Шта пише у новом документу ЕУ о КиМ: Изолација у случају одбијања европског плана

У Охриду ће 18. марта бити одржан нови састанак преговора Београда и Приштине, а посредници у дијалогу понудиће странама анекс уговора

На заказаном сусрету делегација Београда и Приштине у Охриду 18. марта, западни посредници у дијалогу понудиће документ од 11 чланака а који се зове „Споразум о путу нормализације између Косова и Србије“, објавили су албански медији.

Према наводима „Албанијан поста“, у документу се наводи да ће Приштина одустати од признања независности као предуслова за нормализацију, али се Београд обавезује да ће имати „потпуне практичне односе са Косовом„.

Обе стране се обавезују да ће бити посвећене мирном решавању свих спорова, док ће их ЕУ и остале западне земље активно подржавати финансијски.

Ако се споразум одбије, пут ка ЕУ се обуставља и води у изолацију која може да води ка унутрашњим немирима, прети се у анексу, као што је РТ Балкан већ објавио.

Према плану Запада, анекс има три главна елемента, у првом се наводи да представља оквир за олакшавање односа и мирну коегзистенцију упркос дубоким разликама међу странама.

Други елемент је то да план представља стабилан и поуздан оквир за интеграцију Србије и „Косова“ у ЕУ.

„Процес који се завршава интеграцијом Косова и Србије заједно са осталим државама Западног Балкана“, пише у документу, што је дефакто признање да је „Косово“ држава.

Трећи елемент анекса је то да процес подржава свих 27 чланица ЕУ, укључујући и оне које не признају независност „Косова“.

„То је посебан политички производ и искрени унутрашњи компромис свих држава ЕУ – прихватљив и за земаље чланице које признају, и оних које не признају Косово као државу“, пише у наводном документу.

Додаје се да се у документу поштују црвене линије обеју страна, да је показана посвећеност миру и вредностима ЕУ, као и одговорност Брисела према државама Западног Балкана.

„Да би се прилагодило црвеним линијама Србије која не признаје независност Косова, Косово одустаје од свог захтева за нормализацију само уз међусобно признање. Уместо конфронтације са Србијом, Косово се обавезује да ће радити са Србијом на решавању практичних потреба свих народа и заједница на Косову„, наводи се у документу.

„Уступак који се тражи од Србије је да има практичне односе са Приштином, те да ће радити са међународном заједницом на бољитку свих народа и заједница које живе на Косову„, наводи се у делу о Србији.

У другом елементу, „посвећености регионалном миру и вредностима ЕУ“, прецизира се да се „Србија и Косово обавезују на мирно решавање свих спорова“ да се „Србија обавезује да неће деловати на било који начин који се може схватити као непријатељска дипломатија према Косову и да се Косово обавезује на одговарајући ниво самоуправљања српске заједнице на Косову у складу са вредностима и најбољом праксом ЕУ“.

Шта се нуди ако стране прихвате споразум?

Према наводном документу, напомиње се да у процесу дијалога не учествују само Београд и Приштина, већ и Европска унија.

Због тога се у визији представљеној документом појашњава да ће „Основни споразум не само регулисати односе Србије и Косова”, већ ће „управљати и процесом интеграције Србије и Косова у Европску унију“.

„Кроз Берлински процес и Европску политичку заједницу, ЕУ и остатак западне заједнице ће обезбедити стабилан и поуздан оквир за интеграцију Србије, Косова и других држава Западног Балкана у Европску унију“, пише у нон-пејперу.

Као награду за наставак дијалога, у случају прихватања Србије напомиње се да ће бити покренуто стратешко партнерство Београда и Запада.

„Ово партнерство ће Србију претворити у централну економску силу и водећу политичку снагу у региону. Такође, приближиће Србију заједници косовских Срба“, наводи се у документу.

Међутим, прихватање споразума од стране Приштине „означиће почетак изласка Косова из кризе – овај тренутак ствара праву прилику да се обрати пажња на суштински друштвено-економски развој. Коначно, Косово ће моћи да се развија независно“.

Претње ако предлог споразума не буде усвојен

Документ углавном показује шта се тражи од страна и шта након постизања споразума, међутим, у последњем делу је део у којем се говори о ризику од неуспеха и последицама.

„Западна заједница нема луксуз да не успе у дворишту Европске уније и НАТО„, наводи се у уводу овог сегмента, подсећајући да „Русија тестира западну одлучност у Украјини“ и да је „Кина постигла историјски споразум између Саудијске Арабије и Ирана као релевантан актер у решавању глобалних политичких проблема„.

Дакле, захтева се, Основни споразум „Србија и Косово треба да прихвате“. Додаје се да то није лични став Жозепа Бореља, или Мирослава Лајчака, али представља „искрени унутрашњи компромис држава ЕУ“ и „прихватљив је за све државе чланице – оне које признају и оне које не признају Косово“.

Београд и Приштина прихватањем споразума „усаглашавају своје ставове са 27 држава Европске уније“, уколико га одбију, „обустављају пут интеграције у ЕУ и одбацују све процесе и бенефиције у вези са тим. Ускоро следе изолација и унутрашња превирања“.

„Србија и Косово могу да наставе да уживају предности постојећих споразума са ЕУ и остатком западне заједнице само ако у потпуности остваре конструктивну улогу у напорима ЕУ и западне заједнице да изграде мир и стабилност. Не постоји други начин“, наводи се документу.

Али шта се дешава ако једна земља прихвати, а друга не?

„Неусклађеност става Србије са 27 држава чланица Европске уније створиће прилику да се Косово развија без потребе за сарадњом са Београдом“, наводи се у документу.

„Србија нема вето на јединство ЕУ/НАТО. Ако одбије споразум, Србија ће изгубити подршку и пет држава које не признају Косово. Без обзира на резултат, ЕУ/НАТО ће на крају говорити једним гласом за Косово„, додаје се у анексу.

Међутим, што се Приштине тиче, „одбијање поштовања претходних споразума могло би да има озбиљне последице по будућност“.

„У случају разочарања, западни партнери неће имати разлога/подстицаја да подрже раст и даљи развој Косова. Без ове суштинске подршке, Косово би могло видети назадовање у неким областима“, стоји у наводном документу.

Извор:
РТ