Светислав Пушоњић: Нико никад није имао деце на бацање, ако буде требало – ићи ћемо ти и ја, твоји и моји вршњаци

Зашто у теби одмах ради зечије срце чим се нарогуши било који западни бирократа, устилу „дај све што траже, јер немамо деце на бацање“?

Нема ужаснијег створа у универзуму од „патриоте“ који каже: „Нисам за признавање Косова, али оно је де факто изгубљено, а ми немамо деце на бацање“.

Немој се пренемагати, рођени, немој се крити иза деце (поготово што их у том смислу ништа не угрожава), буди поштен и реци: „Хоћу да уживам у чарима овог дивног света на врхунцу напретка, то ми је важније од свега, патка ме заболе за све што томе стоји на путу, па и за Косово“. Буди хладан или врућ, немој бити млак, ништа горе од тога! Чим се позиваш на отрцане аргументе значи да ЈЕСИ за признавање Косова, макар тога и не био свестан.

Као прво, ништа није изгубљено док ми то не признамо. Не би вршили толики притисак да то учинимо да је другачије. Нека се цела зграда дигне да те избаци из стана који си наследио од оца и мајке, нека им то и пође за руком, нека их у томе подржи и Општина и да им неки папир, све док не ставиш потпис да је стан било чији сем ТВОЈ, он остаје ТВОЈ до краја света и века, макар се никад не вратио у њега. А вратићеш се сигурно кад-тад, ти или неко твој после тебе, ако издржиш и не поклекнеш под притисцима. Вратили су Кинези Хонг Конг, вратили су Шпанци и Португалци Пиринејско полуострво протеравши са њега комплет арапију (Реконквиста у 15. веку), вратићемо и ми Косово (и не само Косово) ако данас издржимо и Западу кажемо „не“.

А као друго, зашто у теби одмах ради зечије срце чим се нарогуши било који западни бирократа, у стилу „дај све што траже, јер немамо деце на бацање“? Зашто одмах потежеш „децу“ као аргумент кад њих нико и не доводи у питање? Шта, НАТО ће нас тек тако бомбардовати ако одбијемо да признамо „независност Косова“, одмах ће послати наоружане трупе на Београд, Нови Сад, Ниш и друге српске градове? Куда те води таква филозофија и где ћеш стићи са њом? Мислиш ли да те свако „да“ Западу води било где сем у пропаст, и овоземаљску и вечну, и тебе и твоју децу? Мислиш ли да Запад неће доћи да ти их одузме под неким изговором, ако се не насилиш да му кажеш „не“? Да неће доћи да им уништава и тело и душу – прво са још већим бројем вакцина, друго „бирањем пола“ и LGBTIQ+ идеологијом?

Уосталом, нико никад није имао деце на бацање. Немају их ни Американци, Енглези, Немци, па их ипак шаљу у Ирак, Авганистан и друге освајачке походе широм света (шаљу их и на Косово – у бази Бондстил се налази 10.000 њихове униформисане деце). Пошто ми никога не освајамо, већ само одбијамо да се одрекнемо онога што је одувек наше и што нам је силом отето, наш морални основ је неупоредиво јачи од њиховог. Ето, ако баш дође стани-пани кога се толико бојиш – неће ићи ничије дете, ићи ћемо ти и ја, ићи ће твоји и моји вршњаци, има нас хвала Богу још доста. Дакле, и то смо решили и убудуће не би требало да буде изговора.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ