Тотална распродаја: Амерички инвестициони фонд Блекрок постаје власник Србије!

Финансијски гигант Блекрок („BlackRock“) управља имовином вредном 10.000 милијарди долара, што је дупло више од годишњег буџета Сједињених Америчких Држава и више од БДП-а Кине.

Финансијски гигант Блекрок („BlackRock“) управља имовином вредном 10.000 милијарди долара, што је дупло више од годишњег буџета Сједињених Америчких Држава и више од БДП-а Кине. У власништву Блекрока налазе се највеће светске компаније из фармацеутске, војне и прехрамбене индустрије, највеће банке и медији. Блекрок је пре неколико година посредно, куповином страних фирми које имају филијале у Београду, ушао у Србију, а недавно је отворио своје канцеларије у Кули у „Београду на води“. Куповином јавног дуга Србије, тај фонд ће преузети контролу над комплетном српском привредом и постати власник државе, као што је то већ урадио у Украјини, Аргентини, Пакистану и још неколико земаља, које су завршиле у ратовима, банкроту и беди.

За десет година владавине, Александар Вучић је распродао сву имовину Србије.

Кинезима је продао руднике на истоку земље, Арапима војвођанске оранице и београдско грађевинско земљиште, Американцима воде и шуме, а разним тзв. страним инвеститорима је по багателним ценама изнајмио људе.

После продаје Косова и Метохије, Вучић је пристао да целу Србију препусти највећем глобалном инвестиционом фонду Блекрок.

Блекрок управља светским економским системом. У власништву тог фонда налазе се најмоћније компаније из свих привредних сектора. Блекрок је власник осам од десет највећих фабрика за производњу наоружања и војне опреме, али и двадесетак најуспешнијих светских произвођача хране.

Блекрок има највише управљачких деоница у фармацеутским гигантима Пфизер, Модерна и Јохнсон & Јохнсон, али и у Биотецху и Баyеру, па и у кинеском Цинофарму и свих осталим компанијама које су производиле вакцину против Ковида 19.

Блекрок је власник компаније Мета, у чијем саставу се налазе Фацебоок, Инстаграм и WхатсАпп. Исти фонд је власник компаније Алпхабет, која је власник Гоогле, Yоу Тубе и Андроид. Осим друштвених мрежа и интернета, Блекрок контролише и водеће мејнстрим медије, од Неw Yорк Тимес-а до свих америчких телевизија с националном покривеношћу . У власништву тог фонда се налазе ЦНН и Фоx Неwс, медији који промовишу супротстављене политичке ставове. По том моделу, Блекрок је власник и Пепсија и Цоца Цоле. Блекрок подржава тзв. зелену агенду и финансира пројекте за обновљиве изворе енергије, али истовремено у власништву има највеће нафтне компаније и руднике угља и других „прљавих“ руда.

Лоренс Финк, извршни директор Блекрока, недавно је у писму деоничарима признао да је профит једини циљ промоције одређених политичких и економских трендова.

– Акционарски капитализам није никаква политичка идеја. То није друштвена или идеолошка агенда. Не фокусирамо се на одрживост зато што смо еколози, већ зато што смо капиталисти. Ради се о капитализму који покрећу међусобно корисни односи између вас и радника, купаца, добављача и заједница на које се ваше компаније ослањају да би напредовале – написао је „краљ Wалл Стреет-а“.

По том принципу, где се парадигма „акционарског капитализма“ (стакехолдерс цапиталисм) представља као „стремљење вишим циљевима“, а у пракси своди на остваривање што већег профита својим акционарима, Блекрок истовремено Украјини продаје оруже и купује њено земљиште. Од почетка рата у тој земљи, Блекрок је Украјини продао наоружање у вредности од око 10 милијарди долара и купио 70 одсто пољопривредног земљишта по изузетно ниским ценама.

С лешинарским инстинктом, Блекрок не пропушта прилике да преко малих инвестиција узима неупоредиво већу имовину држава чије привреде се налазе у великим проблемима. У време пандемије корона вируса, кад су мере за њено сузбијање угрозиле егзистенцију гађана, компанија и земаља, Блекрок је искористио домино ефекте урушавања привреде у многим државама, као што су Италија, Аргентина, Пакистан и Либанон. Колапс привреде је претио да одведе те земље у банкрот. Тек у тој кризи јавност је сазнала да већи део јавног дуга тих држава контролише Блекрок.

Обрачун представника политичке власти, које су инсистирале на отпису дугова (на пример, Аргентина је тражила да јој се опрости 38 милијарди долара), и инвестиционих фондова завршио се договором о плаћању у натури. Блекрок је преузео власништво над јавном имовином и фондовима који контролишу здравствени и пензиони систем.

Исти модел „инвестирања“ Блекрок намерава да примени у Србији. Улазак у Србију, Блекрок је почео пре четири године куповином француске софтверске компаније еФронт за 1,3 милијарде долара. У београдској филијари еФронта ради 500 ИТ стручњака., који се баве развојем софтверских платформи, услугама имплементације софтвера на системе клијената, аналитиком података са тржишта, глобалним маркетингом и управљањем људским ресурсима. Није познато у колико компанија, које се у Србији појављују као страни инвеститори, власнички удео има Блекрок. Међутим, зна се да је власт Српске напредне странке широм отворила врата за улазак хедге фондова.

Александар Вучић је у априлу прошле године одржао низ састанака са америчким политичарима и бизнисменима. Између осталог, тада се сусрео са сенаторима Крисом Марфијем и Џин Шејхин из Одбора за спољне послове и Томом Тилисом из Одбора за оружане снаге. Осим политичких порука у којима су истакли да „све демократске земље Европе морају у овом историјском тренутку да позову Русију на одговорност“ и да „Србија мора да усклади спољну политику са Европском унијом“, амерички сенатори су Вучићу обећали политичку и економску подршку.

Уз политичку подршку кроз „употребу дипломатског утицаја САД да се брже превазиђу процедуралне, односно бирократске препреке на путу ка пуноправном чланству у Европској унији“, сенатори су обећали „финансијску помоћ, која ће бити упућена оног тренутка кад Србија дефинитивно донесе одлуку да буде део Запада, тада ће Америка да подстакне своје инвеститоре да долазе и улажу овде“.

Вучић и његови сарадници су то обећање представили домаћој јавности као „понуду која се не одбија“. Вучић, Ана Брнабић, Синиша Мали и остали представници власти одмах су почели да причају о „великом успеху у реформама српске привреде, који потврђује спремност америчких хеџ фондова да инвестирају у њу“. Нажалост, супротно порукама из режимске медијске кампање, хедге фондови су заинтерсовани за инвестирање у Србију управо због пропасти економског и привредног система. Блекрок, Вангуард, Амунди, ХСБЦ, ДWС Xтрацкерс и остали инвестициони фондови (а, сви су повезани власничким уделима), као што је признао Лери Финк, нису заинтересовани за политичке и идеолошке пројекте, већ искључиво за профит.

Конкретно, Блекрок је пристао да откупи већи део страног дуга Србије, који тренутно износи 34 милијарде евра, а буџетском пројекцијом је предвиђено да се до краја године повећа за још 10 милијарди евра. Амерички фонд ће преузети на себе отплату приспелих кредитних рата и дела главнице, а заузврат ће добити српске јавне ресурсе, укључујући и Електропривреду Србије, руднике, пољопривредно земљиште и све остало што Вучић није стигао да прода или да стави под хипотеку.

Цех Вучићевих политичких и економских авантура стигао је на наплату, али не њему, него Србији. Вучић је десет година пљачкао Србију мегаломанским инфраструктурним пројектима, прескупим и непотребним. Задуживање државе је представљао као фантастичан успех, да би његово лажно „златно доба“ завршило под „црном стеном“, у власништву Блекрока.

Упоредо с предајом и продајом Косова и Метохије албанским терористима и њиховим америчким менторима, Вучић је продао целу Србију најмоћнијем инвестиционом фонду. Блекрок је недавно отворио канцеларије на врху Куле у „Београду на води“.

Режимски медији и политичари о томе врло штуро обавештавају јавност, док опозициони игноришу ту тему. На опасност, коју са собом доноси Блекрок, упозоравају само поједини интелектуалци, аналитичари и новинари, међу којима су најгласнији Синиша Љепојевић и Бранимир Несторовић.

– У хибридном рату, који Запад води против слободних држава и народа, има много значајних детаља. Најважнији је долазак сада већ злогласног америчког инвестиционог фонда Блекрок. Већ је отворена његова канцеларија у Београду. Тај фонд, који јесте највећи на свету, долази у Србију, као што је то урадио у Украјини, да под изговором реформи и реструктуирања преузме виталне гране индустрије, као што су електропривреда, електродистрибуција и пољопривреда. Блекрок је, у време председника Доналда Трапа инкорпориран у америчко Министарство финансија, али тај фонд је био и остао гробар. Блекрок је гори од Међународног монетарног фонда или Светске банке. То није приватна компанија, него инвестициони фонд који ништа не производи, него управља туђим новцем. Откупиће државни дуг, па ће узети Електропривреду Србије и Електродистрибудију. Када постане власник ЕПС-а, куповаће струју где год хоће, па ће је продавати по цени која њему одговара како би остварио што већи профит. Када Блекрок узме српску пољопривреду додатно ће скочити цена хране. Блекрок је на такав начин радио свуда у свету, то се зна. Не могу да разумем зашто Србија срља у то. Ми више нисмо само окупирани, Србија постаје колонија – каже Љепојевић.

На исту опасност упозорава и др Несторовић.

– Најстрашнија вест у српској историји је да је Блекрок отворио канцеларију у „Београду на води“. Где дође Блекрок, ту трава више не расте. Те хеџ фондове интересује само профит. То смо имали овде кад је почела приватизација. То нису никакви инвестициони фондови, они гледају само да окрену паре, да уложе мало, а узму много. Видели смо како то изгледа на приватизацији ИМТ-а, која је завршила распродајом имовине и земљишта, да би на крају нестао ИМТ. То није приватизација или инвестирање, него уништење. Долазак Блекрока је знак у ком правцу иде држава. Они ће финансирати све мега-пројекте, али Србија неће имати никакву корист од тога. То ће бити као у Украјини, иста прича. Србија ће подићи огромне кредите, градиће се ауто-путеви и брзе пруге, али то неће бити наше, неће бити у власништву Србије. Ми ћемо постати подстанари у сопственој земљи – каже Несторовић.

Како пролазе државе у које инвестира Блекрок види се на примеру Украјине. Блекрок је у Украјину стигао 2014. године. Осим инвестиција у енергетски и пољопривредни сектор, кроз те комбинације опрано је неколико десетина милијарди долара за компаније које су повезане са челним људима америчке Демократске партије. У те послове били су укључени Џозеф Бајден и његов син Роберт Хантер Бајден. Док је Џо Бајден, тада на функцији потпредседника САД-а, управљао трговином руском нафтом и гасом, која се одвијала преко украјинских компанија, Хантер Бајден је био укључен у изградњу биолабораторија у којима је развијано биолошко оружје.

Украјинска власт је омогућила Блекроку да, у оквиру реструктуирања јавног дуга, 2015. године купи државне обвезнице за 25 одсто вредности. На тај начин, под изговором „помоћи у отплати дугова“, Блекрок и други хеџ фондови за шест година су остварили добит која је била око 300 одсто већа од цене по којој су купили украјинске обвезнице.

Пљачка Украјине није заустављена почетком рата са Русијом. Напротив, Блекрок је направио два система за реализацију профита. Први се заснива на продаји оружја украјинској армији. Тај инвестициони фонд је највећи појединачни власник водећих компанија за производњу оружја и војне опреме, међу којима су Лоцкхеед Мартин, Боинг, Нортхроп Грумман, Раyтхеон и Генерал Дyнамицс.

Током прошле године вредност акција тих компанија је порасла за више од 30 одсто, а екстрапрофит је порастао за више од 10 милијарди долара. Истовремено док продаје оружје, Блекрок прави и наплаћује планове за „помоћ и подршку у послератној реконструкцији Украјине“. Блекрок припрема нови „Маршалов план“ у који ће, наводно, бити уложено око 750 милијарди долара.

У медијској кампањи, којом Блекрок представља Украјину као будуће „највеће градилиште на свету“, најављују се крупни послови у енергетици, рударству, пољопривреди и инфраструктури, укључујући изградњу путева, мостова, болница, фабрика и школа. Блекрок је већ формирао приватни еyуитy фонд од 500 милиона долара, кроз који би требало да се у обнову Украјине пласира око 25 милијарди долара с рачуна разних држава, компанија и приватних инвеститора.

Лери Финк, извршни директор Блекрока, и Володомир Зеленски, председник Украјине, крајем прошле године разговарали су видео линком. Финк и Зеленски су се сложили да се у блиској фудућности „фокусирају на координацију свих потенцијалних инвеститора и учесника у реконструкцији Украјине и усмеравање инвестиција у најрелевантније и најутицајније секторе украјинске привреде“. Договорено је да Блекрок преузме контролу над Украјинским фондом за обнову.

За тај посао одређен је тим Блекрока на челу са Ериком ван Нострандом, који је на директорску позицију у том инвестиционом фонду дошао у августу прошле године с функције вишег саветника у америчком Министарству финансија, где је био задужен за креирање економске политике САД-а према Русији и Украјини. После промоције плана за обнову Украјине на Светском економском форуму у Давосу, Блекрок је у Варшави одржао изложбени сајам „Обновимо Украјину“, на коме је учествовало више од 300 компанија из 22 земље.

Наравно, Блекрок је имао власнички удео у свакој од тих компанија, које су ангажоване на припреми обнове Украјине. Поред тога, Блекрок инвестира у Украјину и кроз фондове које су основале Немачка и Француска. Пошто Блекрок има акције у немачкој Дојче банци и француском фонду БНП Парибас, преко њих намерава да шири пословну империју у ратом разрушеној Украјини.

Аустралијски медиј Национал Ревиеwс недавно је објавио информације о томе како су три мултинационална конзорцијума с америчким капиталом, купили трећину украјинског пољопривредног земљишта. Иза тих компанија (Царгилл, ДуПонт и Монсанто) налази се капитал који су обезбедили инвестициони фондови Блекрок и Вангард, који такође имају повезану власничку структуру. Да би илустраовао размере те пословне комбинације, аустралијски медиј је истакао да целокупна пољопривредна површина у Италији износи 16.7 милиона хектара, а ове три компаније, под контролом Блекрока, у Украјини су купиле земљиште од 17 милиона хектара, с намером да узму и већи део преосталих око 40 милиона хектара, које је засад у украјинском власништву.

С буџетом од 10.000 милијарди долара, Блекрок лако решава проблеме у ширењу своје менаџерске империје. Као што у бизнису улаже у све конкурентске фирме (у Пепси колико и у Цоца Цолу, у ЦНН као и у Фоx), Блекрок инвестира и у политичке странке и њихове лидере. Тај фонд је, преко компанија у чијем власништву учествује, финансирао председничку кампању Емануела Макрона, али и његову противкандидаткињу Марин Ле Пен. У борби за власт у Немачкој, Блекрок је финансијски подржао и Олафа Шолца као и Фридриха Мерца, наследника Ангеле Меркел на месту шефа ЦДУ.

Мерц је од 2000. до 2009. године био председник посланичке групе демохришћана у Бундестагу, али је, после изборног пораза од Меркел, напустио политику и посветио се бизнису. Од 2016. године био је председник Блекрокове филијале у Немачкој БлацкРоцк Германy.

И у врху Блекрока налазе се кадрови са истакнутим политичким педигреом. Осим Ван Ностранда, у врху тог инвестиционог фонда, на директорској функцији, налази се Том Донилон, који је био на функцији саветника за националну безбедност САД-а у време администрације Барака Обаме. Као и Ван Ностранд, Донилон је експерт за процену геополитичких ризика могућег сукоба Русије и НАТО-а.

Блекрок највећи профит остварује сарадњом с политичким лидерима земаља које су оптерећене високим јавним дугом, каква је Србија. Кредитима, које је улагао у мегаломанске пројекте, Александар Вучић је задужио неколико следећих генерација.

Сада Србија више не може ни да отплаћује приспеле рате, а промене на тржишту новца подигле су цену кредита. У безизлазној ситуацији, Вучић је одлучио да Србију прода Блекроку. Кад Блекрок откупи одређени део државног дуга, моћи ће да располаже српским јавним ресурсима у складу са својим приватним потребама, које се своде на убирање профита.

У фокусу Блекрока налазе се Електропривреда и Електродистрибуција Србије, чија вредност се процењује на око седам милијарди евра. С обзиром на енергетску кризу у свету, као и на капацитете ЕПС-а, под управом Блекрока енергетски систем Србије може да у кратком року удвостручи вредност. То ће се обезбедити реструктуирањем ЕПС-а, отпуштањем неколико хиљада радника и десетак хиљада паразита, које је СНС удомио у то јавно предузеће, па и подизањем цене електричне енергије.

Поред тога, Блекрок ће профит тражити у трговини српским пољопривредним земљиштем и рударским налазиштима. Узалуд се Вучић хвали откривањем нових налазишта злата, за која, како каже, само он и још двоје његових ортака знају где се налазе. Рудници злата, бакра, угља и, наравно, литијума прећи ће у власништво Блекрока. Грађани Србије од тога неће имати никакву корист. Све што су генерације улагале у ЕПС и сва природна богатства припашће Блекроку, што ће омогућити додатну зараду њиховим акционарима.

У том плану, који је скројен по моделу какав је намењен и Украјини, Блекрок припрема и приватизацију Железнице Србије, као и државних фондова као што су здравствени и пензиони. Кад до тога дође, плате у значајном делу јавног сектора, као и пензије неће се исплаћивати из републичког буџета, него с рачуна инвестиционог фонда, и то онолико колико Блекрок процени да треба. Без обзира на одреднице из Устава, Србија више неће бити држава српског народа и свих њених грађана, него колонија Блекрока.

Уз све економске последице, улазак Блекрока у Србију утицаће и на њене међународне односе. Уосталом, Блекрок зато и долази овде, да би истиснуо политички, безбедносни и привредни утицај Русије и Кине. Лери Финк је недавно проценио да ће „руска инвазија на Украјину окончати глобализацију каква је постојала у протеклих 30 година“. На тој полазној основи, Блекрок је закључио да цео свет улази у период раста инфлације и већег ризика за обвезнице и деонице. Блекрок је пословну стратегију за 2023. годину назвао „Повратак у колебљиву будућност“, у којој се као узрок проблема истакао „политизацију свега“.

– Решења се не траже кроз нијансирану расправу, све се политизира и ко има најгласније и најједноставније аргументе, тај побеђује. Централне банке не решавају проблеме које је изазвала инфлација, већ доносе политичке одлуке. То је створило највећи геополитички ризик, сукоб Русије и НАТО. Криза у односима САД и Кине још није достигла ниво опасности од војног сукоба, али постоји претња глобалног техничког раздруживања. Пред нашим очима одвија се криза у Шри Ланки, а требало би да будемо спремни на такав развој догађаја у Турској, Италији и још неким азијским и европским економијама – рекао је недавно Финк.

Док износи ставове којима упозорава на глобалне опасности и предлаже потрагу за мирним решењима, извршни директор Блекрока подржава рат у Украјини, јер трговина оружјем доноси више новца него шверц наркотика. О томе је недавно говорио и Тарик Фенси, бивши директор одељења за одруживе инвестиције у Блекроку.

– Блекрок је пронашао начин како да увери јавност да помаже у решавању климатске кризе, а све како би повећао продају својих производа који имају занемарив утицај на животну околину. Радио сам у том фонду, највећој компанији за управљање улагањима у историји, и могу вам рећи да велика већина онога што говоре челни људи Блекрока нема везе са реалношћу, посебно кад је реч о етичком улагању. Све се своди на остваривање што већег профита, без обзира на угрожавање јавних интереса – рекао је Фенси у интервјуу за британски Телеграф.

У таквим околностима, Србија је идеална прилика за Блекрок. Уцењени владар и његови сарадници, дубоко уваљани у криминал и корупцију, немају другог излаза него да том инвестиционом фонду продају државу и народ, потпуно незаинтересовани за јавне ресурсе и приватну имовину свих грађана.

Кад преузме власништво над Србијом, Блекрок ће штитити своје пословне интересе, а не интересе државе коју је купио у бесцење, током Вучићеве актуелне тоталне распродаје. И по том питању, грађани су опет остављени на милост и немилост диктатору и његовим страним пословним партнерима. Доласку Блекрока не супротстављају се лидери опозиционих странака, интелектуалци, па ни домаћи привредници, који ће бити угушени и уништени.

Грађани Србије ће постати, као што каже др Несторовић, подстанари у својој држави, а кирију ће плаћати Блекроку. Црна Србија оде под црни камен.

Извор:
СРБИН ИНФО