МИСТЕРИЈА РУСКЕ ПОБЕДЕ

tenkovi

Пише: Александар Проханов

Немачки тенкови не могу да прођу по московским плочницима

Стаљинград Победа – 80. Велики град у цвећу. Маршеви војних оркестара. На небу букти ватромет. Парастоси у црквама. Радосне здравице на гозбама. Прелепа је снежна стаљинградска степа. На Волги магично светлуца лед. Мамајев Курган је подигао победнички мач над светом.

Али зашто је крв изненада изашла на војничким гробовима, Волга – рупа испуњена крвљу, испод фарме Бабурки, гроб је затреперио, где лежи мој отац, који је погинуо код Стаљинграда? Зашто су се ускомешале и брујале кости милиона јунака? Зашто су уста гиганта дисала пару и вриштала, подижући ватрени мач? Зашто је месец постао љубичасти као рана? Од каквог потреса дрхти свод континената?

Немачки „леопарди” са крстовима спуштају се са војних транспортера, прелазе Европу на платформама, гусеницама почињу да месе украјинску земљу, и крећу на линију фронта. Тенк двадесет првог века. Непробојна дебљина оклопа, ласерска прецизност нишана, разорна олуја граната. Врхунска машина за убијање, чудо двадесет првог века. И само је крст уписан на оклопу и даље исти – беличаст, брашнаст, тевтонски, немилосрдан, пузи ка истоку.

Ужасна мистерија васкрсења мртве историје. Када граната Леопарда експлодира у руском рову код Одесе или Херсона, када растргне руско тело, тада ће се десити монструозно васкрсавање историје. Као што се кости мртвих облаче у месо и дижу из гробова, тако и прошло време устаје из гроба историје, настављајући свој прекинути и заустављени пут.

Немачки тенк Леопард је својим сатанистичким скоком прескочио Нирнбершко суђење, чин предаје у Потсдаму, параду победе у Москви, а Трећи рајх је устао из пепела. Изгореле Хитлерове кости поново су се претвориле у вриштавог Фирера, ноћни кукасти крстови су засветлели, јункери су бомбардовали Кијев и Минск, тенкови са крстовима су пузали до Волоколамска и Истре, јурнули кроз Салске степе до Стаљинграда. И сва монструозна моћ Трећег рајха са Кајтелом, Химлером, пећима Аушвица, са планом Ост који осуђује Русе на истребљење – све је то постало стварност, пресељено у Русију, захваћено пожарима, погубљењима, рушевинама храмова. Немачка је скинула женску одећу Меркелове, цивилни сако Олафа Шолца и поново обукла црну СС униформу са сребрном рунском муњом, са Гвозденим крстом, којим су руске земље поново крваво крштене.

Али не, ови тенкови не могу да пређу преко московског поплочаног камена. Звучници са Молотовљевим гласом поново ће затутњати. Као олуја, уздићи се песма „Свети рат“. Панфиловци са свежњевима граната пашће под тенкове са крстовима. Катјуше ће растргати московско јесење небо. Павлова кућа ће грмети својим непрестаним митраљезом. Симонов ће писати песме о жутим кишама. Шостакович ће у опкољеном Лењинграду свирати своју Седму симфонију. Еренбург ће рећи „Убиј Немца“. Мој отац ће у саставу казненог батаљона напасти код Бабурка. Заробљени немачки генерали проћи ће улицама Москве. Јосиф Стаљин ће се попети на Маузолеј, гледајући гомиле поражених фашистичких барјака. А руски тенк са звездом стајаће на Одри. Проливање крви 20. века, заустављено Победом 1945. године, поново претеће и страшно васкрсава на фронтовима Украјине, где се изводи страшна мистерија 21. века.

Русија поново, фаталном неминовношћу, мора да преузме таму света, претварајући га у светлост. Ово вековно претварање таме у светлост дато је Русији безбројним жртвама, хистеричним трудовима, божанским увидима, слаповима суза. Тако је било и на језеру Пеипси код Гаврановог камена. Тако је било и код Пскова, када је руска граната слетела са Кајзеровог оклопног воза. Тако је било и близу Москве и Стаљинграда, где је Господ сишао са неба у војничкој јакни и отишао са Мосиновом пушком да нападне немачке тенкове, а тенкови су се претворили у планине запаљеног оклопа.

Леопарди, дићи ће вас у ваздух руски разарачи тенкова. Ваше црне челичне кости ће се истопити на руским огњиштима. Ваши келтски крстови, који су тако претеће бели на оклопу ваших тенкова, ови крстови ће прекрити ваше гробове до хоризонта.

Стаљинграде, ти си велики, ти си руска галаксија, руски храм, где је Христос пре 80 година заједно са руским народом служио молебан.

Тајна васкрсле историје. Тајна Васкрсле победе.

Извор:
КАТЕХОН