Слободан Јанковић: Нема пристајања на издају

Само треба да погледамо у нашу историју и решења ће нам се показати, како добра, тако и лоша. Стога будимо делатни, бирајмо прави пут и не пристајмо на издају, како год је окупациони намесник буде представио

На Светога Симеона Мироточивог 

Не надамо се ничему добром од сутрашњег дана и одласка у Брисел. Очекујемо потписивање нечега попут писма о намерама о спровођењу наводно француско-немачког плана. Подршку тако нечему, у склопу тога и владавини неправа наравно дају и амерички и британски и ЕУ изасланици (овде).

Немачка и Француска здружено делују против српских интереса барем од друге половине деведесетих. Они су послужили да украјинског председника Јануковича уљуљкају у лажни мир пред почетак пуцања на мајдану у Кијеву 2014. Послужили су и за куповину времена како би се Украјина припремила за рат са Русијом што је недавно потврдила и Ангела Меркел. Јасно је и да овде служе само да би пренели амерички план за Косово и Метохију. Свако прихватање разговора о територијалном интегритету, суверенитету и чланству наше јужне покрајине у међународним организацијама је противуставно, чин велеиздаје и кажњиво је Уставом. Казну, јасно је неће спровести ниједан орган власти. Неће, јер институције не раде у корист српског народа као носиоца суверенитета, него против народа и српског и осталог. Да није тако не би се систематски уништавала јавна предузећа, не би се безобзирно крало и држава презадуживала, не би се олош са дна каце распоредио на највише функције, до владе, преко скупштине, тужилаштва, градских и општинских власти. Као такви, они су погодни за уцене и несавесно деловање. Какви су и како делају, јасно је. Шта чинимо ми остали?

Огледамо се сви на Косову јер оно је, како Његош рече, грдно судилиште. Заиста, прва година новог светског рата је за нама, а косовска криза се наставља као огледало у којем се огледају српске генерације, једна за другом. Србија је годинама падала у све тежи облик окупације, да би од 2008. године – с обећањем бољег живота под варљивом паролом у коју су многи били спремни да поверују – изабрала „И Косово и Европску унију”. Наравно, оно што је многима било јасно, показало се као тачно. Једно с другим не иде, а све и да Косова нема, неће бити ни Уније.

Борис Тадић, који је 2008. персонификовао паролу коју су многи прихватили, сада говори о потреби отварања питања Војводине и регионализације Србије. Међутим, он је већ дуже играч на периферији пажње. Спољна окупација се огледала у преузимању привреде, инсталирању агената у министарства која су кључна за свест људи (просвету, културу, па и науку), затим у министарства силе (најтипичинији је пример Амадеа Воткинса), разбијању здравства поготову од договора Вучића и Немачке о слободном извозу наших лекара и другог медицинског особља (програм Трипл вин 2013-2022), креирању закона и надзору целокупног законодавства, па и уставних промена 2022. Унутрашња је спроведена од стране напредњачке клике, која је свим облицима криминала запосела власт институционално и ванинституционално, где је на челу и формалне и неформалне власти породица лажног цара Шћепана малог у улози председника Србије.

Сутрашње Писмо о намерама – или какву већ форму узме било који параф или потпис или изјава о почетку рада на примени антисрпског француско-немачког плана – неприхватљиво је. Свако ко хоће да буде човек, слободно људско биће – не може да прихвати издајнички акт. У свако време треба бити човек, а у дане поста ваља се подсетити да свако бира и којим путем ићи. Путем у пропаст или уским путем који су за наш народ утабали Свети Симеон и Свети Сава, а потврдили Свети цар Лазар и Карађорђева глава. Тај пут потврдио је и мој прадеда Солунац Будимир и његов брат Гана и сваки онај частан и поштен човек који је гледао да дода једну циглу у државну, народну и црквену грађевину.

Зато, очекујемо да родољубиве парламентарне странке повуку конкретне потезе, да се врх СПЦ огласи и почне да дела у заштиту верног народа и задужбина о којима су дужни да се старају. Задужбинари Свети Симеон Mироточиви и Свети Сава, који су како Тарановски пише, а Јован Јањић преноси, државне циљеве везали за вечност и у најтежим околностима, у окружењу Латина (када су и Бугари преко свога цара нагињали Западу), определили су се за Истину, за Исток. Шта је био резултат тог избора? Процват српске државе. Када делује да је тешко, ми само треба да погледамо у нашу историју и решења ће нам се показати, како добра, тако и лоша. Стога будимо делатни, бирајмо прави пут и не пристајмо на издају, како год је окупациони намесник буде представио.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ