Србија се одрекла Тесле

Уместо државе Србије, највећем светском уму, научнику Николи Тесли, достојно су се јуче на дан 157 година од његовог рођења, одужиле Сједињене Америчке Државе и Хрватска, која годинама присваја српског генија.

Можда зато није чудо што је шеф државе Томислав Николић „гутао кнедле“ док је хрватско руководство на дан пријема у ЕУ истицало овог научника као једног од најзнаменитијих Хрвата, јер званични Загреб Теслин рођендан слави пуна три дана и под покровитељством тамошњег председника Републике Ива Јосиповића.

У кабинету председника Србије Томислава Николића, „Вести“ су затражиле одговор зашто и Србија не обележава ову годишњицу, али нам је кратко одговорено, „питајте Владу Србије“.

У владином Министарству за просвету и науку добили смо програм обележавања 10. јула. У називу програма Тесла се чак и не помиње, већ само обележавање – Дана науке.
Осим што су представници синдиката положили венац на споменик творцу наизмичне струје испред београдског Електротехничког факултета, јуче је одржана свечана седница у Институту Никола Тесла и трибина на Грађевинском факултету.

Више него скромном обележавању се прикључио Нови Сад дебатом о брендирању Србије у част Тесли, док је у Виминацијуму код Костолца је отворен дечији научни камп Центра за промоцију науке.

За разлику од Београда, Теслин рођендан слави више светских градова од Филаделфије и Њујорка, преко Нијагаре Фолса и Чикага па до Бразилије.

Теслу нису заборавили ни у Прагу, Братислави, али ни у аустралијском граду Перту. Тиме је брука Србије и већа, а разлог што држава није организовала централну прославу је, како се незванично чуло – штедња због економске кризе.

То намеће и питање да ли је можда крив и цар Константин Велики што је баш пре 17 векова парафирао Милански едикт који Срби славе читаве ове године, па не стигоше ни дан да посвете Тесли, онако како он заслужује.

Интересантно је да у САД отпутовало и руководство београдског Музеја Никола Тесла које је у Њујорк однело „рођендански поклон“ поставку најбољих радова српског генија „Теслин чаробни свет електрицитета“ коју је у 15 светских градова већ видело 100.000 људи. Иначе, пре далеког пута исти београдски музеј је у земунској оронулој Миленијумској кули на Гардошу оставио део музејске поставке „Диплома Николе Тесле“.

Далека Филаделфија већ пет година 10. јул слави као Дан града и у Градској кући, у централном парку, музејима и на факултетима, поставља српске заставе. Ове године и конференцијом која је окупила највеће светске поштоваоце српског генија, међу њима и експерта Бернара Карлсона, аутор књиге „Тесла, проналазач електричног доба“. Изложба „Теслин чаробни свет електрицитета“ отворена је у Холу науке у Квинсу.

Част државе Србије „спасава“ музички фестивал Егзит који је за свечану церемонију отварања, спремио својеврстан перформанс, под називом „Тесла анте портас“.

За то време у Загребу је у оквиру манифестације Удруге Никола Тесла – Гениј за будућност, осим међународне конференције Тесла у Загребу и полагања цвећа на споменик Николе Тесле, премијерно изведен перформанс „Теслина фреквенција мира“, а синоћ су се у хотелу Еспланада традиционално на скупу Тесла и пријатељи окупиле угледне личности из свих области рада.

Геније без премца

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици која је тада била Војна граница у склопу Аустрије, а данас је део Хрватске. Отац Милутин био је свештеник Српске цркве, тада Карловачке митрополије, а мајка, Георгина, Ђука домаћица, потицала је из породици проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић, такође из личке свештеничке породице за коју је Тесла касније говорио да је дала пуно иноватора.

Школовао се у родном месту, Госпићу, Раковцу студирао је у Грацу и Прагу. Пре 1884. када је отишао у САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу. Надао се да ће му у САД индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације. Он је 1885. у Њујорку основао властиту компанију „Тесла“ када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје, иновације која је преобразила свет.

Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на којима се заснива савремена електротехника. У Европу је из САД ишао 1889. и 1892. Умро у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године. Урна с његовим пепелом пренета је касније у Београд и чува се у Музеју Николе Тесле. Теслина заоставштина стигла је у Београд 1951, на основу одлуке судских власти САД, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић.

Филм у припреми

У Калифорнији је недавно покренут пројекат поставке Теслине статуе у Силиконској долини, а режисер Мајкл Ентон припрема филм „Луди научник“.
– Тесла је био Србин. Са својом породицом је причао српски и ја верујем да би он желео да његов језик буде тачно представљен у овом филму. За мене никад није било сумње да тако треба да буде – наводи режисер.

Великан улази у УН

Код манастира Шишатовац на Фрушкој гори у току је градња копије родне куће и цркве породице највећег српског научника, етно-музеј, лабораторија и копија чувеног Теслиног торња. У Београду је покренута иницијатива да се споменик Николи Тесли у природној величини, рад београдског уметника, постави у дворишту здања Уједињених нација на Ист Риверу. Добијена је начелна сагласност главне администрације УН и поступак остварења ове идеје је у току.

Д. Декић – Вести