Сретен Егерић: Носиоци борбе у Новорусији

Током извођења оружане борбе на истоку украјинског постсовјетског простора уочили смо да се оружана борба одвија у сложеним условима у којима делују различити фактори‒људски ресурси, материјални ресурси, простор у свим димензијама и време као општа, метеоролошка и хронолошка појава. У последњих 40 година војна мисао, стратешка промишљања и стратегијска документа нису успешно дефинисала нове факторе, већ су само развила постојеће факторе на поједине чиниоце, у покушају да се дефинишу „нови, другачији фактори“, како у оружаним сукобима‒војне методе тако и у неоружаним сукобима–невојне методе.

У складу са одредбама нормативних докумената (Стратегија оружане борбе СФРЈ), факторе оружане борбе чине, људи, материјални фактор, простор и време, међусобно зависни, повезани и условљени једни другим. Слична су разматрања и у доктринарним документима других држава. У доктринама зараћених страна наведени фактори се различито међусобно комбинују и вреднују:
– људи (људски ресурси), имају одлучујућу улогу у оружаној борби где испољавају све своје квалитативне и квантитативне вредности,
– материјални фактор (материјални ресурси), сачињавају материјална средства (војна и невојна), економски потенцијал и материјалне изворе државе (сукобљених страна), који се употребљавају у оружаној борби и за њене потребе,
– простор, испољава свој утицај на оружану борбу у гео–морфолошком смислу, димензијама и квалитетом, свака зараћена страна тежи да сачува или освоји што већи простор ради коришћења за постизање својих политичких, економских и војних циљева,
– време, као фактор оружане борбе испољава се кроз историјски период у ком се одвија (гео‒политички односи у непосредном окружењу, ширем региону и на светском нивоу), метеоролошка (метео услови) и хронолошка појава (годишње доба, доба дана).

Сви претходно наведени фактори, пре отпочињања и током извођења борбених дејстава Војске РФ на истоку украјинског постсовјетског простора, детаљно су процењивани, као и њихов утицај на ток евентуалних борбених дејстава, за све стране које су предвиђене као директни или индиректни учесници у овом сукобу.

На основу закључака изведених током процене наведених фактора донета је одлука о извеђењу Специјалне војне операције Војске Руске Федерације, доношене су корективне одлуке и додељивани задаци за извођење бојева здруженим и задаци за извођење борби тактичким јединицама, како јединицама Војске РФ тако и јединицама Народне милиције ЛНР и ДНР током свих претходних месеци извођења специјалне операције (а након референдума и прикључења источних области постсовјетског украјинског простора РФ и обједињавања свих оружаних састава у Војску Руске Федерације свим јединицама ВРФ).

Након државног преврата почетком 2014. године у Кијеву, и отпочињања оружаних сукоба на истоку украјинског постсовјетског простора, извођена су борбена дејства кроз основне облике:
– операција, најсложенији и највиши облик борбених дејстава, где се према јединственом плану, у одређеном простору и за одређено време обједињавају и усмеравају бојеви, борбе, тактичке борбене радње, поступци и активности свих државних и друштвених чинилаца, изводи се ради оставривања оперативног или стратегијског циља (операција окружења и уништења украјинских ЗСО на простору Дебаљцево и Иловајска, Специјална војна операција ВРФ и НМ ЛНР и ДНР у циљу заштите од етничког уклањања руског становништва планираних операцијом украјинских ЗСО и вдећих земаља „Западног света“),
– бој, представља облик борбених дејстава, у којем се на одређеном простору и за одређено време, по јединственом плану, обједињавају и усмеравају борбе, тактичке борбене радње, те поступци и активности свих државних и друштвених чинилаца, ради уништење непријатељских људским и материјалних ресурса, ради стварања предуслова за успешно одвијање операције (бој за одбрану аеродрома Доњецк, бој за ослобођење Лисичанска, Сољедара, Артјомовска),
– борба, представља најинтензивнији и најмасовнији облик борбених дејстава коју изводе појединци, групе и основне тактичке јединице, део је боја или операције или самосталног дејства и изводи се у свим условима оружане борбе.

Током досадашњих борбених дејстава на истоку украјинског постосвјетског простора, у више наврата, аналитичари, коментатори, дописници свих врста средстава јавног информисања и медија анализирали су, коментарисали и предвиђали стање и утицај свих факторе оружане борбе и облике борбених дејства, на коначни резултат сукоба.
У оквиру анализа и извештавања о борбеним дејствима сва пажња је усмерена на одређена борбена средства‒материјалних фактора, којима је додељена улога „звезда“ (беспилотне летилице „Геран“ и „Ланцет“, крилате (крстареће) ракете „Калибар“ и „Искендер‒К“, балистичке ракете „Искендер‒М“, системи СВЛР „Град“, „Торнадо‒Г“ и „Ураган“, те јуршни ваздухоплови хеликоптер К‒52 и авион Су‒25).

У сенци наведених борбених средстава мало је говорено и писано о неколико кључних борбених средстава, произведених још у време СССР‒а, које користе обе сукобљене стране (Војска РФ успешније), а који су носиоци ватрене моћи током свих борби.

У овом тексту ће о њима бити реч.

Пушкомитраљез „Калашњикова ПК“ (Пулемёт Калашникова, рус.), калибра 7,62×54 мм Р(уски), је совјетски–руски пушкомитраљез. Основна верзија конструисана је почетком шездесетих година и уведен у оперативну употребу током 1961. године, да би након модификације, под називом ПКМ и увођења у оперативну употребу 1969. године, у употреби је у око 60 армија и оружаних група (од САД, дела Европских земаља, већине земаља Африке, Блиског Истока до земаља Далеког Истока), а кориштен је у око 30 оружаних сукоба.

Наведени пушкомитраљез произведен је у неколико милиона примерака у око 15 модификација и варијанти. Поједине земље чланице НАТО‒а и земље које су претендовале да постану чланице наведене војне организације, извршиле су прилагођавање пушкомитраљеза ПКМ на „НАТО калибар 7,62×51 мм“.

Пушкомитраљез ПКМ 7,62×54 мм Р, је првенствено оруђе пешадије, намењено за уништавање и неутралисање непријатељске живе силе и ватрених средстава, возила, пловила и циљева у ваздушном простору, а коришћењем метака са пробојно‒запаљивим и пробојно‒запаљиво‒обележавајућим зрнима за неутралисање и уништавање лакоклопљених циљева на земљи, води и у ваздушном простору.

Пушкомитраљез ПКМ 7,62×54 мм Р, успешно дејство се остварује по циљевима на земљи до 800 метара, сасређеном ватром два и више пушкомитраљеза до 1.000 метара, по циљевима у ваздушном простору до 500 метара, када се користе механички нишани који су уграђени на пушкомитраљез. Ако је пушкомитраљез опремљен оптичким нишанима, успешно дејство је на даљинама са једним оруђем до 1.000 метара дању, а до 500 метара ноћу (коришћењем оптичког или пасивног нишана).

Гађање из митраљеза се извршава кратким рафалима, испаљивањем до 5 метака, дугим рафалима испаљивањем 5 до 15 метака и непрекидном паљбом, испаљивањем до 250 метака.

Борбена брзина гађања је око 250 метака у минути, а теоретска брзина паљбе је од 750 до 850 метака у минути, у зависности од модела и нивоа модификације. Почетна брзина зрна је од 785 до 880 м/с (у зависности од врсте зрна), а крајњи домет зрна (у зависности од врсте зрна) до 3.800 метара.

Пушкомитраљез се пуни редеником од 50 метака (постоји варијанта реденика и са 25 метака), а више реденика се може спојити у један. Реденици са муницијом се преносе у муницијским кутијама од 100 и 250 метака.

Маса пушкомитраљеза се креће од 7,5 килограма до 9 килограма (празан), у зависности од варијанте и модела, односно земље произвођача. Маса муницијске кутије са пуним редеником од 100 метака је од 3,7 до 3,9 килограма, а маса муницијске кутије са пуним редеником од 250 метака је од 8,7 до 9,4 килограма (у зависности од врсте зрна).

За извршење гађања различитих циљева пушкомитраљезом, употребљавају се меци са различитим врстама зрна:
– метак „М908“, са лаким зрном, чије је језго израђено од челика обложено оловом и кошуљицом од томбака,
– метак „М30“, са тешким зрном, чије је језго израђено од олова и кошуљицом од томбака,
– метак „В‒30“, са панцирним зрном, чије је језго израђено од специјално легираних челика и кошуљицом од томбака,
– метак „В‒32“, са панцирно‒запаљивим зрном, чије је језго израђено од специјално легираних челика, упресованом запаљивом смешом и кошуљицом од томбака,
– метак „ВZ‒46“, са панцирно‒запаљиво‒обележавајућим зрном, чије је језго израђено од специјално легираних челика, упресованом запаљивом смешом, упресованом обележавајућом смешом (трасером) у посебном „чанчету“ и кошуљицом од томбака,
– метак „Т‒46“, са обележавајућим зрном, чије је језго израђено од олова, упресованом обележавајућом смешом (трасером) у посебном „чанчету“ и кошуљицом од томбака,
– метак са запаљивим зрном, чије је језго израђено од челика обложено оловом, упресованом запаљивом смешом и кошуљицом од томбака.

Пушкомитраљез ПКМ 7,62×54 мм Р, послужују нишанџија и помоћник, пушкомитраљез је основно оруђе подршке у стрељачком одељењу и свако одељење је наоружано са једним до два пушкомитраљеза. Наведено оруђе обезбеђује велику ватрену моћ одељењу у вођењу противпешадијске борбе и неутралисању ватрених средстава на даљинама до 1.000 метара. Изуетну ефикасност је показала примена пушкомитраљеза у борби у урбаним срединама, где је успешно кориштен за уништавање циљева непријатеља иза препрека (зидови од опеке, бетонских блокова и у лакоклопљеним возилима) као и на отвореном простору, у уништавању живе силе у пољским утврђењима и неутралисању и уништавању оклопних возила точкаша и гусеничара. Оптимална примена у борби, исказана је у формирању борбене групе, састава три до четири борца, наоружаних са једним пушкомитраљезом ПКМ 7,62×54 мм Р, једном снајперском пушком (различитих модела) и једним до два стрелца.

Ручни бацач „РПГ‒7“ (Ручной противотанковый гранатомёт, РПГ‒7, рус.), је совјетски‒руски ручни бацач. Основна верзија конструисана је почетком шездесетих година у предузећу „Базалт“ и уведен у оперативну употребу током 1961. године. Наведени ручни бацач у употреби је у око 110 армија и оружаних група (од САД и Канаде, дела Европских земаља, већине земаља Јужне Америке, Африке, Блиског Истока до земаља Далеког Истока), а кориштен је у свим оружаним сукобима вођеним од 1968. године до данашњег дана.

Наведени Ручни бацач произведен је у више од девет милиона примерака у око 13 модификација и варијанти у више десетина земаља од САД („Airtronic USA RPG‒7“ и „Airtronic USA Mk.777“), до Кинеских варијанти Ручног бацача „РПГ‒7“.

Ручни бацач „РПГ‒7“, је лако бестрзајно (динамореактивно) оруђе, калибра цеви 40 милиметара, за дејство користи различите врста наткалибарних пројектила, са калибром бојеве главе од 40 до 105 мм. Ручни бацач је првенствено оруђе пешадије, намењено за уништавање и неутралисање непријатељских борбених возила (тенкова, самоходних артиљеријских оруђа, борбених возила пешадије), живе силе и ватрених средстава у утврђеним тачкама и бункерима и на отвореном простору, возила, пловила и нисколетећих спорих циљева у ваздушном простору (у Вијетнаму је забележено обарање око 130 хеликоптера, док је своју славу потврдио обарањем три хеликоптера „UH‒60“ америчких специјалних снага у Сомалији, почетком деведесетих година двадесетог века и у Афганистану почетко двадесет првог века када су дејством из „РПГ‒7“ оборена два америчка хеликоптера „CH‒47“, током двехиљадитих година, оборени су и полицијски хеликопетр у Мексику и борбени хеликоптер Азербејџански ВВС) .

Успешно дејство Ручним бацачем „РПГ‒7“ остварује по циљевима на земљи у зависности од врсте пројектила од 300 до 700 метара (пројектили поседују самоликвидирајући упаљач који се активира и уништава пројектил на даљини око 920 метара уколико циљ није погођен). Основни циљеви по којима се дејствује са „РПГ‒7“ су оклопна возила непријатеља, брисани домет противтенковским (кумулативним) пројектилом је 330 метара за циљ висине два метра. У току борбених дејстава за време арапско‒израелског рата 1973. године, употреба Ручних бацача „РПГ‒7“ од стране ехипатских и сиријских оружаних снага показала је велику ефикасност, дејством из „РПГ‒7“ уништено је више од 100 израелских тенкова (углавном америчких „M48A1“, „M60“ и „M60A1“), од тог тренутка Ручни бацач „РПГ‒7“ кориштен је у свим оружаним сукобима широм света.

Ручни бацач „РПГ‒7“ је опремљен механичким нишанима (који се користе само у изузетним случајевима‒када је неисправан оптички нишан), оптичким нишаном (који је основни нишан, произведен у више модела зависно од земље произвођача), колиматорским нишаном или пасивнимним нишаном за дјество ноћу. Савремене верзије ручних бацача „РПГ‒7“ су опремљене универзалним оптичким‒колиматорским нишанима са интегрисаним ласерским даљиномерима и обележивачима за гађање циљева у свим условима (дневни, ноћни, итд.).

Гађање из Ручног бацача „РПГ‒7“ се извршава лансирањем појединачних пројектила, а борбена брзина гађања је три до пет пројектила у минути, што је углавном ограничено нивоом обучености послужилаца.

Ручни бацач „РПГ‒7“ се пуни пројектилом који је сједињен са барутним пуњењем и противрзајућом масом у једну целину.

Маса ручног бацача „РПГ‒7“ се креће од 6,3 килограма (оригинална верзија, без оптичког нишана чија је маса око 0,550 килограма) до 9 килограма (празан), у зависности од варијанте и модела, односно земље произвођача (америчка верзија „РПГ‒7“‒„Airtronic USA Mk.777“ је масе 3,5 килограма, али је смањење масе утицало на „животни век цеви“–број испаљених пројектила, који износи свега око 500 пројектила).

За извршење гађања различитих циљева ручним бацачем „РПГ‒7“, употребљавају се пројектили са различитом врстом бојевих глава:
– пројектил „ПГ‒7В/7П1“, намењен за уништавање оклопних возила, утврђених зграда и бункера непријатеља, масе 2,20 килограма, почетне брзине 120 м/с, са кумулативном бојевом главом калибра 85 мм, која обезбеђује пробојност 260 мм хомогене челичне плоче при удару под углом од 900, са ефикасним дометом до 500 метара,
– пројектил „ПГ–7ВМ/7П6“, намењен за уништавање оклопних возила, утврђених зграда и бункера непријатеља, масе 2 килограма, почетне брзине 120 м/с, са кумулативном бојевом главом калибра 70 мм, која обезбеђује пробојност 300 мм хомогене челичне плоче при удару под углом од 900, са ефикасним дометом до 500 метара,
– пројектил „ПГ‒7ВС/7П13“, намењен за уништавање оклопних возила, утврђених зграда и бункера непријатеља, масе 2 килограма, почетне брзине 120 м/с, са кумулативном бојевом главом калибра 72 мм, која обезбеђује пробојност 400 мм хомогене челичне плоче при удару под углом од 900, са ефикасним дометом до 500 метара,
– пројектил „ПГ–7ВС1/7П19“, намењен за уништавање оклопних возила, утврђених зграда и бункера непријатеља, масе 2 килограма, почетне брзине 120 м/с, са кумулативном бојевом главом калибра 72 мм, која обезбеђује пробојност 360 мм хомогене челичне плоче при удару под углом од 900, са ефикасним дометом до 500 метара,
– пројектил „ПГ–7ВС1/7П19“, намењен за уништавање оклопних возила, утврђених зграда и бункера непријатеља, масе 2 килограма, почетне брзине 120 м/с, са кумулативном бојевом главом калибра 72 мм, која обезбеђује пробојност 360 мм хомогене челичне плоче при удару под углом од 900, са ефикасним дометом до 500 метара,
– пројектил „ПГ–7ВЛ „Луч“/7П16“, намењен за уништавање оклопних возила непријатеља, масе 2,60 килограма, почетне брзине 120 м/с, са кумулативном бојевом главом калибра 93 мм, која обезбеђује пробојност 500 мм хомогене челичне плоче при удару под углом од 900, са ефикасним дометом до 300 метара,
– пројектил „ПГ‒7ВР „Резиме“/7П28“, намењен за уништавање оклопних возила непријатеља, масе 4,50 килограма, почетне брзине 100 м/с, са тандем кумулативном бојевом главом (калибар примарне бојеве главе 64 мм, калибар главне бојеве главе 105 мм), која обезбеђује пробојност преко 650 мм хомогене челичне плоче (иза динамичке заштите) при удару под углом од 900, са ефикасним дометом до 500 метара,
– пројектил „ТБГ–7В „Танин“/7П33“, намењен за уништавање утврђених зграда, бункера и живе силе непријатеља, масе 4,50 килограма, почетне брзине 100 м/с, са термобаричном бојевом главом, калибра 105 мм, која обезбеђује уништавање утврђених зграда, бункера и утврђених отпорних тачака у пољском типу, те уништавање живе силе непријатеља у радијусу од 10 метара, са ефикасним дометом до 500 метара,
– пројектил „ОГ–7В „Осколок“/7П50“, намењен за уништавање живе силе непријатеља, тренутно‒фугасни (парчадни), масе 2 килограма, почетне брзине 120 м/с, са разорном (парчадно–фугасном) бојевом главом (маса експлозива 0,40 килограма, 1.000 парчади‒сферног или ваљкастог облика), калибра 40 мм, која обезбеђује уништавање живе силе непријатеља ван заклона, на површини од 150 м2, са ефикасним дометом до 700 метара,
– пројектил „ГШ‒7ВТ“, намењен за уништавање утврђених зграда и бункера, живе силе у њима и неоклопљених возила (пловила, и ваздухоплова на стајанкама) непријатеља, експлозивни–„јуришни“, масе 4,5 килограма, почетне брзине 120 м/с, са разорном (фугасном) бојевом главом, калибра 105 мм, која обезбеђује уништавање живе силе непријатеља у заклонима и иза преграда (пробија, зид од цигле 0,45 метара, зид од ливеног бетона 0,25 метара), са ефикасним дометом до 150 метара.

За извршење гађања различитих циљева ручним бацачем „РПГ‒7“, употребљавају се и друге врсте пројектила са различитом врстом бојевих глава и различитих карактеристика (зависно од земље произвођача). У оружаним сукобима присутне су и импровизације пројектила (украјинске ЗСО су у пољским условима на барутна пуњењења са противрзајућом масом постављале минобацачке мине калибра 82 мм и 60 мм, за дејство против живе силе) или формацијске преравке (Војска РФ је у заплењеним складиштима муниције украјинских ЗСО проналазила фабрички прилагођене минобацачке мине калибра 82 мм за спајање на барутна пуњењења са противрзајућом масом у једну целину, који су произведени у Бугарској).

Ручни бацач „РПГ‒7“, послужују нишанџија и помоћник (који преноси у посебном ранцу 4‒6 пројектила различите намене), ручни бацач је основно оруђе противпклопне борбе и подршке у стрељачком одељењу и свако одељење је наоружано са једним до два оруђа. Наведено оруђе обезбеђује велику ватрену моћ одељењу у вођењу противоклопне борбе, уништавању утврђених ватрених тачака непријатеља и уништавању живе силе у утврђеним зградама и бункерима и на отвореном простору на даљинама до 700 метара.

Изуетну ефикасност је показала примена ручног бацача „РПГ‒7“ у борби у урбаним срединама, где је успешно кориштен за уништавање непријатељских оклопних борбених возила (отварањем изненадне ватре са блиских раздаљина из два или више оруђа), уништавање ватрених тачака и живе силе непријатеља у пољским утврђењима, иза препрека (зидови од опеке, бетонских блокова и у оклопљеним возилима) као и на отвореном простору. Оптимална примена у борби, исказана је у формирању борбене групе, састава три до четири борца, наоружаних са ручним бацачем „РПГ‒7“, једним пушкомитраљезом ПКМ 7,62×54 мм Р, (или једном снајперском пушком различитих модела) и једним до два стрелца.

Аутоматски минобацач 2Б–9М „Васиљок–Различак“ (Миномёт 2Б‒9М „Василёк“, рус.), је својетски вучни или превозни глаткоцевни минобацач калибра 82 мм. Основна верзија конструисана је почетком седамдесетих година у предузећу „Бољшевик“ и уведен је у оперативну употребу током 1971. године. Наведени минобацач у употреби је у око 15 армија и оружаних група (земље бившег СССР‒а и Варшавског уговора до земаља Блиског и Далеког Истока), а кориштен је у свим оружаним сукобима вођеним од 1979. године и почетка афганистанског рата до данашњег дана. Наведено оруђе кориштено је и на просторима претходне СФРЈ у току сукоба на простору АВНОЈ-евске Хрватске, користиле су га снаге хрватских јединица ЗНГ против српских снага на подручју РСК и РС (неколико оруђа је набављено током 1993. године са постсовјетског простора, највероватније украјинског).

Аутоматски минобацач у првобитној варијанти 2Б–9, је имао цев са воденим хлађењем, да би након неколико година била извршена модернизација минобацача, када је водено хлађење цеви замењено ваздушним хлађењем. Модернизација је обухватала уклањање облоге цеви и израду нове цеви, са дебљим зидом цеви и „ребрима“ на спољној страни ради повећања површине цеви и бржег хлађења. Модернизовани минобацач је добио ознаку 2Б–9М. У току употребе вршено је неколико унапређења и модификација на минобацачу, те је тренутно у свету у употреби неколико модификација основне варијанте:
– аутоматски минобацач, „2Б‒9“, је основна варијанта минобацача, калибра 82 мм, са воденим хлађењем цеви (облога цеви са водом),
– аутоматски минобацач, „2Б‒9М“, је варијанта минобацача, калибра 82 мм, са ваздушним хлађењем цеви, зидови цеви у средњем делу су повећање дебљине са „ребрима“,
– аутоматски минобацач, „2Б‒9М/Систем 2К21“, је возећа варијанта минобацача, калибра 82 мм, са возилом 2Ф54 (модернизовани средње транспортно војно возило повећане проходности ГАЗ–66–05) које може служити и за вучу наведеног оруђа,
– аутоматски минобацач, „2Б‒9М“, самоходна варијанта минобацача, калибра 82 мм, на шасији возила МТ‒ЛБ (СССР), наведена модификација изфршена је на фронту у Афганистану осамдесетих година двадесетог века, од стране припадника 40. Армије, није усвојена у наоружање и није ушла у серијску производњу,
– аутоматски минобацач, „2Б‒9М“, самоходна варијанта минобацача, калибра 82 мм, на шасији возила МТ‒ЛБ (НР Мађарска), наведена модификација изфршена је након што је у НР Мађарској осамдесетих година двадесетог века освојена производња аутоматски минобацач, „2Б‒9М“ (по лиценци), уградњом аутоматског минобацача „2Б‒9М“ на шасију оклопног гусеничног универзалног возила МТ‒ЛБ, серијски је израђено десетак оруђа,
– аутоматски минобацач, „Тип 99“ је експортна варијанта основног аутоматског минобацача „2Б‒9М“, у вучној варијанти минобацача, калибра 81,2 мм, извезена у НР Кину и уведена у наоружање НОАК, током 1999‒те године,
– самоходни минобацач 82 мм, „2Б‒9М“, самоходна варијанта основног аутоматског минобацача „2Б‒9М“, калибра 82 мм, на шасији возила БМП‒1, наведена модификација изфршена је током 2012–те године од стране војно‒индустријског комплекса Азербејџана, уградњом основног аутоматског минобацача „2Б‒9М“ на шасију борбеног возила БМП‒1 уместо куполе, ирађен је само један примерак, а оруђе није ушло у серијску производњу.

Аутоматски минобацач 2Б–9М „Васиљок–Различак“, намењен је за уништавање и неутралисање непријатељске живе силе ван заклона и у заклонима пољског типа (заклони, ровои и саобраћајнице), уништавање, неутралисање и заслепљавање ватрених тачака, средстава и осматрачница непријатеља, стварање димних завеса и осветљавање бојишта, гађа убацном путањом те је погодан за гађање циљева на задњем нагибу, у увалама, вртачама, јаругама и земљишним природним и вештачким удубљењима. Аутоматски минобацач може да гађа и директном путањеом те је погодан за уништавање и неутралисање непријатељских оклопних средстава и возила и утврђених зграда и бункера. Минобацач дејствује у режиму аутоматске паљбе (испаљивањем више пројектила–мина из „касете“ непрекидном паљбом), у режиму полуаутоматске паљбе (испаљивањем појединачних пројектила–мина из „касете“) и у режиму јединачне паљбе (испаљивањем појединачних пројектила–мина након ручног пуњења оруђа по једном мином). Пуњење аутоматског минобацача се извршава уметањем „касете“ са четири пројектила‒мине испред пуњача–затварача, који се налази на задњем пресеку цеви, где након окидања пуњач аутоматски убацује мину у цев, извршава забрављење цеви и испаљивање мине. Једна „касета“ се пуни са четири пројектила‒мине, редно (мине су потављене једна поред друге).

Технички подаци аутоматског минобацача 2Б–9М „Васиљок–Различак“ су:
– калибар цеви минобацача………………………………………………………………………82 мм,
– минимални домет мине тренутне (парчадне) О–832ДУ……………………….. 800 метара,
– максимални домет мине тренутне (парчадне) О–832ДУ……………………….. 4.270 метара,
– максимални домет осталих мина…………………………………………………………. 3.500 метара,
– ефикасни домет специјалне кумулативне мине……………………………………. 1.000 метара,
– вертикално поље дејства, степени, (висина ватрене линије 670 мм) …… од –10 до +780,
– вертикално поље дејства, степени, (висина ватрене линије 970 мм) …… од +70 до +850,
– хоризонтално поље дејства, степени, (без померања лафета) ………………. ±300,
– хоризонтално поље дејства, степени, (са померањем лафета) ………………. 3600,
– теоретска брзина гађања (мина у минути) …………………………………………… 170 мина,
– практична–борбена брзина гађања (мина у минути) ………………………. 100 до 120 мина,
– максимална брзина гађања након непрекидне паљбе, за 1 минут …………. до 60 мина,
– максимална брзина гађања након непрекидне паљбе, за 3 минут …………. до 34 мине,
– максимална брзина гађања након непрекидне паљбе, за 30 минута ……… до 10 минa,
– максимални притисак у цеви…………………………………………………. 0,70 Pa (710,7 kg/cm2),
– маса минобацача са нишанском справом, на ватреном положају……. 632 килограма,

За извршење ватрених задатака за минобацач се употребљавају тренутна (парчадна), димна, осветљавајућа, пропагандна (за расејавање летака) и специјална кумулативна мина.

За минобацач је развијена посебна врста пројектила, али могу да се употребљавју (у најчешћем случају се и употребљавају) и стандардне минобацачке мине совјетског–руског порекла калибра 82 мм. Стандардне мине 82 мм у употреби: парчадна (тренутна) О–832ДУ, парчадна (тренутна) О–832, парчадна (тренутна) О–832Д, парчадна (тренутна) О–832ДУ, специјална кумулативна, димна Д–832, осветљавајућа, агитациона А–832 (за расејавање летака).

Технички подаци за мине аутоматског минобацача 2Б–9М „Васиљок–Различак“ су:
– максимална брзина мине на устима цеви (зависности од броја барутних пуњења) ….. од 67 метара у секунди до 272 метра у секунди,
– маса мине парчадне (тренутне) О–832ДУ ………………………………………. 3,10 килограма,
– број убојних парчади (масе 1 грам и више) при експлозији мине парчадне (тренутне) О–832ДУ……………………………………………………………………………….. од 400 до 600 комада,
– полупречник убитачног дејства парчади мине О–832ДУ………………………….6 метара,
– полупречник рањавајућег дејства парчади мине О–832ДУ………………………18 метара,
– маса мине димна Д–832…………………………………………………………………… 3,10 килограма,
– маса мине осветљавајуће…………………………………………………………………. 3,10 килограма,
– максимални домет мине осветљавајуће……………………………………………. 3.500 метара,
– време горења светлеће бакље мине осветљавајуће…………………………………. 40 секунди,
– брзина пропадања светлеће бакље мине осветљавајуће……………. 2,7 метара у секунди,
– оптимална висина отварања падобрана мине осветљавајуће…………. 300 до 400 метара,
– величина круга осветљавања……………………………………………………………..800 метара,
– јачина светлости осветљавајуће бакље……………………………………………. 330.000 кандела,
– маса мине агитациона А–832…………………………………………………………… 4,60 килограма.

Аутоматски минобацач 2Б–9М „Васиљок–Различак“, може дејствовати са ватреног положаја ослоњен на сопствени лафет или постављен на возило високе проходности (УРАЛ, КАМАЗ), што је нужна потреба обзиром на масу минобацача, а због брзе промене ватрених положаја, што је постала нужна потреба, посебно у току дејстава на истоку украјинског постсовјетског простора.

Технички подаци система 2К21 са аутоматским минобацачем 2Б–9М „Васиљок–Различак“ су:
– борбени комплет система (мина)……………………………………………………………. 226 комада,
– време превођења из маршевског у борбени положај и обратно…………… до 90 секунди,
– број чланова послуге…………………………………………………………………………………….. 4 лица,
– укупна маса целокупног система (са борбеним комплетом и послугом)………………………………………………6.060 килограма,
– укупна маса транспортног возила 2Ф54 (средње транспортно војно возило повећане проходности ГАЗ–66–05)……………………….3.930 килограма,
– брзина транспорта‒вуче оруђа:
o по путу: до 60 километара на час,
o ван пута: до 20 километара на час.

Топ вучни 2А36 „Гиацинт–Б/Зумбул–Б“ (Буксируемая пушка 2А36 „Гиацинт–Б“, рус.), је својетски вучни топ калибра 152,4 мм. Основна верзија конструисана је почетком седамдесетих година у предузећу „Мотовилихинские заводи“ (у граду Перму) и уведен је у оперативну употребу током 1976. године.

Наведени топ је на основу извора „Batey ha–Osef Museum, Tel Aviv, Israel“, у употреби у око 14 армија и оружаних група (земље бившег СССР‒а и Варшавског уговора, Ирак, Сирија и Финска), који располажу са од 8 до више од 100 оруђа. Топ 2А36 калибра 152,4 мм је кориштено у свим оружаним сукобима вођеним од 1979. године и почетка рата у Афганистану до данашњег дана.

Топ вучни 2А36 „Гиацинт–Б/Зумбул–Б“, је основна верзија оруђа, да би након неколико година употребе били уочени одређени недостатци, након чега је извршена модернизација оруђа, када је добило и нови назив, топ вучни 2А36 „Гиацинт–Б/Зумбул–Б/2А36М „Дилема–2А36“. Модернизација је обухватала уградњу нове акомулаторске батерије, уградњу усавршеног електро–аутоматског пуњача, сателитски пројемник са новим антенским блоком, жороскопски систем за саморјентацију, нови комплет нишанских справа. Модернизовани топ је уведен у оперативну употребу артиљеријских јединица Копнене војске и Обалске одбране Војске РФ, током 2021. године у броју од око 90 оруђа.
Ивршено је још неколико унапређења и модификација на ариљеријском оруђу (оруђе 2А43 „Гиацинт–БК“ са сагоривом чауром барутног пуњења, оруђе 2А53 „Гиацинт–БК–1“, оруђе 2А53М „Гиацинт–БК–1М“), али наведене варијанте модернизованих артиљеријских оруђа нису уведене у оперативну употребу. Тренутно у свету у употреби је основна варијанта артиљеријског оруђа. Развијена је и самоходна варијанта артиљеијског оруђа, топ самоходни 2С5 „Гиацинт–С/Зумбул–С“, али о њемо неће бити речи у овом тексту.

Топ вучни 2А36 „Гиацинт–Б/Зумбул–Б“ спада у класу великокалибарских оруђа (раније позната као „тешка артиљеријска оруђа“) намењен је уништавање непријатељске живе силе ван заклона, у заклонима и утврђеним објектима пољске и сталне фортификације, уништења и неутралисања ватрених средстава (артиљерије непријатеља), уништење и неутралисање живе силе, наоружања и технике непријатеља у току марша и рејонима прикупљања (концентрације и размештаја). Поред употребе од готово пола века, топ 152,4 мм 2А36М у потпуности одговара савременим војним захтевима у свим условима борбе, који се првевенствено огледају у великој ватреној моћи и даљини гађања до 40 км (употребом активно–реактивних пројектила).

Посебне одлике топа 152,4 мм 2А36М се огледају у опремљености оруђа хоризонталним клинастим полуаутоматским затварачем и „ланчаним“ пуњачем, који у комору цеви потискује дводелни метак (пројектил, а затим чауру са барутним пуњењем), чиме је знатно олакшан рад послуге, умањено замарање при пуњену оруђа и повећана брзина пуњења оруђа и брзина отварања ватре. Наведено оруђе моеж да користи сву муницију као и остала оруђа калибра 152,4 мм у наоружању Војске РФ.

Топ вучни 2А36М „Гиацинт–Б/Зумбул–Б“ за извршење задатака користи пројектиле:

– пројектил 3ВОФ39/3–ОФ–29 тренутно–фугасни (парчадно–фугасни, масе 46 килограма, експлозивним пуњењем „A–IX–2“ масе од 6,73 килограма), укупном масом метка од 80,8 килограма (са чауром и „пуним“ барутним пуњењем), почетне брзине пројектила на устима цеви 945 метара у секунди, максималног домета……………………………….. 28.500 метара,

– пројектил 3ВОФ40/3–ОФ–29 тренутно–фугасни (парчадно–фугасни, масе 46 килограма, експлозивним пуњењем „A–IX–2“ масе од 6,42 килограма), укупном масом метка од 75 килограма (са чауром и „смањеним“ барутним пуњењем), почетне брзине пројектила на устима цеви 775 метара у секунди, максималног домета……………………………….. 21.500 метара,

– пројектил 3ВОФ41/3–ОФ–30 ЕРФБ/ББ тренутно–фугасни (парчадно–фугасни, масе 48 килограма, експлозивним пуњењем „A–IX–2“ масе од 6,73 килограма), укупном масом метка од 82,8 килограма (са чауром и „пуним“ барутним пуњењем), почетне брзине пројектила на устима цеви 935 метара у секунди, максималног домета……………………………….. 33.100 метара,

– пројектил 3ВОФ86/ОФ–59 тренутно–фугасни (парчадно–фугасни, масе 43,8 килограма, експлозивним пуњењем масе од 7,80 килограма), укупном масом метка од 78,6 килограма (са чауром и „пуним“ барутним пуњењем), почетне брзине пројектила на устима цеви 955 метара у секунди, максималног домета……………………………….. 23.000 метара,

– пројектил активно–реактивни 3–ВОФ–22 тренутно–фугасни (парчадно–фугасни, масе 50,5 килограма, експлозивним пуњењем масе од 7,80 килограма), укупном масом метка од 85,3 килограма (са чауром и „пуним“ барутним пуњењем), почетне брзине пројектила на устима цеви 935 метара у секунди, максималног домета……………………………….. 39.500 метара,

– пројектил навођени 3–ОФ–38 „Сантиметар“ тренутно–фугасни (парчадно–фугасни, масе 49,5 килограма, експлозивним пуњењем масе од 8,50 килограма), укупном масом метка од 84,3 килограма (са чауром и „пуним“ барутним пуњењем), почетне брзине пројектила на устима цеви 945 метара у секунди, максималног домета уништења тачкастих циљева непокретних……………………………….. 12.000 метара,

– пројектил навођени 3–ОФ–39 „Краснопољ“ тренутно–фугасни (парчадно–фугасни, масе 50 килограма, експлозивним пуњењем масе од 6,50 килограма), укупном масом метка од 84,8 килограма (са чауром и „пуним“ барутним пуњењем), почетне брзине пројектила на устима цеви 945 метара у секунди, максималног домета уништења тачкастих циљева непокретних и покретних……………………………….. 22.000 метара,

– пројектил 3ВД40/3–Д–29 димни–запаљиви (масе 44,9 килограма, експлозивним пуњењем „A–IX–2“ масе од 0,186 килограма, димним пуњењем „бели фосфор“ масе од 7 килограма), укупном масом метка од 79,7 килограма (са чауром и „пуним“ барутним пуњењем), почетне брзине пројектила на устима цеви 945 метара у секунди, максималног домета……………………………….. 23.000 метара,

Сем наведених пројектила развијени су, кумулативни пројектил за уништавање непријатељских оклопних борбених возила и утврђених зграда и бункера непосредним (директним) гађањем и касетни пројектил 3–О–13 са парчадном субмуницијом, самонавођеном субмуницијом за уништавање тачкастих циљева, као пројектили са субмуницијом–ометачима за активно и пасивно радиоометање.

Почетком осамдесетих година развијени су и пројектили 3–ВБ–6 са нуклерним пуњењем мале снаге (од 0,1 до 2 килотоне), као и нуклеарни пројектили мале снаге: „Ромашка“ (укупне масе пројектила 57 килограма), „Мјата“ (укупне масе пројектила 57 килограма), „Аспект–1 до 4“ (укупне масе пројектила 43 килограма) и „Симболизам–1 до 4“ (укупне масе пројектила 43 килограма). Нуклеарни пројектили мале снаге су споразумом између САД и Русије забрањени, те је њихов развој и производња обустављена, а залихе су уништене, а пуњење рециклирана у гориво за мирнодопску употребу.

Топ вучни 2А36М „Гиацинт–Б/Зумбул–Б“ 152 мм, је робусно и габаритно артиљеријско оружије, укупне дужине, 12,92 метра (на маршу), а 12,30 метара у борбеном положају, од чега дужина цеви са двоструком гасном кочницом износи 8,197 метара. Висина топа је 2,76 метара (на маршу), а на борбеном положају висина зависи од елевације цеви. Систем оруђа је постављен на двоосовински лафет, чија ширина колотрага износи 2,34 метра, алиренс 0,475 метара, лафет се ослања на два раздвајајућа крака са посебним подлогама и клиновима за стабилизацију у току дејства.

Тактичко технички подаци за топ вучни 2А36М „Гиацинт–Б/Зумбул–Б“ 152 мм:
– Калибар цеви…………………………………………………………………………….. 152,4 милиметра,
– Максимална даљина гађања са пројектилом 3ВОФ39/3–ОФ–29……… 28.500 метара,
– Максимална даљина гађања са пројектилом 3–ВОФ–22АРС…………… 39.500 метара,
– Максимална даљина гађања……….. зависи од даљине армирања упаљача пројектила,
– Борбена брзина гађања………………………………………………….. до 6 пројектила у минути,
– Елавација цеви (степени)……………………………………………………………….. од −20 до +570 ,
– Хоризонталн поље дејства, угао померања цеви (без померања лафета) …………. ±250 ,
– Маса артиљеријског оруђа…………………………………………………………….. 9.800 килограма,
– Борбена послуга……………………………………………………………………………. 8 војника,

Топ се може користити у различитим климатским условима (на температурама од −50 °C до +50 °C).

Обзиром на масу и димензије артиљеријског оруђа и количину и масу борбеног комплета, потребна су и адекватна средства за вучу. За вучу оруђа, превоз борбеног комплета муниције и послуге, употребљавају се тешка војна возила високе проходности (точкаши), КрАЗ–255Б, КрАЗ–260 (6×6), КрАЗ–6322 и КамАЗ–63501АТ „Медвед“ или артиљеријски тегљачи (гусеничари), АТ–Т, АТС, АТС–59, АТ–С и МТ–Т. Наведена вучна возила обезбеђују високу проходност и вучу артиљеријских оруђа брзином до 80 километара на час.

У почетним месецима специјалне војне операције, Војска РФ је заробила око 20 артиљеријских оруђа 2А36 „Гиацинт–Б“ 152 мм од јединица 26–те самосталне артиљеријске бригаде и 44–те самосталне артиљеријске бригаде украјинских ЗСО, са неколико хиљада пројектила за исте. Наведена оруђа и убојна средства су додељена јединицама НМ ЛНР и ДНР и успешно се користе у борбама, бојевима и операцији.

Топ вучни 2А36М „Гиацинт–Б/Зумбул–Б“ 152 мм је у току извођења Специјалне војне операције кориштен за неутарлисање и уништавање непријатељских снага у утврђеним тачкама, неутралисање непријатељске живе силе и борбених средстава на маршу (током премештања, одступања или довођења јединица) као и у рејонима прикупљања. Посебна ефикасност оруђа испољена је током неутралисања непријатељских ватрених средстава дубоко иза линије фронта (вођење противартиљеријске борбе–„контрабатирање“), где је успешно парирало средствима западне производње у самоходној и вучној варијанти. Робустност и жилавост израде оруђа обезбедила му је предност у односну на оруђа „западног порекла“ у наоружању украјинских ЗСО, како у режиму паљбе, тако и у животном веку цеви која је за 30% до 50% већа у односу на оруђа „западног порекла“ у самоходној и вучној варијанти.

Закључак:
У овом тексту приказали смо основну намену и карактеристике неколико врста наоружања, која су непрекидно у употреби током сукоба на истоку украјинског постсовјетског простора од 2014. године. Наведена оруђа користе све стране у сукобу.

Током трајања сукоба наведена оружија се употребљавају у свим временским (метеоролошким, хронолошким, општим) и земљишним условима, где су исказала своју изузетну ефикасност, поузданост, једноставност за употребу (а омогућавају и једноставну и брзу обуку припадника јединица за њихово коришћење) и једноставност одржавања, што су све услови које је неопходно да испуни једно оружије. Иако су наведена средства у употреби већ 50 и више година и даље су незаменљива у борби и успешно одолевају покушајима замене софистициранијим средствима, чиме су оправдала замисли својих конструктора и произвођача. Самим тим оправдавају и своје место и улогу у оквиру фактора оружане борбе и у оквиру облика оружане борбе (ефикасност, поузданост једноставност у производњи, руковању, дејству и одржавању).

Иако нису „звезде“ медијских извештавања, наведена средства заслужују да се нађу на челу свих борбених оружја, оруђа и система који се користе у сукобу. Наравно без обучених, увежбаних, мотивисаних и поузданих припадника јединица које их користе, средства би представљала само гомилу метала.

У досадашњим дејствима, квалитет (али и квантитет) у људствu и материјалним средствима (наоружању) је на страни Војске РФ, што свакодневно одсликавају и резултати са бојишта.

Извор