Пуцањ у празно

Данас је на насловној страни „Информера“ постављено једно питање

Нашао сам се у између чекића и наковња:

Прво, не пристајем на генерализације! Нису сви тако лоши и неморални трговци вером и нисам рад да ме међу њих неко угура;

Друго, имао сам осећај да сам прозван, тј. да је и мени постављено горње питање.

Одлучих да одговорим на постављено (ми) питање. Наравно, не очекујем чуда: биће то још један пуцањ у празно, јер одговор, вероватно, неће бити објављен. Зато ћу га сместити у мој Дневник, да остане траг о томе да нас обично нико ништа ни не пита, а ако му се омакне да пита – не жели да чује одговор. Питање је требало да гласи: Докле ће првосвештеници продавати веру за бадава? А можда питање није требало ни постављати, него на њега одговорити.

 »Поштовани, господине,уредниче,

На насловној страни данашњег, 167. броја Вашег листа, поставили сте озбиљно питање: ,,Докле да продајемо веру за `бајадеру`?“

У трагању за тим одговором треба да погледамо истини у очи  и тамо ћемо угледати одговор:

Најпре, док су нам земљом владали издајници свега што је српско, дошли смо довде докле смо дошли

Али то није све: док нам нашом Црквом владају одроди тј. бискупи  окићени  папиним прстењем и папиним напрсним крстовима, који руше све што је свето и што нам је од отаца останоло;

-који недавно одоше, поданички, понижавајући нас, на канабе хрватскон председнику у време када овоме беше испод части да дође на инаугурацију нашег, српског, председника;

-који прођоше поред Јасеновца као поред турског гробља, журећи  да се сликају под `иконом` Алојзија Степинца са онима који држе благодарне мисе и који кличу: „Радуј се, земљо Хрватска!“, славећи вође Олује, ослобођене одговорности, од стране хашке ругаонице правди;

-који се надахнути  `сестринском љубављу`и опијени јавном захвалношћу нашем Патријарху, од стране хрватског председника, за његов екуменизам (чита се: јерес; или: свејерес)  који се, дакле, вратише  поред Јасеновца, опет га не погледајући ко усмрђо сир;

– који на ХРТ-у највећег архијеретика и србомрзца папу зову „свети отац“;

– који хиротонишу за епископе екуменске гласаче да би обезбедили већину над Духом Светим и над  „конзервативним епископима“;

-који се љубе са следбеницима крволока и србоубица а прогоне благочестиве чуваре светоотачког Предања и завета светосавских, попут владике Артемија…

Све дотле нећемо продавати веру  ни за вечеру ни за `бајадеру` него за „џ“ (чита се: џабе).

Дакле, док допуштамо да нам Иринеј Буловић управља Српском Православном Црквом, српском богословијом, бачком и бечком епархијом, од недавно и Великим црквеним судом, инфо службом СПЦ …

Дотле, док Ви и Ваше колеге будете преносили његова полуистинита саопштења, а игнорисали Истину (па и истину о томе ко, како и зашто је протерао благочестивог владику Артемија и његова духовна чеда)…;

Дотле, док за њим срљамо, ко слепци, у пропаст, духовну и моралну, прећуткујући његову самовољу и превиђајући његово гажење светог Предања;

Дотле ћемо носити тешко бреме проклетства и лутати страдалном пустињом и нећемо ући у земљу обећану, ону која нам је од отаца останула, а коју су нам отели, издали и продали.

Ето, разумео сам да је Ваше питање постављено Вашим читаоцима, те и мени, па ко велим, ево, макар и најгори међу Србљима, да одговорим: ми морамо плаћати цену нашег кукавичлука, дремежа и духовног слепила, све док не дођемо себи.

И док се не подсетимо речи старозаветног пророка: Проклет да је онај који се узда у човека, а од Господа одступа срце његово.

И док не испунимо аманет св. владике Николаја: Народ не треба да следује својим слепим вођама кад га они воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона.

У Београду, 20.11.2012.

П. С.

Да ли знате, господине уредниче, да су ови људи, чије фотографије Вам шаљем,  по Светим канонима и по свакој правди (осим хашке и њихове), себе одавно екскомуницирали из СПЦ, и отуд из тих баруштина (како рече својевремено Иринеј Буловић док је био, или се правио да јесте, православни јереј): „пуних муља и жабокречине духовне, које се зову милозвучним именом `екуменизам`…“ – дакле, отуд  душеломе и чине духовну пустош по српским земљама, навлачећи проклетство на род наш?

(Из књиге „Не дај душу, роде“, Ревнитељ, Ниш, 2013. стр 57-59.)