Отворено писмо проректора Ристића Вучићу: Осетљиви сте на своју децу, а шта мислите како се моја осећала кад сте ме прозвали

Професор и проректор Универзитета у Београду Ратко Ристић упутио је отворено писмо председнику Србије Александру Вучићу. Повод за Ристићево обраћање био је Вучић недавни наступ у Скупштини кад га је, између осталог, напао тврдећи да је „узимао паре за сваку хидроелектрану“.

Током седнице посвећене Косову у Метохији, председник Србије ушао је у расправу са послаником Александром Јовановићем Ћутом, током које је на груб начин говорио о професору Ристићу.

Отворено писмо професора Ристића преносимо у целости:

„Александре Вучићу,

Најљубазније вас молим да моје име више не помињете уз неистине које сте изговорили током заседања Народне скупштине Републике Србије, дана 03.02.2023. године. Тада сте одговорили народном посланику Александру Јовановићу Ћути (или Тући, како га понекад ословљавате): Помињете професора Ристића… Ја нисам хтео, пристојан сам човек, па нећу да говорим… Па ви причате о човеку који је био у ревизионој комисији и за сваку хидроелетрану је узимао паре за то. Онда, како понестало пара и како су хтели неког другог да ставе, онда сам против хидроелетрана и велики сам борац. И сви сте такви – док има паре у џеп, може. А кад немају пара у џепу, онда су сви други криви. Помињете пристојност, зато добро размислите шта је „пристојно“ у вашој изјави, у складу са чињеницом да сте председник државе и да ми обични грађани очекујемо веродостојност, правдољубивост и добру намеру у свакој речи коју изговорите. Такође, приметио сам да сте веома осетљиви када су чланови ваше породице изложени било којој форми медијске агресије. Шта мислите како су се осећала моја деца док су на друштвеним мрежама читала како је председник Вучић прозвао проректора Ристића? Деца, старости 14 и 13 година, су питала: тата зашто се он бави тобом, зар је то посао председника?

Тачно је да сам био члан Ревизионе комисије за пројекте од значаја за Републику Србију, при Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и други професори и стручњаци са државних универзитета, искључиво на основу стручних и научних компетенција, у периоду од 2010. до 2021. године. Био сам први члан Комисије који је изразио противљење усвајању пројекта за МХЕ „Паклештица“ на Старој планини, јавно говорио о штетности концепта МХЕ, уништавању животне средине и гажењу права локалног становиштва (децембра 2017. године). Дакле, готово 4 године од иступања против МХЕ био сам члан Комисије, све до јесени 2021. када сам, из мени непознатих разлога, изостављен из даљих активности. Није тачно да сам се успротивио градњи МХЕ јер сам замењен неким другим чланом Комисије. Тачно је да сам учествовао у изјашњавању Комисије о прихватању техничке документације за неколико МХЕ, али само до тренутка када сам био суочен са чињеницама о њиховим негативним ефектима. Није тачно да је разлог мог учешћа у Комисији икада био новац. Сви чланови Комисије, иначе врхунски стручњаци у својим областима, су добијали више него скромне накнаде за свој напоран и одговоран рад.

После тога сам доживео низ непријатности од стране појединих инвеститора, новинара, бивших државних функционера, продаваца опреме, извођача радова, дакле свих оних који су били у широко постављеној мрежи интересно повезаних појединаца. Било је ту судских процеса, претњи, покушаја подмићивања, новинских написа, „добронамерних“ савета. Срећом, реаговала је јавност Србије када су десетине хиљада људи подржале борбу за очување српских река и исказале противљење очигледном кршењу свих законских и моралних норми. Ту борбу је подржала Српска академија наука и уметности,

Академија инжењерских наука Србије, бројни факултети Универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу, другим речима, есенција српске памети и знања.

Када већ говоримо о пристојности, до које вам је толико стало, желим да вас подсетим на два неиспуњена обећања, дата 28.09.2019. године:

– одлазак у село Ракиту (општина Бабушница) где су током градње МХЕ „Звонце“ прекршена најмање четири закона (о водама, шумама, заштити природе и ванредним ситуацијама). Докази о кршењу поменутих закона су предочени вама и државном секретару у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које је издало грађевинску дозволу;
– формирање државне комисије која би разматрала све издате и тражене дозволе за градњу МХЕ, као и анализу рада оних у погону.

Учествовао сам у раду Ревизионе комисије када су одбијени захтеви за одобрење пројекта гондоле на калемегданском платоу, после представљања необоривих аргумената колега са Грађевинског, Електротехничког и Шумарског факултета Универзитета у Београду. Такође, познато је да сам јавно иступао, поред осталих учесника, у демонтажи литијумске преваре која би од Лознице, Ваљева, Пожеге, Јагодине, Рековца, Горњег Милановца, Чачка створила спаљену земљу, загађену пустињу и реке унесрећених, болесних људи. Размислите Вучићу, о чему се ради ако се расељава народ са земље својих чукундедова, уништавају њиве, шуме, воде, живи свет, а зарад профитног интереса страних рударских компанија и похлепе корумпираних бедника из српских институција. Ако страна компанија маше „Акционим планом за релокацију становништва“, амбасадорке Аустралије и Велике Британије јавно промовишу пројекат уз садејство непоновљиве Зоране Михајловић, Влада Србије формира радну групу за имплементацију пројекта „Јадар“, док Ана Брнабић тврди да пројекат нема подршку државе!? Шлаг на торту: ратни хушкач и лажов Тони Блер уговара састанке представника наше државе са руководиоцима „Рио Тинта“ у Лондону. О чему се овде ради?

Ако је нешто нејасно, подсетићу вас на изјаву Ангеле Меркел која је исказала интерес Немачке за српски литијум (иако га имају у долини Рајне), док секретар за унутрашњу трговину ЕУ Тијери Бретон (из Француске, која такође има литијум) говори о потреби да се искористе сви европски потенцијали како би се смањила зависност од Кине, иако је то у колизији са заштитом животне средине. Дејвид Бојд, специјални известилац Уједињених Нација за људска права и животну средину, пише у својој књизи „Жртвоване територије‐ 50 најзагађенијих места на свету“, да су најугроженије локације управо зоне рударења и прераде руда. Наравно, Србија има своје „почасно“ место међу 50 најзагађенијих локалитета на свету: град Бор и околина. Европска комисија је издала публикацију у којој је наведено да највеће загађење земљишта и ваздуха на простору Балкана изазивају активности у домену рударства и прераде руда. Требало би да знате да више од 10.000 људи годишње умире од болести повезаних са загађењем ваздуха, да су бројни српски градови по неколико дана годишње најзагађенији на свету, да имамо највећу стопу смртности од рака плућа на свету. Према последњем попису број становника је смањен за више од 500.000 хиљада, имамо веома низак наталитет и једна смо од најстаријих нација на свету, са просеком година 43,5. Верујем да сте били добар студент права али не очекујем да знате довољно о деградацији екосистема, уништењу биодиверзитета, загађењу површинских и подземних вода, земљишта и посебно ваздуха. Као дипломирани правник можете да порадите на доследној примени законске регулативе како би заштитили животну средину, не зато што то хоће неки еколози, већ да бисмо зауставили епидемијске размере свих врста канцера, аутоимуних болести и свакогодишње десетковање бројног стања српске популације. Тешко да ће нам вредети привредни раст ако загадимо сопствени животни простор и упропастимо здравље нације.

Србија има 4,5 милиона хектара обрадивог земљишта а извози годишње пољопривредних производа у вредности свега 3,5‐4 милијарде евра. Истовремено, Холандија са 1,5 милиона хектара обрадивог земљишта извози годишње више од 80 милијарди евра од пољопривреде. Дакле, земља која има 3 пута мање обрадивог земљишта заради 20 пута више новца од извоза хране него Србија! Србија наводно има резерве од 500 тона злата које вреде 30 милијарди долара, што је могуће ископати и прерадити у наредних неколико деценија, уз страшне размере деградације животне средине и угрожавање јавног здравља. Наравно, од пројектованих 30 милијарди долара зараде Србији би остало највише 10%, дакле 3 милијарде за неколико деценија. Пољопривреда може да нам донесе додатних 10 милијарди долара сваке године уз одговорнији и поштенији приступ према нашим произвођачима, без уништења животног простора. Зашто не радимо оно што се више исплати и суштински доприноси развоју државе и добробити народа?

Поменули сте ме усред расправе о Косову и Метохији, што је много важнија тема од мене и кад је већ тако желео бих да вам изнесем лични став по том питању: Аутономна покрајина Косово и Метохија представља интегрални део Републике Србије, који је тренутно окупиран, али када се стекну околности биће враћена у административно‐ правни поредак Републике Србије. КиМ смо изгубили у XИВ веку и онда смо неколико векова сањали да га вратимо. Тај сан је обликовао наше народно биће, представу о смислу овоземљаског живота и претворио се у јаву јесени 1912. године, када смо за неколико дана повратили оно што нам припада. Западни варвари су нам отели КиМ јуна 1999. године после дивљачке, нелегалне и криминалне акције НАТО пакта. Били смо сами и слаби и морали смо да се повучемо, што је за последицу имало брутално етничко чишћење и протеривање више од 250.000 Срба. Међутим, већ тада је започео сан који траје већ 23 године и за 5, 10, 50 или 500 година свануће јутро када ћемо опет кренути по оно што је наше, и ту време не значи ништа. Такође, саветујем вам да ни под којим условима, притисцима и претњама не уводите санкције Русији, јер Русима то не би много наудило али би нама одузело достојанство и право на самопоштвање, а као што знате човек без тих особина и није неки човек. Додатно, Запад би излио бујицу презира због исказане слабости и појачао притиске на све носеће стубове наших виталних државних и економских интереса.

Пре него што поново разматрате проблеме српске енергетике и одушевљено говорите о норвешким стручњацима, имајте на уму да САНУ, Академија инжењерских наука Србије (АИНС), наши универзитети и институти имају неограничен стручни потенцијал да реше сваки проблем. Запитајте се зашто АИНС нема законски уређен статус, сталне просторије, начин финансирања, иако представља највреднију стручно‐научну асоцијацију инжењера не само у Србији него и региону. Свака уређена земља би без одлагања решила та спорна питања и искористила понуђено знање, посебно у светлу чињенице да академици имају јаку и искрену жељу да раде за добробит Србије. Овом приликом нећу говорити о потенцијалима нашег ИТ сектора, машинске индустрије, научно‐технолошких паркова, вези туризма и здраве животне средине. Било која економска делатност мора да задовољава јавни интерес, односно, интерес већине грађана Србије, никако профитне захтеве појединаца и њихових компанија. Све друго нас претвара у модерну колонију и јефтину ресурсну базу, са значајно погоршаним стањем животне средине и здравља наших људи. То би био очигледан гест националне издаје и презира сопственог народа.

Извор:
НОВА