Архијерејска Литургија у манастиру Св. преподобномученика Харитона у Сурдуку

У недељу 27. по Духовдану Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Св. преподобномученика Харитона Косовског уз саслужење настојатеља манастира протосинђела Иринеја (Ристића), јереја Бранка Јованчевића и јерођакона Симеона (Васића). Овом свештеном сабрању присуствовало је око 200 светосаваца. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

У својој беседи владика Ксенофонт је говорио о недељном Јеванђељу „О згрченом телу и згрченим душама“ а затим поучио своју паству:

„Безбројна су чудеса Христова који се сажалио на човека и тако је слепима вид даровао и сухе удове исцељивао, раслабљене са постеље њихове подизао, хиљаде и хиљаде гладних хранио да би показао заиста да је господар и тијела и душе, господар живота и смрти, да је господар и здравља и болести, да је дошао човјека цјелокупнога да спасе, а не човјека као некаквога духа и као неку фатаморгану, него човјека оваквог какав јесте, каквога је Бог створио. Не човјека са његовим слабостима и са његовим страстима, него човјека очишћенога, човјека исцељенога, човјека обоженога.  И зато је, као што чусмо у данашњем Јеванђељу, а и на многим местима је у Јеванђељу записано каква дивна чудеса Господ учини. Није презрео човјека, није рекао човјеку: „Страдај и мучи се и буди гладан, буди жедан“, него се сажали, каже: „погледа их и сажали се на њих“. Прије свијега погледа и сажали се на њих, како у једном месту у Светом Јеванђељу говори, „јер бијаху као овце без пастира“, а Он дође, Пастир, да сабаре овце своје у свој тор и да их спасе. Сабирао их је и сабира и сабираће их до онога последњега и одсуднога дана када дође да суди живима и мртвима.

Нажалост, сведоци смо да се задњих година, нажалост задњих деценија, још из комунистичког времена, а поготово падом комунизма како по српским домовима постоји обичај све више и више кићење јелке. Ми знамо да је тај обичај са запада одавно присутан свакако, не само код јеретика, него је обичај кићења јелке и код Руса који то и данас раде за празник Рођења Христовога. Ми Срби знамо да за Божић китимо бадњак и имамо наше старе обичаје паљење бадњака на Бадње вече, али и кићења бадњака по нашим домовима, и то је оно што нам је остало од наших предака. Појавио се, кажем, тај обичај да се у српским домовима ките јелке тобоже за Нову годину. Нјемци су китили јелке за свој Божић који су нажалост касније променили датум и увели нови календар папски и лутерани и сви западни народи примили нови календар и ките јелку у част празновања свога Божића. Ми смо увели потпуно нешто ново, као што ми Срби знамо да радимо, па за Нову годину а и мимо Нове године, већ почетком децембра видимо, нажалост и безбожне власти у Србији саображавају се са тим обичајима, почињу да се ките градови, и они неки Адвент изгледа празнују као и запад – римокатолици и јеретици, па почињу градови да се ките већ у време Поста, кад ипак треба у миру и посту и молитви да проводимо време, ките се сви наши градови. Али нажалост и Православни Срби по својим домовима, кроз читав децембар већ на много места, чак и они који се заиста називају Православни хришћани и они који чак и живе у Цркви и причешћују се на Светим Литургијама ките по својим домовима јелке за Нову годину. Немојте да вас неко превари, да вас научи неким новим учењима , проповедајте и ближњима својима да нам је тај обичај кићења јелке стран и беспотребан, чак штетан и погубан, јер се навикавамо неким глупим обичајима који ничему српском народу не служе.“

Након службе уследила је трпеза љубави за све присутне.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ