АНАЛИЗА о издаји КиМ за најзаслепљеније следбенике Вучића – Проф. др Комазец

Велика конфузија, несналажење, контроверзе и лутања у мору дезинформација или полуинформација у вези примене Бриселског споразума и Охридског „ЕУ споразума“ о нормализацији односа Косова (Приштине?) и Србије (Београда?). Дакле све то траје до Охридског „имплементационог анекса“.

Одмах постављамо питање: Шта у ствари значи „нормализација односа“ Србије и Косова?

У правој „правној папазјанији“ и дезинформацијама а и различитом тумачењу учесника у преговорима, јасно је да ништа није јасно. Само су видљиве последице досадашњих „преговора“ од Брисела до Охрида.

У оцени шта је Вучић прихватио у Бриселу, Вашингтону и Охриду јавила се велика група наших научних радника (40) са озбиљним критичким анализама и препорукама.

Дакле, интелектуалци о овом животном питању Србије не ћуте.

Тврди се да је то „Споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, а не о признавању“ (Лајчак, Ескобар). Лајчак каже: „Хтели смо да Косово и Србија потпишу споразум“ (у Охриду). Шта, Косово треба и може да призна Србију, али је битно да Србија призна Косово.

Прво, какви су то међудржавни уговори без било какве међународне правне норме, где се ради о угрожавању интегритета и суверенитета једне државе и међународно – правног настанка нове државе (Косова).

Друго, противуставно и нелегитимно вођење разговора. Вучић је до сада водио све преговоре без утврђене основе, утврђене од стране владе, која води спољну политику, одређује преговарачку делегацију и овлашћује је да потпише уговор.

По завршеним преговорима преговарачи подносе Влади извештај о резултатима преговора и предлога уговора на одобрење и парафирање.

Од тога до сада нема ништа, при томе скупштина потврђује овакве међународне уговоре. Тек по ратификацији ових уговора они ступају на снагу и обавезују Србију.

Уставни суд проверава усклађеност са уставним одредбама. Ни један од до сада склопљених споразума не би прошао проверу – јер сви су противуставни. Коначно, овај мртви Уставни суд треба једном да се огласи, до сада то ради само када се оглашава ненадлежним. Иначе, овакав какав је и како ради – није нам ни потребан. Стога склопљени споразуми и њихове последице за Србију и не постоје.

Дакле, ништа од овога нема ни у Бриселу ни у Вашингтону, ни у Охриду.

Председник Републике је узурпирао функцију Владе и кршио Устав, Резолуције 1246, а у своје лично име вршио је преговоре са низом попуштање и одрицања од државних функција Србије у корист непризнате државе Косово.

Коначно, обећава се бржи улазак Србије и Косова у ЕУ, када се потпишу споразуми. Како да Косово уђе у ЕУ са Србијом, када нема отворено ни једно поглавље, а Србија већ двадесетак. Ако му се даје све што је Србија отворила (поглавља) тада се третира као саставни део државе Србије. И само Србија јединствена (са Косметом у свом саставу) може да уђе у ЕУ. Ако им је стварно циљ „нормализација односа“ то су могли учинити одавно да јединствену Србију укључе у ЕУ, а не да је уцењују признањем Косова као државе и испорукама Хашком трибуналу целокупног државног и војног руководства Србије – које ј само бранило државу од агресије НАТО-а.

Има ли нормализације односа када свакодневно Албанци нападају Србе, пљачкају имовину, хапсе, оптужују, а ЕУ ћути и толерише.

2. Нове преваре и обећања

Сада иду и корак даље са преваром, најавом донаторске конференције ЕУ и САД да се прикупи новац за Србију и Косово, а у саставу те „понуде“ је потпис за признавање Косова као државе – са свим тешким последицама које из тога произилазе.

Од тих средстава нема ништа, осим нове преваре, а и евентуално коришћење везано је за испуњавање споразума о признавању Косова као државе.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио је да је постигнут договор о Имплементационом анексу Споразума о путу ка нормализацији односа. „Имамо договор како да се спроведе споразум који су Србија и Косово постигли 27. фебруара у Бриселу“, рекао је Борељ.

Додао је да није реч само о Косову и Србији, не и о миру, сигурности и просперитету целог региона. „Косово и Србија морају да нормализују односе, нема другог пута“.

3. Косово као протекторат, наметање силом

Косово као протекторат се изједначава у погледу статуса са Србијом као међународно признатом државом и чланицом УН. Стога ни изједначавање симбола, исправа, независности, територијаног интегритета и стицању чланства у ЕУ – није по међународно правно могуће. Све се до сада силом и уценом намеће.

Универзална међународна вредност је владавина права, а не владавина „стварности“ и наметање силом „нове реалности“.

Зар интервенцијом НАТО-а и без одобрења било које међународне институције (СБ), дивљачким разарањем и тровањем – дакле смишљеним и програмираним уништавњем једне суверене државе, чланице УН, због њене политике отпора империјализма и доминацији запада, није отргнут део територије самосталне државе. Дакле, косовска „независност“ и „држава“ су резултат насиља, отимачине и НАТО дивљачке агресије на СРЈ.

Настала на агресији, разарању и отимању територије Србије – Косово по Бечкој конвенцији не може бити државни субјекат. Досадашњи разговори на ту тему били су сувишни и непотребни. Могли су се водити само на другој платформи, не као међународни (пре свега само техничке природе). Зашто су све до сада врло слабе и полтронске владе уопште на то пристајале?

Косово није испунило за десет година ни једну једину обавезу (ЗСО), што толерише ЕУ, а при томе заузима и став да ЗСО буде невладина организација у уставу Косова, а са стварним дометима једне месне заједице. Сада истражују и који модел да примене за ЗСО. Сада ће се по новом споразуму здравство и школство укључити у правни систем Косова и неће руководити Србија, већ Косово преко формирања ЗСО (Ескобар). То је стварно правни неред и покривање очију српској јавности са очито режираном преваром. Коначно, због неизвршеног договора 10 година, Србија може раскинути договор и све вратити на почетак (чл. 60)

Вучић за јавност Србије тврди да се није сагласио са признањем Косова као државе и његовим чланством у УН и да „није ништа потписао“, али признање може бити и прећутно – само се одредбе споразума прихватају и даје изјава за спремност за његово спровођење, што је Вучић изјавио. „Не може се избећи закључак да је приступање Косова УН договорено“ ( по многим члановима прихваћеног од Вучића, споразума).

Бечка конвенција (чл. 3) полази од тога да правну ваљаност има међународни споразум који није закључен писмено, већ је прихваћен усмено.

Честе су тврдње да је чекање да се формира ЗСО само добијање у времену, јер Курти то одбија и под притиском ЕУ и САД. Међутим, власт Србије стално при томе попушта и чини уступке, препуштајући Косову бројне државне функције. Па и кад би се формирала ЗСО – то не може бити конпензација за све оно што се тражи од Србије у споразуму.

Вучић каже да је „формирање ЗСО приоритет“, мада је битнија њена функција и садржај деловања од самог назива и усвајања.

Какве су јој само надлежности и то у оквиру устава, парламента и владе Косова, а не Србије. Новом ЗСО чак и здравство и школство улазе у правни систем Косова.

Ено вам заједнице српских општина у Славонији и њених домета и значаја! Искуство са таквим ЗСО је веома поучно. Да не би било какве дилеме Курти изјављује „за Србе на Косову нема аутономије нити самоуправе“, „постоји само дефакто признање између Косова и Србије“.“ Они су грађани наше републике, а ја сам и њихов премијер“.

Дакле Срби на Косову су постали национална мањина у својој држави. При томе незаштићени и мете за одстрел и стални прогон.

4. ЕУ није неутрална – проводи свој концепт и одлуке

Каква је ЕУ као посредник у преговорима и њена „неутралност“ када је признала Косово као државу? ЕУ доказано је, није неутрална и не може бити више посредник у преговорима. Даљи разговори могу бити само у оквиру Савета безбедности – који сада, само повремено „разматра извршење о Косову“.

Друго, сам Лајчак наводи да је „америчка позиција, да је Косово независна земља са територијаним интегритетом и суверенитетом и да верују да би међусобно признање било од користи за овај регион“. Уз наведено он додаје: „што се тиче чланства Косова у УН, мислим да би то донело бржу интеграцију у ЕУ не само Косова и Србије, већ и целог региона“. Опет „ново“ вишегодишње лажно обећање.

Може ли, коначно и Лајчак да буде посредник у преговорима Србије и Косова, обзиром на његову досадашњу активност у С. Македонији, БиХ, ЦГ, а сад у Србији? и његову пристрасност (прљаве послове које је обавио).

5. Последња фаза деструктивног процеса

Шта тренутно имамо, докле смо дошли? Ово је финална фаза једног деструктивног процеса политичких гарнитура Србије према косовском проблему.

Све је почело у стварном процесу издаје националних и државних интереса од Бриселског споразума и укидања свих институција државе Србије на Косову.

Процес сталног поништавања државе Србије траје годинама са наводним процесом преговарања. Преговори су постали механизам неосетног попуштања свих елемената државности Србије у процесу осамостаљивања Косова.

Сви преговори су се одвијали уз посредништво представника ЕУ – која је признала државност Косово (осим 5 од 28 чланица). Ту равноправног и објективног посредовања не може бити. Све се сводило на пузајуће признање државности Косова на шта је политички уцењено и доведено руководство Србије пристајало.

Да наведемо следеће.

6. Предато Косову – функције и делови система

Пузајуће признавање Косова

Шта је до сада кроз преговоре предато у надлежност „државе Косово“?

Да наведемо основне елементе државности и самосталности.

Сва јавна предузећа,

Телекомуникације,

Позивни број,

Водовод (језеро Газиводе),

Електроенергија,

Инфраструктура,

Пошта и телекомуникације,

Железница,

Правосуђе,

Земљишне књиге,

Порески систем,

Монетарни систем,

Полиција (интегрисана у полицију Косова),

Војска (КЗК), без реакције Србије,

Укинута је цивилна заштита на северу Косова,

Царина и царински прелази,

Стварање границе према Србији и гранични прелази,

Регистарске таблице,

Пасоши и личне карте и друга документа,

Прихватање чланства у бројним међународним институцијама,

Учешће „Српске листе“ као икебане у властима Косова (и излазак из

њих),

Вашингтонским споразумом остварено међусобно признање Израела и Косова и др.

Шта је Србија добила кроз разговоре – ништа.

Да ли има још нешто да се преда осим школства и здравства? И то би ушло у косовски систем након оснивања ЗСО. Коначно, сада се тврди у споразумима да су то односи Косова и Србије, а не више односи Београда и Приштине.

До сада је предато око 25 функција и делова система „у руке“ политичке гарнитуре Косова.

Све је то Вучић дао кроз преговоре, без овлашћења, платформе и увида јавности, али и одлуке Владе Србије (која је надлежна и одговорна за спољну политику државе).

Дакле Србија је, све договорено остварила (испунила), Косово ништа, а и даље се одржавају разговори, уз сталне притиске и претње.

7. Смишљени и разрађени паклени план разбијања Србије

Вашингтонски споразум је још гори у детаљима и штетнији по националне интересе Србије (изградња правца аутопутева, железница, диверзификација извора енергије, амерички капитал, мини шенген зона, прелаз Мердаре, признање диплома и других докумената, мораторијуми за непризнавање Косова, признавање Косова од стране Израела и др.).

Ради се дакле о смишљеном и разрађеном плану западних држава за разбијање Србије и отцепљења њиховог „производа“ Косова од државе Србије. То је њихов „производ“ кога подржавају баш у свему. Више не постоји међународно право, резолуције савета безбедности, моралне норме, принципи – све је гола сила и наметање сопствених решења и интереса запада. Када се томе дода и слаба влада, уцењеност маса и болесна пропаганда – питање је где је граница условљавања, уцена и голих претњи санкцијама и изолацијом. То је један од разлога да су споразуми до сада ништавни, а треба их поништити. На руку им иде и потпуно погрешна развојна политика и доминантан ослонац спољне изворе на СДИ – којим се може уцењивати држава и руководство (повлачење капитала, инвеститора, изостанак нових кредита и др.). Сада нам амбасадори одређују кадровску политику, одлуке владе и руковођење државом.

8. Свет на ивици ратног пожара и разбуктавање кризе на западу

Какво је међународно окружење и политички односи у свету као „амбијент“ у коме желе да брзо реше вишегодишњи косовски проблем?

Свет је, уз све наведено, дошао на саму ивицу светског сукоба – поводом украјинске кризе. Државном руководству западних земаља се веома жури да што пре реше „косовски чвор“, јер им операција „помоћи“ Украјини (а стварни рат са Русијом) не иде добро. Криза се у тим бившим колонијалним државама само развлачи и продубљује, конфликти се умножавају – пут у рецесију је широко отворен, незапослење, инфлација и декадентни друштвени процеси се кумулирају, а масовни протести све жешћи и чешћи. Жури им се да „заврше с Косовом“, али и са Србијом која није увела исте економске и друге санкције Русији као колективни инперијални запад.

Мада је српски председник много тога урадио у низу потеза против Русије (види састанак „ЕУ и Западни Балкан“ у Тирани (2022. године)).

Ни то није довољно. Притисак на увођење санкција Русији – са свим катастрофалним последицама те одлуке и даље остаје.

Смета им на западу у овој опасној игри светских размера једна самостална и одговорна држава са националном, а не доминантно тврдим интересима. Покушавају је сломити! Свим средствима! Прљавим политичким играма, лажима и пропагандом – што је и постао систем понашања западних структура – све до изазивања грађанског рата.

Наш народ не сме да буде успаван, дезинформисан, необавештен, слуђен разорном пропагандом, јер историја се понавља као 1939, само су сада други актери сукоба. Парање и разбијање државе српског народа је давно програмирано као процес, а одржавање слободне енклаве у срцу Европе која је у рату са Русијом, њима не одговара – стратешки и геополитички

9. Скуп у Тирани – „ЕУ и Западни Балкан“

Шта је Вучић потписао на скупу „ЕУ и Западни Балкан“, одржаном у Тирани. Да наведемо најважније:

– Осуда руске агресије на Украјину (члан 1),

– Рестриктивне мере према руској федерацији (члан 4),

– „Обавезујући споразум са Косовом“ – Вучић пристао и тада потписао

(члан 9),

– Осуда Русије (члан 13 и 14),

– Прихватање увођења санкција Русији – преко усаглашавања спољне политике Србије са ЕУ.

Тим споразумом је Вучић потврдио санкције Русији и појачао самосталност Косова.

10. Шолц – Макронов план деструкције Србије

Сада долази финале овог процеса отуђивања Косова и Метохије као дела једне суверене државе, чији је интегритет угрожен.

Дошли смо до новог ултимативног Шолц – Макроновог плана „Основног споразума Косова и Србије“ – који по њима Србија мора да прихвати.

Дакле, нема ту више „Споразум Београда и Приштине“, већ две државе (Косово – Србија).

Све је намерно замагљено. Дуго га нема у јавности. Председник најпре неће да га прими, а сада је основа за нове разговоре и имплементацију договореног.

Ово је финале притиска за признавање „Државе Косово“.

Већ у првом члану се каже да ће државе међусобно развијати нормалне, доборсуседске односе на бази једнаких права, при томе ће „међусобно признати релевантна документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, таблице возила и царинске печате“.

У чл. 2 се позивом на Повељу УН, тражи признање „суверених права државе Косово, поштовање његове независности, аутономије и територијалног интегритета и права на самоопредељење“ (вероватно у плану стварања Велике Албаније).

Сви остали чланови воде ка „правно обавезујућем, свеобухватном споразуму и нормализацији односа“. Дакле признању државе. Европска унија ће „пратити спровођење овог програма“. А каква је, видели смо.

ЕУ је право на вештачком дисању и објективно прети јој распад. Ту никада и нећемо ући. А и не треба да улазимо. Обећања су лажна.

Председник Вучић води до сада преговоре противно резолуцији 1244 и противно уставу Србије, противно функцији председника републике. Он је уцењен човек и инсталисан да изврши преузети задатак.

Гурање концепта „Отворени Балкан“, као пројекта у интересу Албаније и САД, а преко тога увлачење Косова – (индиректно) у НАТО. „Ми ту ништа не можемо учинити“ (Вучић). Противуставно и штетно национално – развојно деловање и разарање друштва и институција, мора се зауставити, а вратити законе, морале и нормалност у Србију.

Да би се спречили бројни разарајући процеси у привреди и друштву, треба да Вучић одмах поднесе оставку, шиме долази и до разарања напредњачког картела, интересне заједнице, уз постепено враћање државних институција, закона, права и морала у државу Србије.

То је и програм Владе националног спаса коју предлажемо и коју смо разрадили.

Треба распустити све странке, парламент, Владу и увести „Владу националног спаса“ или прелазну Владу – како смо то предложили на годину дана – да среди стање у друштву, привреди и држави. Овако се само даље продубљава криза и супротности у друштву- до могућих грађанских сукоба.

Уцењени људи спремни на сва попуштања на притиске због одржавања на власти – води у отворену издају националних интереса. Будућност Србије је веома неизвесна.

11. Принуда и претње извршавања диктата

Ми морамо, наводно, по њима (ЕУ и САД), да прихватимо овај план, јер они сматрају да мора бити прихваћен. Ако га не прихватимо суочићемо се са „прекидом процеса европских интеграција, заустављањем и повлачењем инвестиција, али и са свеобухватним мерама у политичком и економском смислу“.

Ко то све зацртано у споразуму мора да прихвати?

Посао председника је да брине о држави и да одбије оно што је неприхватљиво, а не да распродаје државу и њену имовину. „Вучић је прихватио Макрон – Шолцов план и иде на његову имплементацију, уз један услов – да неће прихватити чланство Косова у УН и НАТО, мада је то све садржано у члановима прихваћеног Споразума.“ Зар се неко тако може играти судбином државе и народа?

Како један човек, узурпирајући све надлежности владе и скупштине у готово тајним преговорима, договара о судбини државе? Каква је то платформа за преговоре? Нема никакве платформе.

После Вучићевог обраћања јавности Србије, политичка сцена се веома узбуркала – побунила се.

План се не може нити сме прихватити! У каквом амбијенту се врше ови притисци запада на Србију? Свет се из основа мења. Западни колонијални и освајачки систем је у дубокој кризи и ограничењу могућности, досадашњег деловања и освајања, претњи и уцена.

Треба нагласити – Косово је стварно окупирана територија од стране НАТО-а и такву га треба прогласити. Оно није под контролом УН и ЕУЛЕX-а.

Инсталисана је војна база Бондстил, без пристанка Србије, а ЕУ у потпуности подржава у разговорима, Косово као државу. Ту су сви даљи разговори бесмислени, осим у попуштању навода у новим захтевима и уценама – где им је крај?

Тешко је то предвидети. Хоћемо у даље државно „парање“, понижавање и цепање Србије?

Због уцењености и бројних других разлога, досадашње катастрофалне и губитничке политике у односу на Косово, Вучић и Дачић не могу бити даљи преговарачи са страним партнерима, ако се преговори наставе. Њих треба (5 чланова) да одреди или влада или скупштина од врхунских странака и патриота са одређеним овлашћењима и израженом платформом за преговоре.

Садашња власт нема никакву платформу и модел и политику Србије према Косовском сепаратизму. Сви готово тајни разговори су се водили око наметнутих предлога и решења туђих снага и интереса, стога је Србија стално губила и пр

Лагали су јавност Србије и подилазили страним интересима да би очували власт. Стога смо дошли у ову ситуацију бити ли не бити.

Успут су све распродали и приватизовали на једном тотално погрешном моделу развоја.

Што се тице уцене око „прекида процеса европских интеграција, повлачења страних инвестиција“, престанка прилива новог капитала (дугова) и других политичких и економских мера – то је обична претња када се зна природа и интереси страног капитала. Само 9 посто капитала из Русије која је у рату са НАТО се за годину дана повукло.

У вези са пропагандним деловањем наводим пример тврдње Владимира Ђукановића (СНС), који каже „прети нам озбиљна изолација, јер нико на Западу неће хтети да сарађује са земљом која није јасно осудила Путина као ратног злочинца и није увела санкције Русији“. Само да констатујемо да нико од бројних нових инвеститора (4,3 милијарде евра у 2022), није ни поменуо санкције Русији, а ни у 2023. години.

Треба констатовати да је ЕУ на вештачком дисању и пред распадом. Она води преговоре са неовлашћеним, противно Резолуцији 1244, противно Уставу Републике, противно Бечкој конвенцији и противно функцији председника.

Истовремено гурање концепта „Отворени Балкан“ од стране Вучића је пут стварања Велике Албаније и тиме увлачење Косова у НАТО.

Противуставно и заиста штетно понашање мора се зауставити, али и општи процес пропадања институција и Србије у целини. Председник је узурпирао функције јавних институција и свакодневно својим одлукама крши Устав. Западне службе су га добро проучиле и уцењују га.

12. Промена стратегије и политике

Амбасадор САД, госп. Хил се директно меша у виталне функције државе – као намесник или гувернатор и контролор. Да ли смо окупирана држава, поробљена, колонијална, инпровизација од државе.

Може ли власт да амбасадора Хила прогласи „персоном нон грата“, уз претходно упозорење о недопустивом понашању!

Исто учинити и са другим амбасадорима који се тако понашају.

Када Бриселски споразум већ десет година до данас (према цл. 51 и 53 Бечке конв.) није реализован (ЗСО) тада:

Скупштина Србије га проглашава неважећим,

Све по њему учињено се поништава,

Све иде на почетак!

Проглашава се окупација Косова,

Косово је протекторат под контролом УН и СР и резолуције 1244.

И даље сваких шест месеци се даје извештај СБ о Косову.

Прекидају се даљи преговори, активира се дејство резолуције 1244 СБ.

Ако се жели смиривање ситуације и стабилност региона, тада је требало

одмах укључити Србију (са Косовом) у ЕУ. Косово, треба вратити у Уставни поредак Србије са високом аутономијом.

У евентуалним даљим преговорима око Косова не могу даље учествовати ни Вучић, ни Дачић – обзиром на све досадашње лоше резултате – равне државној капитулацији.

Коначно, по резолуцији 1244 СБ, може се у општине са српском већином вратити тих 990 војника да штите сигурност грађана и рад институција повезаних са Србијом.