Планови за уништење породице

Ирина Бергсет, Рускиња која је 45 година живела у Норвешкој и која је, након што јој је норвешки суд одузео децу јер није била толерантна на педофилију, потрошила године истражујући и скупљајући документацију и разна сведочанства како би руској традиционалној јавности приказала који је прави циљ Новога светског поретка у односу на породицу. Преносимо њену беседу.

Ја сам данас овде да бих сведочила о тој куги трећег миленијума, с којом се сусрела моја породица на Западу. И не само моја породица лично. Данас, међународна организација руских родитеља – мајки, очева, деда и баба под називом – „Руске мајке“, обједињује породице из више од 30 земаља света, које су пострадале од насилног раздвајања од рођене деце у иностранству. Те породице и јесу живи сведоци тога шта се догађа са руском децом изван Русије.

Сакупљам сведочанства и документе на ту тему последње две године. За то време, на разним језицима света, мени су слали публикације западних медија, видео–сведочанства, ТВ–репортаже, филмове, књиге, научна истраживања. Сабравши та документа, ја ћу вам у сажетом виду рећи како се врши уништење породице и пола на западу.

Мој задатак није био да оцењујем то што се тамо догађа. Ја сам се само трудила да скупим чињенице, документе и сведочанства с једним јединственим циљем да привучем пажњу јавности у Русији и остатку хришћанског света, руских научника и специјалиста, историчара, социолога, теолога, криминалиста, политиколога, психолога и др. Такође, желим да привучем и вашу пажњу, уважени гости данашње конференције, и упозорити вас о чињеници да је цео свет данас обухваћен идејом уништења природног пола и идејом уништења породице.

Почнимо испочетка. Мени је лично полиција Норвешке под претњом пиштољима, одвела у заробљеништво моја два рођена сина. У мој стан у Норвешкој 8. априла 2011. упала су два сарадника социјалне службе и два полицајца. Ти службеници отели су моју децу и одвели их на, од мене, сакривену адресу. Спасли су их од родитеља, од мене. Зашто?

Ја знам зашто. Ради се о томе што сам се дан пре тог догађаја обратила полицијској станици у селу где живимо са притужбом на то да су норвешки грађани с мојим млађим четворогодишњим сином, како ми се тада чинило, вршили незаконите блудне радње . Суд Норвешке ме је тада прогласио нетолерантном женом према норвешком моралу. И зато су ми одузели децу. Децу су предали толерантнијим родитељима бр. 3 и 4. Ти изнајмљени родитељи нису имали ништа против да се мојој деци у норвешком вртићу и школи предају основе нетрадиционалних телесних односа. Кажете да је то немогуће? Ја такође тада нисам знала, али сада знам, да се у Норвешкој већ много година реализује државни програм промене деце из обичних дечака и девојчица у друге особе.

Какве? То је питање над питањима. Са тачке гледишта простог Руса постоје само два природна пола – мушки и женски. Је ли тако? Али, сва несрећа је у томе што је за сав остали западни свет тај поглед давно застарео. Нови модерни психолози, социолози па чак и психијатри продају лажну идеју да природни пол уопште не постоји и никад није ни постојао. Говоре како је то само једна од великих хришћанских заблуда. Нељуди тврде да уствари полова има много више. Прво је било речено како тих полова има 6 или 7. Али сада, та је бројка порасла неколико пута и броји око 20 разних полова. Лудило, кажете?

Не. То је реална друга идеологија. И та друга идеологија је састављена на парадигми не природног и нормалног, већ неког „неприродног“ социјалног пола. То јест, она је направљена на идеји да пол, не само да се може мењати већ се и мења искључиво из неких чисто социјалних разлога или социјалних улога. Аутори идеје великог броја полова били су изопаченици. Сваки нови пол они су почели повезивати са другим видом изопачености. Просто говорећи, изопаченици су представили идеју да се пол одређује према објекту са којим се врши телесни однос. Изопаченици су реч „пол“ заменили сексуалном оријентацијом.

Ако је изопаченик сексуално оријентисан на децу, то је његов пол „педофил“. Ако је изопаченик сексуално оријентисан на животиње то је његов пол „зоофил“. Тако то изгледа у грубо. Постоје међу изопаченицима они који су одмах орјентисани и на децу и на животиње. Такве особе су сами изопаченици назвали квир, што значи уврнут или изопачен.

Да се не би мешало са традиционалним половима, изопаченици су решили да саму реч „пол“ прогласе као „застарелу“ и тако је пошаљу на ђубриште историје. Социјални стручњаци појачали су уништење пола у западној култури надгробним спомеником, на коме су написали нови израз гендер. Осим тога, у енглеском језику реч gender још означава потпуно и категорију „рода“: мушки род, женски род и средњи род.

И ето, ти сотонски „гендери“ почели су се множити даноноћно и данас их има на хиљаде. У почетку су потрошили 20-30 година на то да би усадили у свест човечанства и у целокупној западној култури, западној музици, западној књижевности и западној уметности да су „мушкарци“ и „жене“ изумрли као диносауруси, а тамо постоје само „геј“, „лезбијке“, „бисексуалци“, „трансвестити“ и „трансгендери“. Успут, под паролом „права човека на изопаченост“ – природни пол престао је да се зове природним и нормалним.

На тај начин произведена је „лингвистичка чистка“, уништење нас – „мушкараца“ и „жена“ из културне средине. Зато није ни чудо што су се традиционални „мушкарци“ и „жене“ у западном свету, постепено почели посматрати као рудименти, остаци старог, застарела класа људи „друге врсте“.

Знате ли како нас нормалне људе називају на западу? Већ одавно се реч „природно“ за све нас се не користи. Уместо њега убачена је друга реч – „стрејт“ (straight), што значи дословно – „прави“. То јест, ви и ја смо „стрејтери“. Шта је то? Ништа. Празнина. „Стрејт“ је збир звукова који ништа не значе, без икаквог смисла, без корена, без материјалног еквивалента. Данас се може закључити да се то извештачено лингвистичко избацивање природног пола у западном свету извршава и да ће ускоро бити завршено.

Моји закључци произлазе из реалности. У толерантној Европи, у Канади, САД–у, Новом Зеланду, Аустралији, ако будете морали изразити своју сексуалну оријентацију (на пример у брачној агенцији) предложиће вам да поставите квачицу у поље: „стрејтер“, „геј“, „лезбијка“, „бисексуалац“, „трансвестит“ или „трансгендер“. Данас бисмо ми требали ставити квачицу у поље „стрејтер“. И ја и ви. Ми схватамо да нисмо никакви „стрејтери“, ми смо мушкарци и жене. Али нас и вас тамо нема. Нас су очистили. Лингвистички. Уништили. Сатрли. Отписали…

Уништење природног пола на лингвистичкој нивоу – то је био први корак запада. Други корак запада је уништење природног пола у личним документима. Да, да. Мултитолерантни западњаци су направили други корак за избацивање природног пола из свих личних докумената. А пре свега из пасоша. До неколико година уназад нико у Русији није приметио како је у Аустралији и Новом Зеланду, као пробни светски пројекат био уведен трећи пол . Шта је то? До тог тренутка у пасошу, у пољу „пол“, биле су само две могућности – „мушки“ и „женски“ пол , тј. била су два поља и у једном од њих је стајала ознака. А сада има три квадрата. Трећи квадрат обележен је (латиничним) словом „Х“.

Тај трећи пол су, осим у наведене две државе, увели на Тајланду, а од 1. новембра 2013. то треће поље се појављује у пасошима прво Немачке, а затим убрзо и у земљама свих других држава Еврозоне. Након тога ће у врло кратком року, то поље „Х“ пола потпуно избацити наш и ваш природни пол из личне документације на целом Западу.

Прво ће сви изопаченици бити записани у трећем пољу „Х“. Међутим, они неће бити задовољни само тиме што у пасошу стоји апстрактно слово „Х“. И онда ће изопаченици свих врста завикати на цео свет о својим ткз. „правима човека“ због свог слова, своје сексуалне оријентације. И онда ће се у трећем пољу наћи слова „л“, „г“ , „б“, „т“, а затим и других „група“ сексуалне оријентације, које се множе не дневно, него сатима. Наше и ваше квадратиће „м“ и „ж“ једног дана ће потпуно избацити из употребе. Или ће они сами нестати као непотребни. Или ће их избацити из било којег другог разлога. Није битан сценарио, битан је крај – уништење нашег и вашег природног пола из личних докумената.

Трећи циклус уништења пола је физичка раван. Запад напада нашу децу, трудећи се да им усади нетрадиционалну оријентацију од рођења. Ако родитељи нису покорни и противе се томе, запад је смислио одстрањење родитеља из процеса васпитања потомства. Одузимање деце у модерној Европи и по целом западу сада је решено тако да се обавља одмах од дана рођења. Помоћу те јединствене казне, присилне предаје потомства држави – ликвидирана је категорија родитеља и уништена је породица као стуб друштва.

Сада функцију васпитања деце преузимају особе толерантне на изопачености. На западу су направљени посебни програми у том правцу за јаслице, вртиће, школе и универзитет. Чудићете се, али написана је и представљена нова дечија књижевност толерантна на изопачености. Она је осмишљена за све узрасте: од нула до једне године , од једне године до две, од две до четири, од четири до шест, итд.

У децембру 2012. године, истакнуте феминисткиње у Европском парламенту дале су предлог за изгласавање закона који забрањује сву класичну дечију књижевност у Европи. Таква књижевна инквизиција само што није уведена. Истина, недостајало им је само неколико гласова при гласању у Европарламенту да неоинквизитори већ тада победе. Али зато су у Француској већ успели. Тамо сада потпуно легално првачићи у школи уче нову прозу: „Тата носи хаљину“. Та књига је својеврсна француска азбука хомосексуалности. Он прича деци о томе да Маша није девојчица , а Васја – није дечак .
О свему овоме сам први пут сазнала из писама Руса који живе у Аустралији, Швајцарској, Новом Зеланду, САД, Канади или у Европи. Руски родитељи у својим писмима описују, с гледишта руског човека, чињенице и појаве савременог запада.

Ево неколико кратких цитата из писама:

„У Норвешкој деци у јаслицама читају бајке о принцу који се заљубио у краља. У Швајцарској дечаке треба доводити у вртиће у хаљинама. У Данској на стубовима стоје огласи: ‘Изнајмљује се коњ за интимне односе’. У Немачкој у једном градићу легално функционише десет зоо–бордела. У Америци се спроводе избори лепоте међу трансвеститима – дечацима од 6 година. У Канади су легализовани експерименти на деци: стерилизација, лоботомија. У Швајцарској је 30.000 деце одузето традиционалним родитељима и већ предано истополним. У Норвешкој ће се у школском програму за прваке појавити предмет ‘Инцест’. У Канади је педофилија службено призната сексуална оријентација. У Француској су ове године у свим школама заменили ‘дечаке’ и ‘девојчице’. У Холандији легално постоји странка педофила, а такође је присутна и инфантофилија, оносно односи с новорођенима.

У последње сведочанство не може се поверовати без доказа. Зато смо то проверили и на холандском језику нашли мноштво новинских материјала и ТВ емисија о кривичном процесу који је привукао највише пажње 2012./13. године.

Ради се о томе да је један холандски хомосексуалац који је живео у истополним браку силовао преко стотину деце. Његова најмлађа жртва имала је само 9 дана од рођења. А најстарија две и по године. Добро сте чули, реч је о новорођенчади и малој деци. О масовној распростањености инфантофилије у Еврозони говори чињеница која је пренета у многим медијима, чак и на руском језику – да су код тог ухваћеног инфантофила нашли гигантске количине неуништених фото и видео материјала. Али, оно што је још више поражавајуће – ту децу није нико заштитио.

У Холандији је породица одавно уништена. Родитељи те деце, по законима Европе, нису имали никакво право да сведоче о насиљу над својом децом зато што холандски суд није био склон да то зверство назове актом „насиља“. Јер се све те жртве – одојчад, нису никад ни на који начин противиле. Дошло је чак до тога да су стручњаци устврдили да је узрок тога што се догодило „хиперсексуалност“ тог хомосексуалног аморалног субјекта.

Ма колико вам невероватно то сада звучи, све су то чињенице. И све то можете сами пронаћи ако у Гугл претраживач унесете појмове „звер инфантофил“ и слично. Ова „интересовања“ највише су распрострањена међу женама. Да, да, добро сте чули. Педофилија, инцестофилија и инфантофилија – то су и женски пороци савременог запада.

Наиме, руски родитељи који данас живе на западу на удару су глобалне светске политике. Њихова сведочанства говоре о намерном уништењу традиционалне породице, традиционалних вредности, а такође и о принудној промени пола код деце – то је упозорење за Русију и остатак хришћанског света. Ја сам побегла из Норвешке чим сам могла. Морала сам оставити све: стан, дом, ауто, имовину и све личне ствари стечене током 45 година живота. Од двојице синова успела сам спасити само једног. Другог мог сина сада крију у шумама Норвешке на тајној адреси. Тајној за мајку, за мене.

Како и следи из закона савремене Европе, традиционална мајка данас „непријатељ је број један“ за свако дете. Управо зато су сви судови, укључујући и Виши суд Норвешке, установили да лишавају мене, мајку, свих контаката са рођеним сином, одузетим у Норвешкој. То јест, нетолерантним, како нас називају, данас је забрањено апсолутно све: преписка, честитке, телефонски разговори, чак и скајп. Нетолерантни чак немају људска права. Никаква.

Већ две године немам ни вести од свог сина. Када су га одвели под цевима пиштоља у заробљеништво, мој Миша имао је само четири године. У том педофилном заробљеништву је већ две године. То јест, он сад има већ 6 година. Он је у Норвешкој ишао у вртић где су му неговатељице лезбијке читале бајке о гејевима и трансвеститима. А ове године је кренуо у норвешку школу. Тамо га учитељи хомосексуалци обучавају азбуци љубави на часу под називом „Инцест“. И то је све чиста истина, није сан и није хорор филм.

Само на минуту, молим вас, замислите да се све то десило вама. И вашој деци. Одузимање, замена пола, тајна адреса. Макар зато да би схватили да овде у Русији још увек постоји шанса да се све то избегне. Русија је данас остала последње острво хришћанства, последња ограда породице, последњи чувар и заштитник морала.

И данас, у име свих пострадалих од јувенилних ужаса Европе и Запада, ја сам овде да бих звонила у звоно несреће. Ја вас не молим да ми верујете. Молим вас да нас чујете. Нас, који смо изгубили оно највредније што смо имали – рођену децу. Можда су наше наде да их вратимо – илузорне. Али је зато реална нада да ћете нас ви чути и спасти се, да нећете изгубити своју децу.“

А, где је у свему овоме Србија?

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ