ПРОСЛАВА ЧЕТВРТОГ ЈУЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

категорија Косово и Метохија / дана 12/07/2013 у 10:19 часова /

,, Живот је избор, а не судбина, јер обичан човек живи како мора а прави како хоће. Живот на који се без отпора пристаје то је бедно таворење, а изабрани живот је слобода. Човек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем. “
Меша Селимовић

Четвртог јула, на датум када „сав нормалан свет“ слави са Сједињеним Америчким Државама дан њихове америчке независности, Срби су се окупили подно Звечанске тврђаве надомак Косовске Митровице да направе још једну скупштину, тј. још један устанак.

Осим тога, 4. јул је некада био и Дан Бораца – Титових партизана којих је данас остало мало, и већином су се интегрисали у савремени монденски СПС.

Први председник нове Скупштине Аутономне Покрајине Косова и Метохије је из те партије која би тог дана, као наследница Комунистичке Партије и НОБ-а (за млађе – Народно-ослободилачка борба), требало да баштини овај празник у значењу Дана Бораца. Председник скупштине Славко Стефановић је сада, заиста, и постао борац, за разлику од председника његове партије, Ивице Дачића, који је постао марионета окупатора.

Скупштина Аутономне Покрајине Косова и Метохије је израз потребе Срба са КиМ да остану у својој земљи, да сачувају њен суверенитет и територијални интегритет, у условима када је главни град издао, тј. централне институције издале. Није ли то немогућа мисија? Најбоље је да се пита св. Марко Ефески или св. Максим исповедник који су чували Веру православну када је Цариград издао. Устанци управо то и значе – устајање здравог дела тела против болесне целине. Са тим што су устанци обично усмерени против страног окупатора, а овде је реч о устанку против домаћих марионета. Можда би погоднија реч била «револуција» или «контрареволуција», јер се нарушава поредак глобалистичке државе Србије зарад народне државе Србије.

Проблем са овом нашом револуцијом је тај, што револуције углавном имају помагача са стране, а ова наша изгледа да нема. Када се рушила Царска Русија Лењин је са банковних рачуна у Швајцарској подизао немачке паре, Тита су подржавали и Стаљин и Черчил, а Срби са Косова и Метохије изгледа да имају само помоћ Одозго.

Трећи део људи, они православни, слави 4. јула преподобну Анастасију, мајку светог Саве.

Пријем у окупаторској “амбасади”

Дакле, било је окупљања, тог четвртог јула и у Приштини. Наравно, славили су службеници, можда, најважније институције на окупираном Косову, службеници тзв. америчке амбасаде. Мало су славили са рајом уз ђускање на улицама Приштине, на тргу који су назвали “Трг Мајке Терезе“, мало са «кремом» друштва окупираних. У самој згради амбасаде «ви-ај-пи ексцеленције» су на карингтоновски начин прославили овај важан датум за америчког господара. “Много пријатеља и велико гостољубље амбасадорке Трејси и њеног особља,» сриче задовољно протосинђел Сава Јањић на свом твитеру, поводом пријема у «америчкој амбасади». Своју слику није ставио са овога догађаја, али је сликао музичаре и поносне окупационе барјактаре. Од Шиптара, ту су били Хашим Тачи и његова шефица «државе» Атифете Јахјага, Вљора Читаку и римокатолички лидери и представници ислама, Шиптари-ротаријанци… Од Срба, рекосмо, био је Сава Јањић из манастира Дечани и други нису ни важни. Говор је одржала «председница».

Наравно, васпитање нам налаже да честитамо празник и једним и другима, макар са закашњењем. И «борцу» из Звечана и Американцима због њихове независности. Америчка независност је некад можда имала неки позитивни предзнак. Сада је САД тоталитарна држава која намеће реорганизацију света по својим неправедним интересима, тако да мало чега има ту честитати. Дан Бораца се више не слави, али можда би у будућности могао да се слави код Срба тај дан, само са другим значењем, несличан ничим Дану Бораца комунистичке револуције, само ако успе пројекат скупштине.

“Високи гост” Хашим Тачи.

Поменусмо на почетку да су слични устанци постојали у Православљу, када би патријарх и водећи архијереји издали Православље, а неки «периферни» православац устао у његову одбрану. Тако је св. Марко Ефески сачувао читаво Православље од уније са папом у 15. веку, а св. Максим Исповедник је сачувао Православље од јереси монотелитства у 7. веку.

Тешко је наћи неки аналогни пример у политичком смислу овоме што чини Скупштина АП КиМ, јер никада није било толико издајника отаџбине као данас и никада окупатор није деловао тако препредено и невитешки. Никада Срби по крви нису преко својих државних институција, тако као данас, давили своју сопствену отаџбину. Скупштина АП КиМ жели да сачува целину Србије, правећи извесну аутономију у односу на државни центар који је узурпиран издајницима и марионетама глобалистичких режима. Може се, ипак, наћи извесна аналогија са неким црквеним лицима.

Епископ Артемије проповеда Православље и одбацује свејерес (израз св. Јустина Ћелијског) и надјерес (израз св. Гаврила Грузијског) екуменизма. Али Београдска патријаршија од патријарха, преко његове ближе околине до његове даље околине врви екуменистима. Коју богословију они не воде? Која епархија је остала неоскрнављена овом јересју? Штампају ли се, данас, књиге о Православљу или је и то утихнуло? Јеретици у мантијама су дошли дотле да су прогласили и душу «смртном». Кад је еп. Артемије видео да се кренуло неповратно у суноврат, одлучио се за веома храбар и неко би рекао «самоубилачки» подухват. Он се оградио од патријарха Иринеја, јеретика екуменисте, и у манастиру Дубоки Поток, на основу 15. канона Цариградског Сабора, упркос одлукама београдске црквене врхушке и Сабора СПЦ, кренуо у одбрану Православља. Ако је Сабор СПЦ изманипулисан од јеретика, томе се мора стати на пут – порука је овог поступка. То је била нова страница у животу Епархије рашко-призренске. Та епархија је сада «у егзилу». Проширила се на целу отаџбину као израз борбе за чистоту вере у СПЦ. Нису се оделили од СПЦ, већ, попут имунитета, покушавају да оздраве оболело ткиво. Има та борба и видљиве победе. Тако је Ватикан имао изјаву из које следи да папа неће доћи у Србију, а тај његов долазак је требало да представља додатни импулс јереси и јеретицима екуменистима. Папа, дакле, не сме доћи у Србију због тих и таквих који се боре против екуменизма. Или, можда, блефира? И водећи екуменисти су се, за нијансу, притајили. Не праве олако отворене манифестације екуменизма као некад. Наступају опрезније. Вук длаку променио. Наравно, све институције СПЦ су устале против ЕРП у егзилу као против оних који нарушавају организациону дисциплину.

Неколико километара даље од Дубоког Потока налази се град Звечан. Ту је обновљена скупштина КиМ. Посланици ове скупштине урадили су, управо, исто оно што и епископ Артемије. Влада Р. Србије је под управом Брисела и Вашингтона, као што је и Синод СПЦ под управом Ватикана и Женеве. Ако је центар издао онда периферија мора да одбрани целокупност земље. Они су без «благослова» Београда кренули у борбу за очување Устава Србије. Наравно, ни марионетска Влада неће ћутати на ову непослушност. Искористиће државно-полицијске механизме да поломи кичму бунтовницима. Струје већ нестаје, а буџет је под знаком питања. Тако ће скупштина «у егзилу», иако је уставна, иако је легална, иако се бори за Устав и законе Републике Србије, бити проглашена «нелегалном», «штетном», и на њу ће гледати као на неке «секташе». Сабор СПЦ је прогласио за «легалног» епископа Рашкопризренске епархије каријеристу Теодосија Шибалића. Скупштина Србије је прогласила «легалним» председником владе Косова Хашима Тачија. И један и други су узурпатори, али и Сабор СПЦ и Скупштина Србије су марионетски, иако можда постоји део епископа и посланика који су поштени, али неуспешни да било шта учине.

Да ли ће успети устанак «Дубоки Поток – Звечан», пре свега зависи од читавог народа српског, од Ђевђелије до Бања Луке, и оног из дијаспоре. Уколико Срби испоштују две највеће заповести Божије: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим… и љуби ближњега свога као самога себе (Мт. 22,37-39), знаће шта треба да раде.

Да ли ће успети Скупштина и институције Аутономне Покрајине КиМ зависи од тога, да ли су Срби на КиМ. спремни и на материјална лишавања и на етикетирања и на друге невоље правде ради. Они су кренули у бој за крст часни и слободу златну, али храмљу на једну ногу. Они се ломе између дипломатије са конформистима и заједничке борбе са исповедницима. Они још воде лицемерне односе са Теодосијевим људима. Еп. Теодосије је, засада, једина карика која их повезује са онима који су на власти у Србији. Он ради против њих, против Срба на Косову и Метохији, велича издајника Вучића, у сагласју је са издајником Дачићем и издајник Николић му је по мери.

Ако Срби са КиМ. не одустану од дипломатије са оним који их вуче за нос, тј. Теодосијем, највероватније ће завршити у живом блату. Време не ради за њих. Сваким даном притисци су већи, и сваким даном Срби диљем планете имају мање симпатије за борбу Срба на Косову, јер су неинформисани. Гебелсовски медији раде свој посао. «Докле више то Косово. Предајте га, више!», чује се код маловерних и измучених.

Ако Срби са КиМ. одбаце «оцеубицу» Теодосија, конформисти ће имати један више разлог да их клеветају и нападају, али коалиција са владиком Артемијем, исповедником Православља ће створити један велики фронт истинских бораца за Православље и отаџбину у самој отаџбини, па и дијаспори. Борба за идеју Правде и Истине и јединство одређене групе дају силу, полет и ентузијазам. Свети цар Давид је претпоставио малобројну војску некорумпираних многобројној војсци корумумпираних војника, и победио је у рату. Баба са салом неће претрчати маратон, макар се нашминкала као Елизабета Тејлор, здрава девојка може да претрчи маратон. «Баба» – то је дипломатија са еп. Теодосијем Шибалићем. «Девојка» – то је коалиција са еп. Артемијем Радосављевићем.

Можда је време да послушамо савет светог владике Николаја, док још није касно: «Бирајте, Срби, живот или смрт; част или срамоту; светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола, бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тога избора зависила вам је сва ваша прошлост. Од тога зависиће и сва ваша будућност. Амин.“

Јер врлина је претежнија од вештине!