Пре 157 година рођен Тесла, геније који је изменио свет

Никола Тесла је рођен у породици православног свештеника 10. јула 1856. године у Смиљану, Војна Крајина. Његови родитељи Милутин и Георгина осим њега имали су сина Данета и ћерке Ангелину и Милку, старије од Николе и Марицу најмлађе дете у породици Тесла.

Своје име је добио је по деди са очеве стране. Школовање је започео у родном месту, где је провео најбезбрижније године свог живота.
Након несрећног случаја, приликом кога је породици Тесла погинуо син првенац, Дане, породица се преселила у Госпић где је млади Никола наставио школовање. Школујуци се у Госпићу, а касније на Високој реалној гимназији у Карловцу, њега је морила чињеница да ће након тога морати да настави породичну традицију и да постане свештеник. Та чињеница му није давала мира будући да су га искрено занимале природне науке. По завршетку карловачке гимназије, на распусту, вративши се у Госпић млади Тесла се разболео од колере. У то време ова опака болест односила је велики број живота.

“У једном од самртних тренутака за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек памтим његово бледо лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом. Рекох му:

-Можда бих могао да се опоравим ако ми допустиш да студирам технику.
-Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету, одговорио је свечано, а знао сам да тако и мисли.”

Како је, заиста, и уследио чудесан опоравак, као што му је отац и обећао Никола Тесла је 1875. године уписао Вишу техничку школу у Грацу. На тим, толико жељеним студијама, Тесла је исказао више него потребног интересовања за савладавање предмета. На тај начин је желео да своме оцу покаже како није погрешио што му је дозволио да се посвети изучавању тајни математике, физике и машинства. Ипак, и поред признања професора које је добијао у сведочанствима, његов отац као да је био незаинтересован за синовљеве успехе.

“То је скоро убило моју амбицију; али касније када је отац умро, потресло ме је када сам нашао завежљај писама која су моји професори писали предлажући му да ме испише са факултета, уколико неће да се убијем прекомерним радом.”

У Грацу, на тим студијама Тесли се родила идеја о стварању обртног поља. Када је једном од својих професора изложио идеју да би можда било могуће покретати мотор без четкица добио је следећи одговор:

“Можда ће господин Тесла да уради велике ствари, али му сигурно неће успети да уради ово. То би било као кад би се једна константна привачна сила као што је гравитација преобратила у ротациону. То је перпетуум мобиле, немогућа идеја.”

Године 1879. Никола Тесла је добио своје прво намештење, почео је да ради као помоћни инжењер у Марибору. Исте  године умро му је отац и да би испунио очеву зељу да заврши факултет 1880. Тесла уписује факултет у Прагу. Неколико година, које су уследиле, представљале су значајан период у каријери Николе Тесле. Након рада у Будимпешти у Централном телефонском уреду, уследио је изум обртног магнетног поља (фебруара 1882.). Те исте године на препоруку својих предпостављених добио је запослење у Паризу у Едисоновом континенталном друштву. Ту је провео две године на разним и врло одговорним пословима а како његово умеће није могло да прође незапажено препоручен је и самом Едисону. Едисон је у то време био најзначајнија личност технике у Америци, херој електрике кога је славила цела нација. Он је Тесли 1884. године дао посао у својој лабораторији у Њујорку, али њихова сарадња није дуго трајала.

Незадовољан односом предпостављених према своме раду, Никола Тесла је већ наредне 1885. напустио Едисона и уз помоћ неких инвеститора основао “Тесла Арц Лигхт Цо”. У почетку, због обавеза према инвеститорима, морао је да ради у области лучних светиљки, али је након тога кренуо у реализацију својих пројеката из области полифазних наизменичних струја. Након предавања “Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје” 16. маја 1888. које је одрзао пред Америчким институтом електроинжењера (АИЕЕ), Тесла је добио понуду од фирме Вестингхаус (Wестингхоусе) за откуп патената из области полифазних струја.

Уследиле су године  у којима је Тесла са Вестингхаусовим инжењерима радио на практичној примени својих изума. Тридесетог јула 1891. Никола Тесла је добио америчко држављанство.

Добар део 1892. Тесла је провео у Европи. Ту је кроз многобројна предавања промовисао своје идеје. Своје предавање “Експерименти са наизменичним струјама високих напона и високих фрекфенција” одржао је у Енглеској пред Институтом електроинжењера и пред Краљевским институтом. Исто предавање поновио је у Паризу пред интерационалним друштвом електричара и Француским друштвом за физику. Стигао је и да једини пут у животу посети Београд где је остао три дана. Такоде те 1882. године Тесла је остао и без другог родитеља. Умрла му је мајка и тај губитак му је страшно тешко пао.

Након повратка у Америку уследила је нова борба. Заговорници употребе једносмерне, уједно и противници коришћења наизменицне струје осули су дрвље и камење критикујуци и упозоравајуци на опасности које њена употреба доноси. Тријумф, у овом сукобу познатом као “Рат струја”, су 1893. однели они који су имали мало више визионарства са собом. Светска изложба у Чикагу је те године била осветљена уз помоћ наизменичне струје.

Уследило је истраживање на пољу бежичног преноса сигнала и енергије. Ссвоју идеју и намеру да своје истраживање упути у том смеру Тесла је јавно изнео у говору приликом пуштања у погон електране на Нијагариним водопадима 1897. Какав ли је био израз лица људи којима неко, тек сто су доживели пренос електричне енергије на већу удаљеност, прича о преносу исте без жица?

Велику мистерију представљају Теслина истраживања на овом пољу. Иако је провео скоро годину дана у Колорадо Спрингсу (1899-1900), и водио исцрпан дневник о својим истраживањима, до шире употребе бежичног преноса електричне енергије до дана данашњег није дошло. Тесла је имао намеру да искористи горње слојеве Земљине кугле како би енергију са једног пренео на други крај света. Нека своја открића описао је у есеју “Проблем повећања људске енергије”, који је изазвао широко интересовање научног и пословног света.

Вероватно и сам заинтригиран есејем Ј.П. Морган (Јохн Пиерпонт Морган 1837-1913), у то време један од најбогатијих људи Америке, понудио је финансијску подршку Тесли. До сарадње је дошло на пројекту “Светски радио систем” који је Тесла водио у својој лабораторији на Лонг Ајленду. Већ после годину дана 1901. Морган је научнику ускратио финансије. Повод за престанак сарадње је било прво успесно трансантлантско бежично слање радио поруке, које је извео Маркони (Гуглиелмо Марцони 1874- 1937). Тесла је Моргану тада признао да је он тако нешто могао да учини одавно, али да то није циљ његовог истраживања. Морган је био бесан због ове, како је он сматрао, утаје и више није никада сарађивао са Теслом.

Тесла се некако сналазио на овом пројекту до 1905. када је и потпуно исцрпео изворе финансирања и био је приморан да га напусти. Уследиле су године у којима је он радио на усавршавању постојећих и патентирању нових проналазака у области машинства. Те године су биле доста тешке за њега. Јавност се подсетила великог генија 1917. када му је додељена Едисонова медаља, највеће америчко одличје у области технике. 1919. Никола Тесла је објавио своју аутобиографију кроз серију чланака у часопису Елецтрицал Еxпериментер. За људе, који му нису били блиски, вести од Тесле су стизале кроз новинске чланке у којима су могли да прочитају његове често и превише сензационалне изјаве.

Изјаве попут “Како сигнализирати на Марс” или “Растурање торнада” и нису баш доприносиле његовом угледу. Тада су се више сматрале плодом бујне маште него ли могућим научним достигнућима. Тесла је некако опстајао уз помоћ пријатеља и скромне пензије коју је нерадо прихватио од тадашње југословенске владе. Његово здравље се значајно погоршало након смрти његових пријатеља Роберта Андервуда Џонсона и Ричмонда Пирсона Хобсона 1937. Те године је доживео и саобраћајну несрећу – ударио га је такси док је прелазио улицу.

Скоро сам, без породице, и само у друштву сестрића Саве Косановића (син Марице Косановић) и пар пријатеља, Тесла се ретко појављивао у јавности у позним годинама свог живота. Изузетак је била посета Краља Петра II Карађорђевића који је дошао да се упозна са Теслом у његовом апартману у јуну 1942.

Године 1943. петог јануара Тесла је позвао америчко војно министарство. У кратком разговору велики научник је америчкој војсци понудио тајне свог супер оружја. Официр није схватио о коме се ради и вероватно мислећи да је у питању шаљивџија или лудак обећао је да ће се јавити касније.

У осамдесет и седмој години у хотелу Њујоркер 7. јануара 1943. године престало је да куца срце овог племенитог научника. У цркви св. Јована Богослова 12. јануара окупило се две хиљаде људи међу којима је био велики број проналазача, добитника Нобелове награде, светски признатих имена из области електротехнике, југословенских дипломата.

Два дана раније тадашњи градоначелник Њујорка Фиорело Ла Гвардија (Фиорелло ЛаГуардиа) одржао је посмртни говор који је радио Њујорк директно преносио.

…Тесла је био велики хуманиста-чист научни геније – песник у науци… Он је чинио изванредне, запањујуће, чудесне ствари у току свог живота. Чинио је то једноставно да би служио људском роду- а за своје услуге није тражио ништа.
Новац – он за њега није марио.
Почаст – ко је тај неко ко може да почаствује другог.
То је био његов став.
Захвалност – он је није очекивао нити је тражио…
Онај значајни део Тесле живи у његовом достигнућу које је огромно-скоро немогуће да се израчуна-које је саставни део нашег живота и саставни део наше цивилизације, насе свакодневнице нашег текућег напора…”

Данас се у свету име Николе Тесле узвикује гласно, са пуно поштовања, што овај човек и заслужује. Бројна удружења, студентске и инжењерске организације, чувају успомену на великана светске науке. О њему су написане многе књиге, испричане разне и могуће и немогуће теорије, али је само једна истина. Никола Тесла је био велики научник, човек без чијих би изума тешко могли да живимо овако како живимо – са пуно комфора и слободе коју нам пружа електрична струја. Наша је дужност да, у знак захвалности, не дозволимо да се његово име икада заборави.

Из Теслине биографије