Косовски пут Каталоније

Уколико Мадрид не пристане на референдум, Барселона би независност могла да прогласи парламентарном декларацијом

Косово се у Мадриду и Барселони потеже као аргумент само повремено, и то када су сви други путеви за излазак из политичког ћорсокака затворени. Престоница целовите Шпаније била је у таквој ситуацији, када је пре неки дан „привремено” затворила своје небо за прелет авиона председника Боливије Ева Моралеса. Мадрид је то учинио, како је потом објаснио Хосе Мануел Гарсија Маргаљо, министар спољних послова Шпаније, јер му је „једна од савезничких држава” јавила да је у авиону Ева Моралеса најтраженији амерички узбуњивач Едвард Сноуден.

Није хтео да именује земљу која им је дојавила погрешну информацију, јер то је, како је рекао, државна тајна. Пред новинарским оптужбама да Шпанија више нема независност у вођењу унутрашње и спољне политике, Маргаљо се бранио – Косовом. Шпанија није признала независно Косово, док су га многе друге земље ЕУ и САД признале, рекао је Маргаљо као доказ да је Мадрид у својим одлукама и даље независан.

Са супротног становишта се у Барселони користи „косовски рецепт”. Протеклих дана каталонска републиканска левичарска партија Ескера одржала је свој конгрес и изложила могуће путеве за отцепљење. Независност Каталоније, што је један од циљева ове партије у наглом успону може се постићи на три различита начина.

Први и најпожељнији пут, како предлаже Ескера, јесте референдум који би се одржао уз пристанак Мадрида, што је немогуће, јер шпанска влада са апсолутном већином у парламенту не дозвољава изјашњавање о отцепљењу и више пута је предочено да би се резултати сматрали ништавним.

Други пут да се дође до Републике Каталоније јесте референдум који би се одржао без пристанка Мадрида, али уз подршку ЕУ. И то је немогуће, јер у ЕУ се одлуке такве врсте доносе консензусом, а бар једна чланица (Шпанија) била би против.

Остаје трећи „косовски пут” као „најмање пожељно, али могуће решење”, како су се на свом партијском конгресу сложили делегати ове републиканске странке са претензијом да у будућој (такозваној) републици Каталонији буде владајућа снага. По угледу на Косово, Барселона ће вероватно већ у блиској будућности парламентарном декларацијом прогласити независност Каталоније.

Каталонија ће одмах,потом, тражити „чланство у Уједињеним нацијама”. За одлуку о останку „у другим мање важним међународним организацијама и институцијама, биће питан народ на потоњим референдумима”, наводи се у овом документу исписаном на 77 страница.

По Ескери, република Каталонија имаће, у складу са пацифистичком традицијом ове странке, активну улогу у посредовању и решавању сукоба у свету. Неће се заборавити ни остале територије где живе Каталонци. Уколико „каталонска зона на југу Француске тако одлучи, може се интегрисати у федерацију републике Каталоније”. „Најамбициознија левица у историји Каталоније”, како је Ескеру назвао један од главних идеолога ове странке, употребиће сва средства да пред изборе у ЕУ 2014. каталонске циљеве стави у први план.

Мапа пута независне Каталоније заиста је врло слична оној коју је својевремено извела Приштина (2008), као што је јасно зашто је Шпанија једна од пет земаља ЕУ која се чврсто држи свог става да не признаје самопрокламовану независност Косова.

Највиши функционери у Бриселу су до сада избегавали да одређеније одговоре на питање које им је више пута постављено: да ли ће евентуална независна Каталонија моћи да рачуна на чланство у ЕУ или ће као нова држава морати да прође цео процес придруживања од самог почетка? Ако је судити по усвојеним правилима, одговор би морао бити јасан. Република Каталонија прокламована унилатерално, без сагласности Шпаније, не може да буде чланица ЕУ све док се Мадрид са тим не сагласи.

Европа ће врло брзо, како предвиђају многи шпански аналитичари, суочена са напретком индепендентиста у Каталонији, бити у компликованијој ситуацији него што је ова која се пред њом отвара због „нерешених граница” земаља кандидата.