Промоција књиге за бугарске злочине над Србима у извештајима Арчибалда Рајса: Да се не заборави

Промоција књиге „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918“ одржана је у грачаничком Дому културе. У књизи је приказан страшан погром Срба од стране Бугара који се десио за време Првог светског рата.

Приређивачи ове књиге су Милорад Ђошић, председник СКЦ-а „Ћирилица“ из Београда и професорка књижевности Весна Арсић.

Књига садржи документа о бугарским злочинима над српским становништвом које је у Србији прикупио др Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар и публициста од 1915-1918. године.

Један од приређивача Милорад Ђошић каже да је у књизи обухваћен део Србије од Пожеревца па до Сурдулице.

“Бугари су направили страшан погром у Сурдулици. Ја сам ставио поднаслов једног чланка „Сурдулица као српска костурница”. Јер је дефинитивно Сурдулица била костурница. Она је била уствари Сабирни центар где су се, почевши од деце, стараца, људи, трговаца, индустријалаца…  сви су се сакупљали у Сурдулици. И из Сурдулице су после били опремани у Бугарску, А бугарски логори нису били нормални логори. Они су били на отвореном”, појаснио је Ђошић и подсетио да је у бугарском логору током Првог светског рата било преко 100.000 логораша.

“Када су се вратили кући, вратило се око педесетах хиљада њих и после тога и они су помрели, колико је био страшан погром и каква су стравична мучења претрпели и описали”, додао је он.

Поручује да се овакви злочини никада не смеју заборавити.

“Треба да причамо деци, унуцима, а то је тешко, јер деца окрећу главу. Тешко је да се о томе прича. Али треба причати помало”, наглашава приређивач Ђошић.

Стручњак за безбедност из НВО “Хумани центар” из Косовске Митровице Верољуб Петронић каже да је у овој књизи описан и Алексинац и Сурдулица и Бојник и цела Источна Србија.

“Не само која је материјална штета нанешена, да су библиотеке спаљиване, књиге одузимане, него начин на који су свештеници, индустријалци, учитељи, виђенији људи, домаћини, привредници одвођени, а оне које нису могли да наговоре да иду, пуштали су информације “добићете једну плату од бугарских власти”, и онда сиротиња крене и тако су их сакупљали у логоре”, рекао је Петронић, додавши да су кроз историју Срби ратовали само када су били нападани.

Петронић је такође констатовао да данашња деца у Основним школама јако мало уче о Првом светском рату, те да многи и не знају за злочине над Србима од стране Бугара у овом периоду.

Историчар Александар Гуџић подсетио је да је у време Првог светског рата Бугарска 14. октобра приступила централним силама и објавила рат Србији.

“Заузврат је Бугарска тражила да припоји целу Македонију и део Источне и Јужне Србије за шта јој се и указала прилика. То је и остварила од 1915. до 1918. године. Одмах по успостављању власти, режим у Софији креће са насилном бугаризацијом Срба у Источној и Јужној Србији”, појаснио је Гуџић.

Према историјским подацима, након повлачења српске војске и доброг дела народа крајем 1915. и почетком 1916. године територију Краљевине Србије су међу собом поделиле Аустроугарска и Бугарска. Бугарска окупација остала је запамћена по злоделима: стрељањима, силовањима, интернирању цивилног становништва, насилној бугаризацији, прогањању и убијању свештеника.

Књига „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918“ је претходно представљена и у Косовској Митровици.

Извор:
СРБСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ЋИРИЛИЦА