ,,Великој Албанији,, под патронатом фашистичке Италије.Околина Цетиња,Бока Которска и Будва су били припојени Италији а остатак Црне Горе био је под окупационом управом италијанског гувернера.
Народ је био изненађен брзим сломом отаџбине, увријеђен капитулацијом и збуњен окупацијом у року неколико дана. Дуго дјеловање југословенства је оставило своје посљедице на дичне Црногорце. Италијани су покушавали од првог дана окупације да уведу неку аутономну окупациону управу и представљали се ко пријатељи Црне Горе ,неријетко се позивајући на италијанску краљицу Јелену Петровић (кћерку краља Николе и супругу италијанског краља Виториа Емануела III). Окупациона управа је радила све што је могла да задржи мир и умири ратоборне Црногорце. Иако је већина становника била бијесна и спремна на отпор, водећи и значајни људи су били за примиривање до одговарујућег момента ,имајући у виду негативна искуства из Аустријске окупације у Првом свјетском рату и сагледавајући општу ситуацију у Другом свјетском који је био у току.
Током јуна 1941. Црног Гором су одјекнула свједочења о усташким монструозним злочинима над Србима по Херецеговини,Лици и Босни. Ти злочини су изазвали гнијев и револт Црногораца. У пограничним областима према ,,Неовисној држави Хрватској,, (Пиви,Бањанима и Голији) почеле су да се скупљају чете и прелазе у Херцеговину да заштите србски живаљ од покоља. Током тих слободарских акција Црног Гором се пронио глас о пуковнику Михалиовићу, који је подигао устанак на Равној Гори 8. Маја 1941. год. Србским Спартанцима је то било велико олакшање, нису се значи сви предали,нису сви капитулирали или били заробљени. Постоји значи група србских официра која је организовала отпор и ступила у везу са савезницима,краљем Петром и избјегличком владом.
Окупатор је радио на учвршћивању своје власти и умиривању Црне Горе. Италијански фашисти су скупили на Цетињу групу значајних ,,зеленаша,, ( Срба-Црногораца који су били против уједињења са Србијом и залагали се за повратак династије Петровић на власт). Народ је био ко затегнута струна. Окупација,немаштина, а нема правог оружаног отпора. Италијани су направили погрешан потез, сакупили су црногорске изроде и прогласили ,,Петровданску скупштину,, 12 јула 1941. Која ће прогласити ,,Независну Црну Гору под патронатом фашистичке Италије,,! То је у Црној Гори пукло као бомба! Народ је почео да вади сакривено оружије. Главари су окупљали чете.

Национални представници,официри и свештеници су повели устанике. ,,Независна Црна Гора,, је потрајала неколико сати. Устанак је избио током ноћи 12. на 13 . јули 1941. као општенародни покрет. Учешће у устанку је узело цјелокупно војноспособно становништво. Радило се о око 30 000 устаника што је био јединствен случај у тад окупираној Европи. Нарочито ако се узме у обзир број становника Црне Горе. Тада је највећи организовани покрет устаника у Европи био покрет пук. Михаиловића са званичних 10000 војника.
Радило се о општенародној побуни против проглашења одвајања Црне Горе од Србије! Спријечено је стварање ,,независне,, Црне Горе под покровитељством италијанског окупатора.
Устанак је имао подршку већине становништва. Устаници су за само неколико дана ослобили скоро сву Црну Гору осим већих градова Подгорице,Никшића,Цетиња,Пљеваља и приморских градова. Капетан Павле Ђуришић је 16. јула 1941. год. ослободио Беране. Заробљено је неколико хиљада италијанских војника и заплијењене велике количине оружија и муниције.
Нажалост у устанку су чествовали и комунисти. Који изазивају сукобе међу устаницима и слабе цјелокупни устанак.Комунисти теже оснивању својих команди над устаницима и формирању својих органа власти на слободним територијама. Нападни су ,безобразни и без трунке војничког знања. Устанку је пријетило распадање.КПЈ је имала веома погрешне процјене војно-политичке ситуације и ометала је устанике. Комунисти су тврдили да је прва фаза борбе успјешно остварена и да је сад требало прећи на фронтално ратовање и борбу са ,,класним непријатељем,,!? Имали су илузије о великим совјетским успјесима на источном фронту и да ће Црвена Армија доћи у Црну Гору до краја 1941. Године.

Италијани су се веома брзо реорганизовали и покренули велику офанзиву на устанике у Црној Гори уз жестоке репресије над народом. Окупаторске одмазде су биле сурове. Италијанска војска је заузела све саобраћајнице и насељена мјеста разбијајући устаничке групе. Поражене устаничке јединице су се повукле дубоко у непроходне планине. Устанак је угушен у крви 12. Августа 1941. године.
Устаници су се у планинским крајевима Црне Горе подијели на четнике и партизане започињући крвави грађански рат.Који је у Црној Гори био најизраженији. Партизанске јединице у Црној Гори су до краја 1942. год. на својм капама носиле и србску тробојку и црвену звиједу петокраку, што је такође био јединствен случај.
С тога су побједници у рату, партизани, приграбили за себе све заслуге 13. Јулског устанка. Озваничивши то у причама,пјесмама,сликовницама,књигама,документарним и играним програмима. Данас еволуирани титоисти одбацују уопште значај и појма 13. Јула и величају директну издају и самоуништење.
Знају одлично србски душмани да морају убити у Црногорцима сваку трунку србства, да се не би опет догодио неки 13. Јул и срушио у огњу Миловину Монтенегро.
Живјела права Црна Гора.
Србска Црна Гора побиједити мора!

12 . јула 2013. Год. Игор Војиновић
Косовска Митровица