Србија неће, нити може легализовати безакоње Запада и Америке

Споменик Милошу Обилићу у центру Грачанице са сталном српском заставом

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Немогуће је да Косово буде држава

Земље које су признале тзв. Косово згазиле су седам кључних међународних докумената  када су у питању државе

Све оне земље које су признале Косово као државу и инсталирале амбасаде у Приштини  то су урадиле правним насиљем газећи седам кључних међународних докумената када су питању државе.

Сада те земље Запада и Америка траже од Србије да на својој територији, Косову и Метохији, легализује то правно насиље.

Србија не може, нито хоће да озакони безвлашће Запада и Америке и да на својој територији призна  неку другу државу.

Такозвано независно Косово је проглашено гажењем: Повеље ОУН, гажењем Бечке коненвеције о дипломатији из 1961 године, гажењем Хелсиншког споразума од 1. августа 1975. године, гажењем начела ОЕВС –а којa се заснивају на декалогу (десет тачака) Хелсиншког споразума, гажењем посебне Одлуке ОЕБС –а из 1991. године  којом се прецизира да мањине у земљама чланицанама ОУН немају право на одцепљење и самоопредељење, гажењем Устава суверене државе Србије и гажењем важеће Р – 1244 СБ ОУН.

Центар српског дела К. Митровице

То гажење и непоштовање међународног права и споразума  је тако очигледно у односу на Србију да такво правно насиље има све елементе фашизма.

На свим светским универзитетима од Колумбија универзитета, Харварда, Принстона, Кембриџа, Сорбоне, Каира, Токија, Јоханесбурга, Париза, Лондона, Рима, Беча, Берлина, Прага, Москве, Хајделберга, Јејла….  написано је у уџбеницима и учи се да је  “насиље било оно правно или физичко, институционализовано оруђе у вођењу спољне и унутрашње политике код фашизма“.

Мурал – Хероји са Кошара у Косовској Митровици

Тако правно насиље  Америке и Запада  према Србији после 1999. године  се  даноноћно примењује у пракси, док се на другој страни Србији  приписује кривица да је одговорна  што поштује  међународно право, своју територију, свој устав и свој народ и не жели отцепљење своје територије, Косова и Метохије!

Докле год постоји Резолуција 1244 она брани да Косово постане међународно призната држава. По овом документу, Косово је протекторат, што је за Србију подједнако важна одредба као и она да је саставни део Србије. Уз то, Резолуција 1244 има две важне карактеристике – трајност и правну обавезност, који не иде у прилог Приштини.

Р – 1244  у први план ставља њену одредбу о територијалној целовитости СР Југославије, односно њене сукцесорке Србије, у чијем је саставу Косово и Метохија. Косово је Србија све док Београд чува Резолуцију 1244.

Друга добра ствар у Рeзолуцији 1244 је то што она, за разлику од свих других, није донета на годину дана, него трајно, ad infinitum, штo значи да може бити укинута или промењена само уз сагласност свих пет сталних чланица Савета безбедности УН, или у договору са Србијом.

Западу и Америци је познато да никада ниједна национална мањина у Европи није добила државу. Ни Баскија, ни Каталонија, ни Корзика, ни Северна Ирска, ни Курди…. Баш нико, јер им такво право не припада. Нико није добио, само се то десило са Косовом, правним и физичким насиљем и по диткату Америке и земаља Квинте.

Према свим међународним докуметима припадници националних мањина  имају право у области културе, образовања, а највише што могу добити у једној земљи  је територијална аутономија, уз услов ако на то пристане та земља.

Оно што Србију као чланицу ОУН, (од 1. новембра 2000. године), ОЕБС – а….  чини сувереном државом је и то, да је Србија у чланство ОУН примљена као посебна држава  у АВНОЈ-евским границама и то на основу одлуке Међународне мировне конференције у Хагу 1991. године.

Чак је Стејт депертмент званично захтевао од Србије  да она у свом писменом захтеву за пријем  у ОУН  изричито нагласи да  Уједињеним нацијама приступа у АВНОЈ-евским границама, са Косовом и Метохијом као њеним саставним делом.

Нико од Срба није гласао за независно Косово

Подсетимо  да земље Запада и Америка газе и   Хелсиншки договор који је  дипломантски споразум, ког су 1. аугуста 1975. године  у Хелсинкију потписали највиши представници свих европских држава (осим Албаније, која га је ратификовала тек у септембру 1991), те уз њих и представници Сједињених Америчких Држава и Канаде.

У тачки 3. Хрлсинског споразума се говори јасно  о  неповредивости  граница европских држава а у тачки 4. о  неповредивости територијалног  интегритета  европских држава.

Апсолутни аргументи Србије, да је Косово и Метохија саставни њен део,  су и да Повеља УН забрањује „претњу или употребу силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе“.

И на крају Америци и  Западу се мора рећи, онима који желе  силом да скраћују Србију, да Србија   неприкосновено поштује свој  Устав Републике Србије (усвојеног 2006. год.) издвајајући део преамбуле да је ,,Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије“ и члан 8. који гласи да је ,,територија Републике Србије јединствена и недељива“.

Оно што је кључно у свемо увеом је да Србија на својој територији, Косову и Метохији, не може нити жели  легализовати безакоње Запада и Америке.

Центар српског северног дела Косовске Митровице, Трг цара Лазара