Институт Арчибалд Рајс: Систематско умањивање српских жртава – коцкице најзад дошле на своје место

Кога уместо фабула политички договорене „историје“ занимају научно утемељене чињенице, нека не пропусти конференцију Института за истраживање Јасеновца у суботу 22. априла у 10 часова, у хотелу М у Београду

Институт за истраживање Јасеновца (Jasenovac Research Institute) из Њујорка одржаће своје прво заседање у Србији, у Хотелу М у Београду, 22-23. априла 2023. године. Конференција у хотелу М, који се налази на адреси Булевар Ослобођења 56а, телефон 011 3090401, почиње са радом у суботу 22. априла у 10 сати пре подне.

Организатор овог важног догађаја, Институт за истраживање Јасеновца, под руководством њујоршког професора Бери Литучија, већ годинама ради на утврђивању истине о размерама геноцидног страдања српског народа у НДХ за време Другог светског рата. Када је реч о размерама, Институт се ни у једном тренутку није устручавао да их прикаже реално и документовано, у стотинама хиљада, не само у Јасеновцу него широм НДХ. Таквим ставом, Институт је дошао у сукоб са напорима хрватске ревизионистичке политике током задњих неколико деценија која тежи да обим и свирепост почињених злочина умањи, заташка, па чак и лажно и цинично прикаже као оправдани чин хрватске самоодбране.

Нажалост, са малобројним изузецима, међу којима се истичу прегаоци као проф. Србољуб Живановић, Институт је наишао на врло мало подршке међу Србима. Ставови свих режима који су се у Србији мењали у овоме су били јединствени и временом су постајали све ближи хрватском ревизионистичком становишту. Под изговором „регионалне стабилности“ и „добросуседских односа“ челници тих режима увек су били спремни да жртвују историјску истину и моралне интересе српског народа. Један број српских интелектуалаца и званичних установа, примерице Музеј жртава геноцида, подлегао је притиску. Усвојили су методологију која највише одговара хрватским фалсификаторима историјских чињеница, тврдећи да је 80 година после догађаја поименични списак жртава једини валидан начин да се дође до броја страдалих. На такав начин, српско страдање у НДХ су обесмислили спуштањем броја на око осамдесет до сто хиљада жртава, што се уклапа у хрватске тврдње. Хрватски план да се материјалне чињенице о геноциду у НДХ радикално преиначе, и то српским рукама, а да се хрватска кривица за злочине који су шокирали чак и њихове немачке и италијанске савезнике до крајности умањи, тиме је у знатној мери успео.

Без видљиве институционалне подршке, у сарадњи са низом одважних појединаца том подлом плану бескомпромисно се супротставља Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка. То сигурно јесте један од главних разлога зашто српски медији овај значајан скуп игноришу. Може ли ико да замисли да би израелски медији и институције прећутали скуп у Тел Авиву или Јерусалиму на тему холокауста?

Али упркос завери ћутања, српска јавност је сада упозната. Ко не може да скупу у Хотелу М присуствује лично, моћи ће да га прати на Зуму.

 

Заинтересовани који желе да запрате овај скуп на својим Смарт телефонима, то могу да учине користећи лозинку: 074050

Значај овог скупа о страдању српског народа у НДХ треба разматрати у склопу две важне околности.

Прва је бесрамно одбацивање, пре годину дана, од стране политичких статиста који се представљају као посланици парламента Србије предложене резолуције којом се осуђује масовно убијање српског народа у НДХ и комеморишу невине жртве. О томе смо тада подробно писали (овде и овде). Притисак окупационе власти на све чиниоце у јавном простору био је толико снажан да се мало ко тада усудио да нам се придружи.

Следећа коцкица у овом срамном мозаику је недавно објављена вест да је Министарство просвете Србије акредитовало програм Музеја жртава геноцида за наставнике историје: „Учење о геноциду почињеном над Србима.“ Ова вест би требало да активира сва алармна звона и упали све црвене лампице али, наравно, није. Као толико других ствари у слуђеној Србији, прошла је готово непримећена и непрокоментарисана. У најави Музеја геноцида, као један од специфичних циљева наведеног програма наводи се „унапређивање знања наставника о геноциду извршеном над Србима од стране хрватске државе у систему концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, као и на бројним другим губилиштима на територији Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, и то у светлу актуелних историографских истраживања.“

Јавности није приказан садржај овог програма, за који се каже да ће почети да буде примењиван у обуци наставног особља већ од маја ове године. Међутим, то се лако може претпоставити на основу до сада испољених ставова Музеја геноцида по овом питању.

Наведени циљеви су формулисани да племенито и успављујуће звуче, али кључна фраза је „у светлу актуелних историографских истраживања.“

Већ годинама, без икаквог научног утемељења и користећи проблематичну методологију, Музеј жртава геноцида пропагира драстично умањени број српских жртава у НДХ. Музеј се намеће српској јавности као референтна установа са правом да одређује шта „актуелна историографска истраживања“ имају да кажу о страдању српског народа на подручјима која су се налазила под хрватском контролом од 1941. до 1945. године. То право Музеј присваја позивајући се на тезу да једино „школовани историчари“ смеју да расправљају о овим темама, што по дефиницији искључује све којима стручњаци Музеја поричу тај статус. По тим критеријумима, ни оцу историје Тукидиду не би било одобрено пуноправно учешће у дебати о размерима српског страдања у НДХ, јер нити је био сарадник Музеја, нити је школовани историчар, пошто није дипломирао историју.

Основни разлог зашто је обука школског особља о масовном истребљењу Срба у НДХ поверена Музеју геноцида а не, на пример, Институту за истраживање Јасеновца из Њујорка је то што је Музеј чврсто позициониран на политичкој линији режима на чијим јаслама се издржава, што није случај са оном другом установом. Музеј већ годинама доказује своју политичку подобност grosso modo прихватајући хрватске процене јасеновачких жртава и инсистирајући на методолошком апсурду, осамдесет година после догађаја, да само поименични списак жртава може да послужи као валидни доказ броја страдалих.

Да би се дошло до унапред зацртаног броја српских жртава који не би значајно одступао од пропаганде коју води хрватска „историографија,“ циљано се усваја дефектни методолошки приступ који, после вишедеценијског уништавања доказа, једино може да потврди тражени резултат. Компетентни извештаји и процене веродостојних извора из времена када су се догађаји одиграли изостављају се или се њихова поузданост дилетантским аргументима доводи у питање.

Поигравање српским жртвама у Јасеновцу и широм НДХ, и умањивање њиховог броја, у самомрзећим структурама окупиране Србије није академска настраност него државна политика. Ништа то не илуструје боље од слике двојице челника, једног државног, другог црквеног, у тексту који се односи на ову тему:

Са самозадовољним осмесима они реагују на вест да „Утврђени спискови наводе 83.000 и 88.000 жртава Јасеновца … Тачан број жртава Јасеновца није никада утврђен. Спомен парк Јасеновац је до 2012. утврдио списак од око 83.000, док је Музеј жртава геноцида сачинио списак од око 88.000 жртава, преноси РТС писање Танјуга.“

Nota bene да је „Спомен парк Јасеновац“ хрватска државна установа која делује на месту где се за време рата налазио хрватски логор смрти. Музеј жртава геноцида је аналогна установа коју финансира српска држава. Њихове констатације о броју жртава у фрапантној су сагласности.

Све би било исто да је обука српских наставника и преношење српским ђацима знања о покољу српског народа у НДХ било поверено хрватском Спомен парку Јасеновац уместо „српском“ Музеју жртава геноцида из Београда.

Ко буде слободан, и кога уместо фабула политички договорене „историје“ занимају научно утемељене чињенице, нека не пропусти конференцију Института за истраживање Јасеновца која почиње у суботу 22. априла у 10 часова пре подне у хотелу М у Београду.

Програм конференције „Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи“

Овим Вас срдачно позивамо на 21. годишњу међународну научну конференцију посвећену Дану Јасеновца 2023:

Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи, 22. и 23. априла 2023.

Хотел М, Булевар ослобођења 56a, Београд, Србија, директан пренос

Спонзор је Институт за истраживање Јасеновца, невладина и непрофитна организација, основана у САД 1998. године, посвећена образовању света о фашистичко-нацистичким геноцидима против Срба, Рома и Јевреја на Балкану (www.jasenovac.org)

Субота, 22. април 2023 – Први дан Конференције

10:00 Уводне речи и обраћања учесницима Конференције

1. Поздравна реч и уводне напомене професора Барија Литучија, Извршног директора Института за истраживање Јасеновца и председника Конгеренције – 10 мин.

2. МИНУТ ЋУТАЊА за све жртве нацистичко-усташког троструког геноцида против Рома, Срба и Јевреја и свих антифашиста и политичких опонената, на 78. годишњицу краја Холокауста у од фашиста и нациста окупираној Југославији.

3. 10:20 – Први панел: Уводна обраћања Конференцији о опасности ревизије историје.
   Др Василије Крестић: Уводна реч.
   Др Душан Басташић: „Јадовно, претеча Јасеновца”
   Пуковник Антун Милетић: „О броју људи убијених у Јасеновцу”
   Др Рори Јеоманс (Велика Британија „Производња боље прошлости: Између културе сећања и ревизионизма у савременој Хрватској”
   Модератор Бари Литучи. (Дискусија, питања и одговори ће следити касније током дана)
4. 10:50 – Други панел: Одјеци Јасеновца: Сведочења преживеле деце о усташком и нацистичком терору против деце
   Модератор: историчар Тамара Стојановић
   Говорници: Гојко Рончевић, преживело дете из логора Јастребарско
   Пајо Вукмир, преживело дете из логора Јастребарско и Јасеновац
   Марија Бараћ, преживело дете из логора Јастребарско и Јасеновац
   Душан Јеринић, писац, преживело дете из логора Стара Градишка
   Александар Нећак, јеврејско дете преживело у окупираном Београду
   Миле Боснић: О скупљању сведочења преживелих
5. 11:50 – Трећи панел: Одјеци Јасеновца – Јевреји жртве, преживели и антифашисти о Шоа у Југославији.
   Говорници: Проф. др Гидеон Грајф (Израел „Холокауст југословенских Јевреја: Коначно решење пре коначног решења”
   Ненад Фогел, председник јеврејске општине Земун „Сагласни у несагласју”
   Александар Нећак, потпредседник Јеврејске општине Земун „Јасеновац – Поглед из Београда 2023.”
   Модератор проф. др Гидеон Грајф
   Дискусија, питања и одговори до 1:30.
   Модератор др Грајф
6. 14:30 PM – Четврти панел: Одјеци Јасеновца – Ромски историчари објашњавају Самударипен/Порајмос (геноцид против Рома) у од фашиста и нациста окупираној Југославији
   Говорник: др Драгољуб Ацковић (Србија „Самударипен ромске деце у НДХ“
   Модератор проф. др Гидеон Грајф
7. 15:45 – Пети панел: Одјеци Јасеновца – Заборављене жртве
   Говорници: Др Филип Шкиљан (Хрватска) „О прогону старокатолика”
   Др Рори Јеоманс: „Судбина хрватских породица депортованих Срба и Јевреја. Прелиминарни докази из архива”
   Мр Тамара Стојановић: „Јасеновац у документима Југословенске државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника, 1943-1947”
8. 17:00 – Питања и одговори за све панеле и све говорнике
   Модератори: проф. Бари Литучи, проф. др Гидеон Грајф и др Драгољуб Ацковић

18:30 PM – Конференција се наставља у недељу у 10 сати

Недеља, 23. април 2023 – Други дан Конференције

1. 10:00 – Шести панел – Степинац, Католичка црква и ревизионистички наратив
   Модератор: Др Александар Стојановић
   Говорници: Др Александар Стојановић: „Хрватска и католичка држава: Усташки режим и верске заједнице у НДХ“
   Мр Јован Пејин: „О покушају рехабилитације Степинца“
   Мр Горан Шарић (Хрватска „Др Алојзије Степинац и геноцид у Независној Држави Хрватској“
2. 11:30 – Седми панел – Борба против ревизионистичких наратива као део антифашистичке борбе
   Модератор Џон Боснић
   Говорници: др Јелена Гускова (Русија „Зашто се Јасеновац никад не сме поновити”
   Проф. др Нисан Шарифи (Израел „Учешће Јевреја Југославије у антифашистичкој борби”
   Проф. др Норман Марковић, Rutgers University (САД, „O ревизионистичким наративима о фашизму и геноциду”
   Др Улрих Шнајдер (Немачка) генерални секретар међународне федерације антифашистичког отпора (FIR „FIR и борба против историјског ревизионизма – Стоп ревизионистичким декларацијама у Европском парламенту, рехабилитацији фашистичких колаборациониста и скрнављењу меморијалних места”
3. 13:00 – Осми панел – „Улога Холокауст комеморација у бившој Југославији: Прошлост, садашњост, будућност“
   Модератор: проф. др Гидеон Грајф
   Говорници: др Давор Стипић, „Комеморација Холокауста у бившој Југославији“
   Ави Мизрахи и Катрин Korsuš, Фондација за Пројекат образовања о Холокаусту (Foundation for Holocaust Education Project), Мајами, Флорида (САД „Ко ће испричати моју причу? Трагање за сећањем, дијалогом и обнављањем”
   Проф. Бари Литучи, „О улози комеморације као образовања о Холокаусту у Институту за истраживање Јасеновца и Меморијалном парку Холокауста у Њујорку”
4. Питања и одговори, дискусија: до 14:00
5. 15:00 – Нацрти резолуција о којима ће одлучити Конференција.

Резолуција # 1: Ова Конференција одлучује да 22. април буде обележаван као Међународни дан комеморације жртава Јасеновца.

Резолуција # 2: Ова Конференција позива да се репарације плате свим групама жртава Холокауста.

Резолуција # 3: Ова Конференција решава да Степинац не треба да буде рехабилитован и да колаборација католичког клера у Холокаусту треба да буде пажљиво анализирана у целости.

Резолуција # 4: Ова Конференција решава да сви аполози и промотери усташке идеологије или било које друге врсте фашистичке или нацистичке идеологије и праксе, треба да буде енергично разоткривена и одбачена.

Резолуција # 5: Ова Конференција апелује на све Холокауст организације, јеврејске организације, организације бораца за људска права, као и све владе, да се супротставе и осуде преименовања улица и других јавних места ради глорификације усташког покрета, да забране коришћење усташких симбола и поздрава, као и остале фашистичке поздраве, посебно на местима која обележавају геноциде Јевреја, Рома и Срба.

Резолуција # 6: Ова Конференција осуђује инструментализацију, релативизацију, и изнад свега, минимализацију броја жртава геноцида у Јасеновцу и у Независној Држави Хрватској. Ми се залажемо за најбоље праксе историјског истраживања холокауста и одбацујемо пожуривање да се суди о бројевима од стране појединаца и организација који се на њих фокусирају. Исто тако осуђујемо коришћење ове теме као диверзионе тактике у политичким дискусијама које настоје да поричу или умање злочине геноцида усташког режима.

16:30 – Гласање о резолуцијама – Председава Комитет за резолуције.

17:00 PM – Затварање Конференције.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ