Штитио и бележио страдање Срба

Григоријe Степанович Шчербина

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Навршило се 120 година од убиства руског конзула у Косовској Митровици Григорија Степановича Шчербина

Атентат после непуног месеца рада 31. марта 1903. године а од последица рањавања Шчербина преминуо 10. априла. – Без насиља не могу да прођу ни српске погребне поворке а Срби се стално убијају, пљачкају, отима им се имовина, застрашују се…  –  писао је у извештајима Москви први руски конзул у Косовској Митровици Григорије Степанович Шчербина. – Албанци срушили споменик у јужном делу К. Митровице

Тежња Русије и њене дипломатије да помогне Србији у ослобођењу од Турака и очувању  територијалног инетритета, односно Косова и Метохије  у оквиру Србије, као и заштити српског становништва у јужној српској покрајини има дугу историју.

Албанци су убили Шчербина зато што је штитио српске инетересе на Косову и Метохији

У јеку стравичног терора Албанаца над Србима крајем XIX и почетком ХХ века руска дипломатија је одлучила да помогне  Србији у мери у којој може.

Tешко стање у коме се налазио српски народ у Старој Србији, када је решење било отварање руских конзулата. Међутим, Србија није била увек у могућности да отвори конзулат у месту у којем жели, а увиђала је и да су могућности њених конзула мале. У таквој ситуацији она је тражила од пријатељски наклоњених земаља да отворе свој конзулат и заштите српски живаљ.

Руски амбасадор Александар Алексејев на откривању споменика Шчербини

Такав је случај био са отварањем руског конзулата у Приштини 1899. године, а кад ту није успела, онда у Косовској Митровици 1902. године. Судбина првог руског конзула у Митровици Григорија Шчербине, који је убијен приликом напада Арбанаса на град, говори о томе да је Србија била у праву када је тражила отварање овог конзулат

Поред тадашњих конзулата у Скопљу и Призрену Москва је  одлучила да отвори и конзулат у Косовској Митровици.

Kонзулат отворен 1902. године

Званично је то је учињено 7. маја 1902. године. Русија је тада за првог конзула у граду на Ибру именовала  34- годишњег  Григорија Степановича Шчербина. Шчербина је већ био искусан чиновник у цариградској амбасади, посланик на Цетињу и вицеконзул у Скадру. Том раду у Скадру истакао се као велики заштитник Срба од албанског насиља и зулума.

Руски конзулат у Косовској Митровици почео је да ради почетком марта 1903. године, док је Косово и Метохија било још под турском окупацијом!

Руски монаси испред споменика Шчербини

Албанци су организовали бројне протестне скупове широм Космета због отварања овог руског конзулата.  Највећи је био у Ђаковици, где је донета одлука – “да се Шчербина прпотера из Митровице“. На другој страни Срби у Косовској Митровици нису крили велико задовољство сталним присуством руског конзула у граду на Ибру.

Бројне делегације Срба посећивале су Шчербину и саветовали га – “да се причува и својим шетњама по граду не излаже опасностима.“  Од њега се чуо и овакав одговор  – “Нисте ви Срби срећни да ја погинем. Моја смрт донела би вама слободу“.

Од самог почетка рада Шчербина је почео да шаље извештаје у Москви о страдању Срба, убиствима, силовањима, пљачки и паљевини српске имовине, уз констатацију, “да без  насиља не могу  да прођу  ни  погребне српске поворке“.

Због противљења према пристиглом руском конзулу Албанци су увелико почели припреме за напад на Митровицу (Шчербина). Први удар доживели су Срби у Вучитрну, а онда је дошла на ред  Митровица. Шчербина је одмах послао депешу Москви и Београду  о опсади Митровице. Митровица је нападнута 30. марта 1903. године. Напад овог дана је одбијен а у њему је настрадало 200 – 300 Албанаца.

Руски конзул Шчербина са виђенијим Србима из Косовске Митровице марта 2003. године

Национална несрећа!

Следећег, 31. марта, на ширењу вести о поновном нападу на Митровицу руски конзул Шчербина са пратњом креће у облазак положаја на јужном делу града. По повратку, у близини старе Железничке станице у јужном делу К. Митровице, испод Баира,  у њега пуца хицем у леђа  турски каплар Арбанас  Ибрахим Халит, из околине Гњилана. Каснијом истрагом и испитивањем атентатора дошло се до сазнања да је убиство починио по договору са албанским првацима са Косова .

После рањавања Шчербина бива пребачен у конзулат где је пао у грозницу. По наредби краља Александра Обреновића, у Митровицу је упућен из Београда доктор Војислав Суботић. Након послеоперативних компликација руски конзул умире иза поноћи 10. априла 1903. године, десет дана након рањавања. Смрт Шчербина Срби на Косову и Метохији су доживели као националну несрећу.

На испраћају посмртних остатака  окупио се велики број Срба а у Скопљу су га дочекала 24 српска свештеника. Званични пратилац је био руски јеромонах Арсеније из ћелије светог Јована Златоустог са Свете Горе у својству игумана манастира Високи Дечани, којима су тада управљали руски монаси.

На 40-дневном парастосу одржан је говор на којем се износе чињенице о тешком положају Срба на Косову и Метохији. Време као пресликано данашње: – “Србинове се светиње руше и обесвећују да би се повредли најнежнији осећаји верски и национални српски … У самој  Рашко-Призренској митрополији порушено је преко 40 манастира и 290 цркава… Огњиште се српско раскопава, а имовина насилно отима само зато да би се Србин нагнао да напусти колевку своју  и земљу отаца својих…”

Потресни извештаји о страдању Срба!

На место где је смртно рањен код старе Железничке станице на Баиру, у јужном делу Митровице, Шчербини је подигнут споменик у виду пирамиде и са његовим ликом. На бронзаној плочи на споменику исписано је – “Григорије Степанович Шчербина, руски конзул, рођен 1868. године, а погинуо 1903. године“.

Срби су му подигли споменик у Косовској Митровици 1928. на месту где је рањен.

Песник Филип Ј. Ђураковић је тада написао:

Тамо крај тихе Ситнице воде,
Где Митровица дивна се пружа,
Где споменик се диже, мој роде,
На гробу дивног словенског мужа!

Србски историчар Владимир Ћоровић је о овом великом пријатељу србског народа записао: “Кап братске руске крви канула је у потоке српске крви, који столећима Косовом теку“. А, како каже наш народ, крв није вода. Она обавезује. Данас, кад Русија опет брани Косово и Метохију као саставни део Србије, то се не сме заборавити.

Деведесетих година прошлог века  споменик Шчербину је са Баира премештен испред зграде општине такође у јужном делу Митровице. Урађен је плато и лепа кована метална ограда око споменика. Бронзана плоча са споменика чувала се у храму Светог Саве у јужном делу К. Митровице.

Међутим, сва обележја везана за Шчербина уништили су Албанци. Споменик испред општине је један Албанац однео и уградио у зид куће и то у ужем центру јужног дела града 2001. године. Када га је УНМИК полиција обишла и упитала зашто је камени клесани споменик уградио у зид куће, добили су одговор –   “То је био чврст и јак човек,  и зато сам га уградио у зид”!?. Албанци су 2001. године срушили и зграду руског конзулата, сто метара од храма Светог Саве у јужном делу Митровице а на њеном месту подигли пиљару!

У рушењу и паљењу храма светиг Саве, 17. марта 2004. године, у великом мартовском албанском насиљу на Косову и Метохији, уништена је и бронзана плоча на којој је била исписана најкраћа биографија, рођења и смрти, руског конзула у Косовској Митровицу Григорија  Степановича Шчербина.

Срби поштоваоци Русије и Шчербина су подигли нов бронзани споменик Шчербини, који je 8. новембра 2007. године (Митровдан) на тргу Шумадија у центру северног српског дела Косовске Митровице открио тадашњи амбасадор Руске Федерације  у Београду Александар Алексејев. Изнад споменика данас се  вијоре српска и руска застава. –

Антрфиле                       

Велика жалост и поштовање

На путу од Митровице до Скопља, у то време средишта Косовског вилајета, средином априла 1903. године. Срби су свуда дочекивали воз са посмртним остацима руског конзула и плакали – у Вучитрну, Приштини, Урошевцу, а у Скопљу помен је служило 24 србска свештеника. Тело је пренето у Цариград, а затим у родни Чернигов, где је Шчербина сахрањен 26. априла 1903. године.