Генерал Герасимов: Нова димензија специјалне војне операције

Он је професионални војник, који је цео живот провео у војсци, каже војни аналитичар Владимир Литовкин, прошао је све степене, од кадета до генерала, а то значи огромно искуство и велику вештину

Већина руских војних аналитичара именовање Герасимова доживела је као својеврсну најаву велике руске офанзиве.

Начелник Генералштаба Војске Русије генерал армије Валериј Герасимов именован је за команданта Здружене групе снага у Украјини, саопштило је Mинистарство одбране Руске Федерације. Досадашњи командант специјалне војне операције, генерал армије Сергеј Суровикин, именован је за његовог заменика, као и главнокомандујући Копнене војске генерал Олег Саљуков и заменик начелника Генералштаба генерал-пуковник Алексеј Ким.

„Потреба за подизањем нивоа командовања операцијама повезана је са повећаним обимом борбених задатака и потребом за ближом координацијом између различитих служби и родова оружаних снага“, наводи се у образложењу одлуке Mинистарства одбране.

Овај потез ће, такође, побољшати логистичку подршку и ефикасност командовања за руске снаге у Украјини, додаје се у саопштењу.

Распоређивање четворице руских генерала на нове командне позиције значи подизање специјалне војне операције на виши ниво. То ни у ком случају не значи да је генерал Суровикин деградиран, или „смењен са места команданта снага у Украјини након само три месеца“, наводно због „озбиљних неуспеха“ или „повлачења из Херсона“, као што то, на пример, пише „Њујорк тајмс“ и како преносе западни и поједини медији у Србији.

Овде уопште није реч ни о „дворској политици, са отвореним непријатељством и конкуренцијом између руске војске и ‘Вагнер групе’, који приморавају Путина да интервенише“, као што извештава „Радио Слободна Европа“.

Ову одлуку донео је министар одбране Сергеј Шојгу, али је савршено јасно да за њу постоји и сагласност председника Русије Владимира Путина. Реч је, заправо, о далекосежним променама и о новој фази специјалне војне операције, коју нужно прате кадровске промене Министарства одбране, као и прилагођавање саме структуре командовања трупама, пише портал „Взгљад“.

Генералштаб одговоран апсолутно за све

Именовање је прокоментарисао и портпарол руског председника Дмитриј Песков: „Коментар (на именовање Валерија Герасимова) је дало Министарство обране, повезујући га са проширењем опсега задатака који предстоје. Немам шта томе да додам“, рекао је Песков, а преноси агенција ТАСС.

Укратко, реконструкција је, како то тврди војни експерт Владимир Литовкин у интервјуу за „Вечерњу Москву“, „усмерена на побољшање команде и контроле“.

„Суровикин је био главнокомандујући ваздухопловства, а то је само једна врста трупа. Наравно, он зна шта су флота и копнена војска, али сигурно није имао искуства у руковођењу свим трупама које учествују у СВО. Управо зато је именован Герасимов, који командује скоро свим врстама трупа. Он може да координише све врсте оружаних снага“, сматра овај експерт.

До именовања Герасимова долази у тренутку значајаног успеха руских снага у Соледару и у Бахмуту, где је ангажована група „Вагнер“. Политиколог Сергеј Марков, такође у разговору за ВМ, сматра да је реконструкција командног ланца ипак повезана са овим догађајима:

„У јавном мњењу понекад критикују Министарство одбране и као пример наводе групу ‘Вагнер’. И не само у јавном мњењу, већ и на неким састанцима владе и са председником. Један од главних разлога за успех ‘вагнероваца’ је тај што имају мало бирократије. Информације се код њих брзо преносе: са фронта у команду и у супротном смеру. Одлуке се нарочито брзо доносе у команди“, каже Марков.

„Сада је Генералштаб директно и бескомпромисно одговоран за апсолутно све“, закључује Семјон Пегов, руски војни блогер који користи надимак Варгонзо. „Генерал Армагедон (Суровикин) је и даље у средишту одлучивања, али је сада у мање рањивој позицији“, додао је.

Биографски подаци о генералу Герасимову

Валериј Герасимов рођен је 1955. године у Казању, у радничкој породици. Године 1973. дипломирао је у војној школи „Суворов“, а четири године касније у Казанској вишој тенковској командној школи.

Након што је стекао прве степене образовања, Герасимов је био на командним позицијама у тенковским и моторизованим војним формацијама у различитим деловима земље. Године 1987. дипломирао је на Војној академији оклопних снага „Маршал Малиновски“, а десет година касније дипломирао је на Војној академији Генералштаба Оружаних снага РФ.

Како је за ВМ рекао војни експерт Владимир Литовкин: „Каријера Герасимова се одвијала постепено, у њој нема неочекиваних скокова. Као војник, он се до врха пробијао искључиво својим професионализмом и истрајношћу. У новембру 2012. Герасимов је постављен за начелника Генералштаба и првог заменика министра одбране Русије. Он је до данас прошао све функције.“

Литовкин закључује да је „Герасимов професионални војник, који је цео живот провео у војсци. Прошао је све степене, од кадета до генерала, а то је огромно искуство и велика вештина. Он је, иначе, веома цењен чак и у америчкој војсци.“

Што се тиче осталих генерала, треба поновити оно што је рекао војни дописник Сверуске државне телевизијске и радио-дифузне компаније (ВГТРК) Александар Сладков. Генерал Олег Саљуков је, према његовом мишљењу, „војсковођа који зна и уме да ради све по Уставу.“ Његова улога би требало да буде довођење целокупног механизма СВО у стање апсолутне дисциплине.

Генерал-пуковник Алексеј Ким ће вероватно постати „један од генератора војних иницијатива СВО.“

О наводно смењеном генералу армије Суровикину не треба трошити речи. „Он ће имати предност у реализацији свих борбених планова.“ Он је за то, тврди Сладков, „најпогоднија опција: генерал јаке воље, искусан, способан да поведе оне који верују у њега, а да натера оне који му не верују.“

Најутицајнији официр свог времена

Генерал Герасимов је прилично познат и на Западу.

Страни војни аналитичари посветили су нарочиту пажњу Герасимову у фебруару 2013, након објављивања његовог чланка „Вредност науке у предвиђању“. Постепено је овај чланак постао „прави хит“ на Западу. У више наврата је превођен на енглески, а шеф америчког маринског корпуса генерал Роберт Нелер је признао да га је прочитао чак три пута.

Од тада, радове Герасимова пажљиво су проучавали страни војни експерти и аналитичари. Концепт вођења модерног рата, који је у њима формулисан, назван је „доктрином Герасимова“. Године 2017. „Волстрит џурнал“ прогласио је Герасимова „најутицајнијим официром свог времена.“

Након почетка СВО, чак је и главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужни похвално говорио о руском генералу: „Одрастао сам на руској војној доктрини и још верујем да је сва војна наука у Русији. Учио сам од Герасимова. Прочитао сам све што је икада написао. Он је најпаметнији од свих“, рекао је Залужни.

Можда је зато режим у Кијеву покушао да убије Герасимова током једне од његових ненајављених посета зони специјалне операције у априлу 2022, наводно упркос противљењу САД.

Кијев је ово и званично признао. Претходно је „Њујорк тајмс“ известио да су украјинске снаге гранатирале положаје на којима су Украјинци мислили да се налази Герасимов, али генерал није погођен. Москва никада није званично потврдила да је генерал у то време посетио трупе.

„Доктрина Герасимова“

Управо Валерија Герасимова данас на Западу сматрају главним руским идеологом „хибридног рата“. Његове речи и дела се веома помно прате.

Герасимов је бриљантни теоретичар савременог рата. Цитирамо на овом месту неке делове његовог чланка „Вредност науке у предвиђању“, који је први пут објављен у часопису „Војно-индустријски курир“:

„У 21. веку може се пратити тренд брисања разлика између стања рата и мира. Ратови се више не објављују, нити се воде на уобичајени начин. Искуство војних сукоба, укључујући и оне који су повезани са такозваним обојеним револуцијама у Северној Африци и на Блиском истоку, потврђује да стабилна држава за само неколико месеци, па и дана, може да се претвори у зону жестоке оружане борбе, да постане жртва стране интервенције, да западне у хаос, хуманитарну катастрофу и грађански рат“, упозорава Герасимов у свом чланку.

Герасимов указује и на то да су догађаји који су се одвијали током такозваног арапског пролећа „типични рат 21. века“, јер се по броју жртава и разарањима, катастрофалним социјалним, економским и политичким последицама може поредити са последицама класичног рата.

„И сама правила ратовања суштински су се променила. Порасла је улога невојних начина за постизање политичких и стратешких циљева, који су, у низу случајева, по својој ефикасности знатно превазишли снагу оружја“, истиче руски генерал.

„У последњим сукобима појавили су се нови начини вођења војних дејстава, које је немогуће посматрати искључиво као војне. Пример за то је операција у Либији, у којој је успостављена зона забране летова, употребљена поморска блокада, широко коришћене приватне војне компаније које су блиско сарађивале с оружаним формацијама опозиције“, пише генерал.

Генерал Герасимов се посебно бавио применом савремених роботичких комплекса војне намене и истраживањима у области вештачке интелигенције: „Као допуна беспилотним летелицама сутра ће бојно поље бити испуњено ходајућим, пузећим, скачућим и летећим роботима. У блиској будућности биће могуће стварање потпуно роботизованих формација које могу самостално да се боре“, наводи Герасимов.

Предстојеће велике операције

Нове одлуке руског Министарства одбране, посебно именовање Герасимова и наводну смену генерала Суровикина, коментарисао је за РТ Балкан аналитичар из Хрватске Небојша Бабић.

„Генерал Суровикин“, каже Бабић, „није смењен, већ је само његов надређени Валериј Герасимов, који може директно да комуницира са Путином, сада послат на терен, уместо да га за сваку ситницу зову у Москву. Сада је та препрека уклоњена.“

„Суровикин“, сматра Бабић, „није деградиран. Суровикин није отишао нигде. Он остаје на свом месту, на терену, и ради исто оно што је и до сада радио.“

Сваки од заменика радиће убудућe на својим специфичним задацима: „Очигледно је да ће сваки од заменика добити своје задатке са одређеним овлашћењима, а Герасимов ће их директно координисати и биће одговоран за све. Укратко, то значи да ће читав механизам Генералштаба од сада радити на успеху СВО.“

То значи и убрзање процеса доношења војних одлука: „Док је операцију водио Суровикин, он је био ограничен у коришћењу ресурса силе због свог службеног положаја у војсци и често је деловао као нека врста посредника, обраћајући се Герасимову због одређених дозвола. Сада више неће бити тих, типично бирократских застоја.“

Бабић скреће пажњу на још један важан детаљ: на изненадну посету руским снагама у Белорусији, коју је предузео генерал Саљуков.

„Пре доласка на терен,“ каже Бабић, „генерал Саљуков је посетио руску борбену групу у Белорусији, на граници са Украјином. То, свакако, није било случајно. Уколико офанзиве из Белорусије не буде, он је везао неколико снажних бригада кијевске хунте које су хитно послате на север.“

„Све у свему, ово може али и не мора да деси. Оно што је у свему битно јесте да Суровикин није смењен, јер он остаје где је и био. Сада ће, заједно са осталим генералима, радити много лакше и брже. Наравно, Герасимов ће преузети одговорност за све акције. Кремљ је већ саопштио да је то урађено како би били брзо ослобођени делови четири новa региона – субјеката Руске Федерације – ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорожке области. За сада.“

Извор:
РТ