Коме користи војни сукоб у Судану?

Ујутро 15. априла, становнике главног града Судана, Картума, пробудила је јака ватра и ватра из митраљеза. У главном граду, а потом и у другим градовима, почеле су борбе између регуларне војске и Снага за брзо реаговање (СРФ).

Редовна војска је подређена војној влади коју предводи генерал Абдел Фатах ал-Бурхан, а Снаге за брзо реаговање подређене су његовом номиналном заменику, генералу Мохамеду Хамдану Дагалу, званом Хамедти.

Борбе су почеле у центру Картума – у зони председничке палате и војног штаба. Снаге за брзо реаговање саопштиле су да су преузеле контролу над престоничким аеродромом, председничком палатом и аеродромом Мерое у северној провинцији земље.

Дуумвират генерала влада Суданом од војног удара 2021. којим је свргнут диктатор Омар ал-Башир, који је владао земљом око 30 година. Тада су два генерала била савезници. Након свргавања ал-Башира, војне и цивилне власти пристале су да формирају прелазну владу, али је у октобру 2021. у Судану дошло до војног удара против прелазне владе. Током пуча, сада супротстављени Абдел Фатах ал-Бурхан и Мохамед Хамдан Дагало деловали су као савезници.

Снаге за брзо реаговање створене су на бази провладиних оружаних формација арапских номадских племена „Џанџавид” („демони на коњу”), бачених да сузбију црначке сепаратисте Јужног Судана и провинција Кордофан и Дарфур. Јужни Судан се отцепио, а сепаратисте Кордофана и Дарфура пацификовала је милиција Џанџавид, предвођена представницима милитантног арапског номадског племена Резигате Шеик Муса Хилал и Мухамед Хамдан Дагало (Хамедти).

2013. године од милиције Џанџавид створене су Снаге за брзо реаговање. Око хиљаду бораца РРФ-а стигло је 25. јула 2019. у Либију да подржи трупе маршала Хафтара у нападу на Триполи.

Дана 15. априла 2023. „катализатор за ескалацију је највероватније било појављивање египатских ваздухопловних снага у бази у Мероеу и гласине о Бурхановој намери да пребаци аеродром у Египат на трајну употребу. Мерое су Хамедтијеве снаге користиле дуги низ година за транспорт злата и оружја и важан је део економске базе РРФ-а“, пише Рибар телеграм канал.

Западни медији тврде и да Хамедти контролише део суданских рудника злата.

Хамедти је рођен 1975. у арапском племену које је узгајало камиле. Са 16 година напустио је школу да би радио као добављач камила у Либији и Египту. Током сепаратистичког устанка у Дарфуру, Хамедти је обезбедио караване у региону и обогатио се. Убрзо је почео да ангажује борце за провладину милицију Јанџавид.

Низак род и недостатак престижне факултетске дипломе спречили су бившег возача камила да постане неприкосновени лидер Судана. Представници елитних кругова према њему се односе са нескривеним презиром.

„Образовани људи у Судану верују да је Хемети катастрофа коју је створио [диктатор] Башир“, рекао је Омар ел Тајеба Ахмед из Арапске службе Би-Би-Сија.

Међутим, судански специјалиста Роланд Маршал са Париског института за политичке студије (Сциенцес По), истиче да је „генерал Хамдан, који је добио велике могућности, отишао у политику и изразио подршку преласку на цивилну власт“: искрени демократа је први од свих оних који свој политички простор виде све ограниченијим и који зна да  ће његов политички и економски опстанак имати много више везе са преласком на цивилну власт него са одржавањем нефункционалне хунте .

Мохамед Хамдан [Хамедти] је 25. фебруара 2022. посетио Москву, где се састао са високим руским званичницима, укључујући секретара Савета безбедности Русије Николаја Патрушева. Суданска државна агенција СУНА је тада напоменула да су се стране договориле да „активирају“ претходне економске, дипломатске и безбедносне споразуме.

Генерал Хамедти је дугогодишњи и непоколебљиви заговорник развоја сарадње са Русијом. Западна медијска заједница не штеди напоре и средства да је компромитује. Предводи кампању Глобал Витнесс, међународна невладина организација коју финансира Сорош и коју је амерички Конгрес номиновао за Нобелову награду за мир 2003. за свој рад на везама између сукоба и дијаманата у афричким земљама.

Велики део финансирања Глобал Витнесс-а долази од грантова које обезбеђује забрањени Институт за отворено друштво Џорџа Сороша* у Русији, као и владе Норвешке и Велике Британије. Ова структура није без помоћи, вероватно, ЦИА прати све Дагалове финансијске контакте, посебно у трговини златом.

Високо плаћеним западним корисницима грантова се не свиђа чињеница да Ал Гунаде, индустријска групација у власништву породице бившег возача камила и једног од највећих суданских рудара злата, послује са земљама попут Кине, Малезије и Русије.

Имајте на уму да, пошто је пажљиво пратио све финансијске трансакције компаније за ископавање злата која подржава Снаге за брзо реаговање, Глобал Витнесс у њима није пронашао ништа криминално.

Ако је економска основа Хамедтија и његових сарадника из РСФ-а злато, онда је могуће да генерал ал-Бурхан црпи финансијска средства из пословања са дрогом.

Судан је последњих година постао највећи афрички центар за производњу најопасније дроге – Каптагона, који се назива „дрога џихада”. Ово је саопштено на редовном заседању Организације за сарадњу шефова полиција источне Африке.

Генерал Хамедти улаже велике напоре у борби против нарко-бизниса. Генерал ал-Буркхан прећуткује ову тему.

Бурхан, који је допринео нормализацији суданско-израелских односа, развио је односе поверења не само са Израелом, већ и са Сједињеним Државама.

Почетком 2021. заменик команданта америчких снага у Африци (АФРИЦОМ), генерал Ендрју Јанг, прогласио је „нови почетак“ са Картумом, обећавајући уз помоћ Пентагона да ће обновити суданске оружане снаге на новој професионалној основи, а Шефица америчке Агенције за међународни развој Саманта Пауер истакла је висок економски потенцијал Судана за развој партнерства са Сједињеним Државама.

Бирајући између Хамедтија и ал-Бурхана, САД и Израел се кладе на овог другог, пише Тхе Нев Араб, позивајући се на високог израелског званичника.

Дана 2. фебруара 2023. године, „Министар иностраних послова Ели Коен био је у историјској посети Картуму, главном граду Судана, током које се састао са председавајућим Прелазног сувереног савета Судана, генералом Абдел-Фаттахом ал-Бурханом. Током посете, која је координирана са Сједињеним Државама, стране су финализирале текст предстојећег мировног споразума“, саопштило је израелско Министарство спољних послова на свом званичном сајту.

12. фебруара 2023. године постало је познато да су се Москва и Картум договорили о стварању руске војне базе у Порт Судану на Црвеном мору. Споразум предвиђа распоређивање базе у Порт Судану, у којој би се налазило 300 руских морнара и до четири брода.

Раније, у септембру 2022. године, амерички амбасадор у Судану Џон Годфри упозорио је на последице ако Картум дозволи Русији да успостави војну базу на обали Црвеног мора у интервјуу за судански лист Ал-Таииар. Он је навео да таква одлука не само да би изоловала Судан од међународне заједнице, већ би штетила и његовим интересима.

Најбољи начин да се поткопа економска и војна моћ генерала Хамедтија наклоњеног Русији јесте да се уништи логистика његових компанија. „Сада се у Судану одвијају непријатељства само око аеродрома преко којих се снабдева оружје и извози злато. Хамедти разуме за шта се бори. Он и његови руски партнери наћи ће се у блокади. На крају крајева, у ЦАР-у авиони лете кроз Судан “, пише руски оријенталиста Игор Димитриев.

Контрола лука на Црвеном мору је такође важна са логистичке тачке гледишта.

Није случајно што је Европска унија 26. фебруара увела санкције против ПМЦ Вагнер, убрзо након постизања споразума између Судана и Русије о војној бази. „Активности Вагнер групе представљају претњу за људе у земљама у којима послују и за Европску унију. Они пријете међународном миру и безбједности јер дјелују мимо било каквих законских норми“, рекао је високи представник ЕУ за вањске послове и безбједносну политику Жозеп Борел.

Актуелни војни сукоб дестабилизује ситуацију у Судану и на неодређено време обуставља руске планове за изградњу војне базе на обали Црвеног мора. Може се претпоставити да ће, ако победи ал-Буркхан, од Русије бити затражено да оде.

Извор:
ВАСЕЉЕНСКА