Љиљана Чолић: Издаја је, па чак и да није – Косово је срце Србије!

Ако је тренутна и свакако пролазна власт издајничка, наше је да се боримо за Косово и Метохију. С друге стране, све и да је национално одговорна и родољубива, опет је наше да се боримо за Косово и Метохију

Толико опречних информација, међусобних оптуживања и упирања прстом једних у друге. Народ је збуњен. Није ни чудо. Ко зна, зна да је дар расуђивања један од највреднијих дарова којим нас, по нашим заслугама и мери чистоте душе, само Господ може почаствовати. Једно је сигурно. Своје најсветије тло, које у себи садржи и чува суштину српског бића, почели смо да персонификујемо. Оно је за нас постало оличено у делу: родољуба и издајника, ботова и лицемера, којекаквих протува и индивидуа.

Свакога дана чак и од наших, рекло би се, политички писмених пријатеља чујемо како их је због става према несрећном француско-немачком споразуму разочарао Јанко или Марко, Пера, Жика или Мика, као да је то сада важно.

Праве се анализе и чита између редова, проналази оно што није јавно изговорено и у поменутом документу експлицитно садржано, изналазе свакаква оправдања, предочавају некакви премудри потези. Улази се у поље криптополитике и типује где је ко дао жмигавац десно, а скренуо лево. Од шуме не видимо дрвеће. Не видимо лозу Немањића, потомке Лазара и Обилића – а то смо сви ми.

Наравно да је важно ко су родољуби, а ко издајници. Али, сви смо ми ипак само пролазници на путу до вечности.

Ако је тренутна и свакако пролазна власт издајничка, наше је да се боримо за Косово и Метохију. С друге стране, све и да је национално одговорна и родољубива, опет је наше да се боримо за Косово и Метохију. „То је наше одувек било, од давнина нам је остало.“

Зато кратко и јасно, не питајмо се да ли је шериф убица, него за ким ће звонити косовскометохијска звона са свих цркава, манастира и храмова, порушених, спаљених, оскрнављених и опустошених, и оних преосталих којима, не дај Боже, прети иста судбина.

Када ме питају ко организује протесте и литије, једноставно кажем: „Баш ме брига, интересују ме само разлог и циљ а не пролазне личности и организације.“ Зато се трудим да увек будем тамо.

Камо среће да за овако важно питање имамо политички консензус, јер није време за страначко надгорњавање. Но, не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг. Нека политичари раде свој посао, а ми народ свој. Једнима ћемо бити ветар у леђа, уколико смо на истом путу, а другима препрека и крајеугаони камен о кога ће се разбити. Тај крајеугаони камен на коме почива сва српска творевина јесу Косово и Метохија. Зато народ нема преча посла него да чува оно на чему стоји и опстаје кроз векове.

Сада је од пресудне важности народно јединство. Ваљда ће се наћи неки добри пастир који ће познати ово наше стадо. Познаћемо и ми њега, наравно.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ