Одрицање од своје територије скрива се правним жонглирањем: Београд предао Косово

Као резултат разговора који су одржани у суботу у Охриду, у Македонији, под покровитељством ЕУ, између председника Србије и „премијера“ непризнатог Косова, може се тврдити да је званични Београд коначно предао Косово – у замену за чланство у Европској унији. Да би се избегли народни протести у Србији, власт се лукаво користи правним жонглирањем, пише за новинску агенцију Инфорус политикоог Игор Пшеничников

Најновија рунда разговора на високом нивоу између Србије и непризнатог Косова о „Споразуму о начину нормализације односа између Косова и Србије” одржана у Охриду у Македонији, резултирала је скоро коначним признањем независности овог региона од стране званичног Београда. Овога пута, стране су разговарале о Анексу који садржи „начине имплементације” самог Споразума, који је разматран на њиховом претходном састанку у Бриселу 27. фебруара.

Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел, под чијим покровитељством је одржан 12-часовни састанак председника Србије Александра Вучића и косовског „премијера“ Аљбина Куртија, подсетио је да је Споразум од 27. фебруара „добио сагласност страна и да није потребан даљи разговор о њему“, иако није било формално потписан, посебно председника Србије. “Сам споразум је постигнут крајем фебруара, а данас је било разговора о томе како да се примени”, рекао је Борел. Он је нагласио да су, у вези са Анексом, који је саставни део Споразума, стране „о свему разговарале и са свиме се сложиле“.

Подсетимо, српска патриотска опозиција, која изражава мишљење значајног дела српског друштва, назвала је Бриселски споразум „издајом“, пошто у њему Србија де факто признаје независност Косова. “Стране полазе од тога да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународним односима или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији”, каже се у 4. члану Основног споразума. Неопирање уласку Косова у УН је де факто признање Косова као независне државе.

Председник Србије Вучић је – баш као и у Бриселу, одбијајући да потпише сам споразум – у Охриду одбио да потпише Анекс Споразума. Враћајући се у недељу ујутру, 19. марта, у Београд, Вучић се обратио нацији. Било је потребно објашњење грађанима. У Београду, уочи “српско-косовског самита”, хиљаде људи је протестовало против признања Косова у било ком облику.

Обраћајући се суграђанима, Вучић је поново нагласио да „ништа није потписао” – ни у Бриселу ни у Охриду. Али, истовремено, председник је поново нагласио да ће „од ових преговора зависити наш европски пут“. А онда је изговорио кључну фразу која јасно даје до знања чему тачно Вучић стреми као шеф државе: “Свако може да каже да га европски пут Србије не занима, али мене то не интересује. Не зато што имам идолопоклонички приступ и мислим да је тамо све у реду већзато што сам ја председник који мора да брине о држави и грађанима, који ово не морају увек да разумеју и прихватају. Желели Срби у ЕУ или не, Вучић их и даље води у „цивилизовану Европу“

Текст анекса споразума о коме се разговарало у Охриду додатно појашњава ситуацију. У њему „стране констатују да ће Споразум и Анекс за његову примену постати саставни део одговарајућих процеса приступања Косова и Србије ЕУ“. У Анексу се даље наводи да ће „посредник ЕУ, одмах по усвајању Споразума и овог Анекса, започети процес измене критеријума” које је ЕУ поставила за улазак Србије у ЕУ. Преведено на разумљив језик, то значи да ће сам овај споразум и његов анекс постати саставни део процеса придруживања Србије и Косова Европској унији, што значи да Србија потпуно признаје независност Косова у замену за приступање ЕУ. Али како то ако председник Вучић ипак ништа није потписао?

Професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, доктор правних наука Зоран Чворовић, открио је суштину лукавства којима прибегавају Вашингтон, Брисел и званични Београд, који се веома плаши негативне реакције српског друштва. Он је у свом блогу на једној од друштвених мрежа приметио да Вучић није морао ни да потписује никакве документе, довољно је да се усмено договори о Споразуму „о нормализацији односа”.

Зоран Чворовић пише: „Стране су се данас усагласиле о Анексу који садржи план за имплементацију главног споразума, о коме су се стране усагласиле 27. фебруара. Пошто је Анекс саставни део Уговора, његово прихватање потврђује прихватање целог Уговора. Према Бечкој конвенцији о уговорном праву из 1969. године, уговорне стране могу дати сагласност на споразум у некој другој форми, а не само потписивањем. У овом случају, стране дају сагласност на Споразум … у складу са планом његове имплементације који су данас усагласили у форми Анекса. У овом случају, стране дају сагласност на Уговор. Пошто процес приступања Србије Европској унији служи као средство притиска на Србију да се одрекне Косова и Метохије, Анекс споразума ће следеће недеље усвојити Савет ЕУ, а његова примена ће постати обавезна за Србију и Косово и тзв. кроз механизам европских интеграција“.

„Вучић се хвали да ништа није потписао. Али нико га за то није ни питао. Подмукла издаја се наставља, имплементација споразума биће спроведена у року од неколико месеци“, пише српски портал СРБИН.ИНФО.

Истог је мишљења и лидер српског народног покрета „Ослобођење“ Млађан Ђорђевић, са којим смо разговарали телефоном. “САД и Европска унија једноставно су се договориле са Вучићем да он ништа неће потписати. Они су одиграли представу за српску јавност. Све што сада гледамо је признање Косова од стране Србије. То је оно што се тражило од Београда у замену за улазак Србије у ЕУ. У јавности Вучић каже да ништа није потписао, да је против уласка Косова у УН. Показује се као победник, али то је само представа за лаковерне”, рекао је Ђорђевић.

Ђорђевић скреће пажњу да је Споразум „о нормализацији односа“ са Косовом „резултат Вучићевог личног договора са САД и Бриселом. Овај Споразум није разматрала влада, није га одобрила Скупштина, а истовремено ће га ускоро одобрити бирократија ЕУ у оквиру процедуре за приступање Србије ЕУ“.

Ђорђевић је нагласио да „превара коју су починиле српске власти под окриљем САД и ЕУ има за крајњи циљ урушавање односа Србије са Русијом и увлачење Србије у НАТО”. „Онда ће се извршити одговарајући притисак на српску заједницу у Босни и Херцеговини како би и ова земља постала НАТО чланица.

Извор:
СРБИН ИНФО