Најављена заштита угрожене светиње Немањића на северу Македоније – Матејче званично културно наследство у опасности

Министарка културе Владе Републике Северне Македоније (РСМ) Бисера Костадиновска Стојчевска потврдила је да су обезбеђена средства у износу од 1,5 милиона денара (евро вреди 61,5 денара) за заштиту манастирског комплекса с храмом Успења Пресвете Богородице у Матејчу на северу земље – „као културног наследства у опасности“. Пре годину дана Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља објавио је Апел за заштиту манастира Матејче и молбу за прикључивање подршци обнове запуштене и вишеструко оскрнављене светиње Успења Пресвете Богородице у том комплексу на северу Македоније.

Сада министарка културе Владе у Скопљу најављује да су обезбеђена средства у износу од 1,5 милиона денара за заштиту објекта „као културног наследства у опасности“.

Манастирски храм Успења Пресвете Богородице у селу Матејче, на северу Македоније подигнут је у 11. веку. О томе сведоче натписи на грчком језику из времена Исака Комнина. У писаним изворима први пут се светиња помиње у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином 14. века је цар Душан започео, а његов син Урош и супруга Јелена су завршили обнову светиње око 1357. године.

Читав манастирски    Комплекс је тешко оштећен, руинирањем и скрнављењем албанских терористичких групација током ратне 2001. Извесно време ту је био и штаб тих формација тада у сукобу са регуларним војно-полицијским снагама Владе Македоније. Запуштени и заборављени манастир на мети је вандала, лопова и „јуришника“ са задацима за девастирање изузетно вредног културног блага. Тако је сада оштећен целокупни манастирски комплекс. У оружаним сукобима између албанских паравојних групација и регуларних војно-полицијских снага Владе у Скопљу, разрушен је и манастирски конак који је годинама раније служио као дечје одмаралиште. Девастирани су и делови манастирског храма, оштећене фреске. О томе смо извештавали у више наврата. У поменутом ратном периоду чак прекопаван и под у олтарском делу, док је у храму био штаб албанских терористичких групација. Манастирска црква је годинама потом била без врата и прозора, препуштена пропадању…

Сада како је најавила министарка Костадиновска Стојчевска манастир ће бити заштићен као културно наследство у опасности.

– Предвиђено је 1,5 милиона денара за мере заштите манастира Матејче. Наставићемо и са реконструкцијом сагласно  смерницама надлежних институција. У комуникацији смо и са министарствотом за транспорт и везе – санираће пут до манастира. Из општине Липково добићемо помоћ у настојању да се спрече даље крађе, рекла је министарка.

После ратних разарања 2001. манастирског комплекса, из полицијских билтена регистроване су „мирнодопске“ крађе локалног становништва, између осталог, скидањем чак и оловне заштите са крова цркве…

Документом  – “Апел и молба за подршку обнови манастира Успења Пресвете Богородице у Матеичу и иницијатива за кандидатуру манастира Матеич на листу УНЕСКО-а угрожене светске културне баштине”, из Српског центра СПОНА почетком прошле године је указано да је после додатних драстичних оштећења насталих током ратне 2001. званично утврђена потреба с циљевима његове ревитализације од последица свих видова штете коју је манастир услед разарања и негативних атмосферских утицаја издрджао до данашњих дана.

У акту је истакнут циљ, „пружања смерница за обнову целокупног манастирског комплекса и упознавање јавности са циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем културног наслеђа средњег века од изузетног значаја на тлу Северне Македоније, а посебно културног наслеђа у опасности“.

Простор манастирског храма Успења Пресвете Богородице у Матејчу изграђен по замисли уписаног крста са пет купола, наведено је у поменутом документу Српског центра СПОНА.

“Сликарство Матеича показује надовезивање на сликарске традиције које се срећу у сликарству ранијих задужбина краља Милутина Немањића. У Матеичу су насликани бројни циклуси фресака: Велики празници, земаљски живот Христов, параболе, Акатист, Дела апостолска, Чуда апостолска, легенда о цару Авгару, чуда Димитрија Солунског, циклус Васељенских сабора са додатком српског сабора краља Стефана, Божићна стихира Јована Дамаскина…

Извор:
СПОНА