Солжењицин упозорио прије више од 40 година: Морално осиромашење урушиће Запад

Ако се на основу данашњих трендова прогнозира будућност, Запад са својим „скривеним релативизмом“ ризикује да изгуби светски утицај.

На данашњи дан, 11. децембра 1918. године је рођен руски писац Александар Исајевич Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970, чија је литература обиљежена искуством из сибирских логора у којима је провео девет година послије Другог свјетског рата. На робију је одведен 1945. право с фронта, на којем се у Отаџбинском рату истакао као врхунски официр совјетских инжењеријских јединица

Говор Александра Солжењицина о расколу западног друштва, који је одржао на Харварду 1978. године, изазвао је море критика у штампи, оповргавајући мишљење о томе да човек на Западу може да каже све што мисли.

Ипак, када се анализира садашња ситуација, тешко је не приметити да је аутор „Архипелага гулаг“ био у праву, пише лист „Американ тинкер“.

У говору под називом „Располућени свет“, посвећеном појави „разних светова“ и оцени западног друштва, Солжењицин је указивао на то да се на једној страни провалије налази прецењена слобода која с незаситом страшћу прикупља материјално благо, а да се у самом центру те једначине налази човек изнад кога нема никакве силе. Резултат тога, према мишљењу писца, постаје „морално сиромаштво“ обузето потрагама за смислом, подсећа шеф Лондонског центра за политичка истраживања Херберт Лондон у тексту за „Американ тинкер“, пренио је Спутњик.

Солжењицин је још седамдесетих година разумео да ће, уколико „Бога потисне хуманизам“, постати могућа свака идеја која човеку може да падне на памет, сматра политиколог. С пута су скренуле чак и цркве и синагоге које данас више времена посвећују социјалним условима него религиозним учењима, уверен је Херберт Лондон.

Ако се на основу данашњих трендова прогнозира будућност, Запад са својим „скривеним релативизмом“ ризикује да изгуби светски утицај, упозорава аутор текста.

„Како друштво које не верује у сопствени смисао и значење може да буде супарник фанатичној култури која тачно зна шта жели да постигне? Постепено пропадање избија из сваке пукотине нашег културног живота. И том пропадању су одани и универзитети. Главе које говоре у ток-шоу програмима понављају једне те исте баналности које смо чули много пута. А истина се разара постмодернистичком вером у то да су најважнија дубока осећања из подсвести.

Сви који су забринути за судбину западне културе треба да погледају у Америку и Запад непристрасно и да се замисле над тим шта ми тамо сада видимо и због чега“, закључује Херберт Лондон.

Извор:
ИН4С