КРИМИНАЛОМ ДО ЕВРОПЕ: ЗНА ЗАПАД ДА ДОБИЈА И СРБИЈУ И КОСОВО

Криминализација српског друштва започета је још почетком деведесетих година прошлог века, за време самосталне владавине социјалиста. Велики подстрек том процесу несумњиво су дале и санкције које нам је тада Запад наметнуо. Били смо сведоци да су се у то време сви „виђенији“ наши криминалци, до тада раштркани по беломе свету, вратили у земљу. Одмах су у таквој Србији уочили прилику за себе, за своје нелегалне активности.

Због својих званичних, јавно прокламованих идеолошких опредељења и ставова социјалисти су у криминалне воде улазили опрезно, скривено, појединачно, постепено, стидљиво и срамежљиво.

Када су пак ДОС-овци преотели власт од социјалиста, процес криминализације српског друштва нагло је убрзан и омасовљен. Највећи подстицај за њега био је свакако у, од власти организованој приватизацији.

За разлику од социјалиста код досоваца није било никаквих ограничења нити скрупула у пљачкању српског друштва, државе, грађана, привреде и природних богатства. Радили су то малтене нескривено, немилосрдно, одлучно, бескруполозно, масовно, убрзано, „храбро„.

Такве њихове активности и на такав начин могле су да се организују и реализују само уз прећутну дозволу, сагласност, подршку, охрабрење и одобравање то јест, неспречавање па чак и придруживање од стране стварних владара Србије односно водећих људи западног света, јер су се тиме истовремено остваривала и два примарна, стратешка његова циљакада је Србија у питању и то;

Први стратешки циљ Запада криминализацијом српског друштва био је уништење социјализма у Србији, уништење свих његових тековина и свега што на њега подсећа и поновно устоличење капиталистичког друштвено – економског система и стварање класе капиталиста, буржуја, као основног предуслова и гаранта његовог опстанка. Са друге стране, било им је неопходно и тотално уништење дотадашње, из социјализма проистекле радничке класе, као неодговарајуће у новонасталим околностима и постепено стварање нове радничке класе која ће бити прилагођена капитализму.

До данас, друштвена збиља је непобитно доказала да основни циљ приватизације није био развој друштва, те није ни остварен, већ је био промена власничке структуре, власништва, што је и остварено.

Дакле, као што су некада комунисти чим су приграбили власт кренули са национализацијомтако су и капиталисти чим су од њих преотели власт одмах кренули са денационализацијомтј. са приватизацијом. Међутим, супротно историјско кретање, кретање уназад, доводи до многобројних парадокса , чак апсурда, па се тако на пример данас у Србији прогресисти, левичари, залажу за повратак на старо, а реакционари, десничари, бране ново.

Када су видели шта се дешава и многобројни социјалисти су се брже боље придружили досовцима у пљачки, а самим тим и у власти. Нису могли да одоле. Уместо да као вајни социјалисти постану најжешћи критичари, противници, непријатељи новоустоличеног капиталистичког система они су му се придружили и активно су учествовали у његовом учвршћивању и стабилизовању. Тиме су постали највећа брука и срамота за вишевековни социјалистички покрет у Србији.

Други стратешки циљ Запада његовим подржавањем криминализације српског друштва био је уништење српске привреде, српске економије, а самим тим и уништење стандарда становништва што све заједно неминовно доводи до економског уништења државе Србије подривањем њених финансијских основа, финансијских извора.

Остварењем овог циља за српско, сада пропало и зависно од стране помоћи друштво, на први поглед и за огромну већину народа, Европска Унија више нема алтернативу и Србија дефинитивно потпада под власт Запада и прикључује се његовој интересној сфери.

Такође је очигледно да се први циљ остварује у далеко мањем делу српске економије, у оном делу који се не уништава већ опстаје, док се други циљ остварује у неупоредивом већем њеном делу те на макро плану Србија постаје опустошена земља, а оно мало успешних, привредно активних Тајкуна, за народ добија статус, положај овоземаљских Богова.

Најновија српска власт почела је како тако, мање или више да се бори против криминала и корупције. То непобитно доказује да су оба напред наведена циља Запада већ остварена и да Србија може сада да буде примљена у Европску Унију. Још само да призна независност Косова. Тако ће Запад под своју контролу дугорочно да добије и Косово и Србију. Није он луд па да због Косова изгуби Србију…

 ©Гето Србија