Годишњи помен блаженопочившем Епископу Артемију

У манастиру Нова Никеја у Лелићу 19. новембра 2022. године, служена је Заупокојена Архијерејска Литургија и годишњи парастос блаженопочившем Епископу Артемију (упокојио се у Господу на Аранђеловдан 2020. године). Заупокојену Литургију је служио Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслужење

протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Прохора (Ацковића), протосинђела Паладија (Матића), протојереја Димитрија (Тактикоса), јереја Славена (Стевановића) и јерођакона Симеона (Васића). Многи верници су се на Литургији сјединили са Господом кроз Свето Причешће. Након Литургије, у својој беседи, сећајући се Епископа Артемија, присутнима се обратио Владика Николај:

„Ми смо дужни да се сећамо оних који су се упокојили и да се молимо Богу за спасење душа њихових. У овом случају ми се молимо за упокојење душе слуге Божијег Епископа Артемија, а у исто време некако срце наше моли се њему, јер овај слуга Божији много се борио, за чистоту вере православне и много је гоњен био и готово у једну реченицу може да стане сав његов живот: „Ко год хоће побожно да живи у Господу Исусу Христу биће гоњен“. Зато да се угледамо на нашега духовника да испуњавамо Свето Јеванђеље, као што је он испуњавао, да живимо по светој Божијој вољи као што је он живео. Свето Јеванђеље је света књига живота. Ми читајући Свето Јеванђеље уподобљавамо се свима светима и свима хришћанима од почетка од како је Господ благословио благи, оваплотио се, сишао на земљу и благословио све нас, ми тако се трудимо да живимо према Светом Јеванђељу, према упутствима из Светога Јеванђеља.

Зато кажем ми православни хришћани смо одговорнији него други, јер смо више добили, много смо добили, зато ће се и више од нас тражити. Зато док смо овде на Земљи да не заборавимо то, никако не смемо то да заборавимо, које су дужности наше. Знамо каква је благодат којом смо окружени у Цркви Божијој али да знамо и своје дужности, а прва дужност је наша да љубимо Бога и ближње своје, као што су и сви хришћани пре нас и сви свети испунили прво те две заповести, заповест о љубави, јер Бог је наш, Бог љубави, Господ Исус Христос и Пресвета Тројица. Да кад пођемо и ми одавде да и ми се удостојимо да уђемо тамо у Царство светих у царство Небеско и да са свима светима славимо једнога Бога у три лица Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин.“

После Свете Литургије одслужен је парастос блаженопочившем Владики Артемију. Началствовао је Епископ Ксенофонт уз саслужење Хорепископа Николаја, Хорепископа Максима и Хорепископа Наума и бројних свештеника и свештеномонаха.

На парастосу се присутнима пригодном беседом обратио Владика Максим:

„А он је био један Божији човек и такође човек Цркве, био је прави Епископ и пастир, волео је ову богомољачку песму коју смо на Литургији певали: „Скини с мене бриге многе“, главна његова брига као пастира била је заиста брига о Цркви, он је дакле човек Божији, човек Цркве, живео је и дисао Црквом, непрестано се за Цркву Божију старао. Све што је чинио у своме животу, сваки потез који је чинио као пастир и Епископ и онај најмањи и онај најкрупнији, чинио је само са тим јединственим циљем а то је очување Цркве Божије, тог највећег дара који је Бог дао човечанству, тог највећег дара који је дао нашем српском православном роду.  А Цркву чувамо тако што чувамо ону главну тајну Цркве, а то је истина вере православне без које ми не можемо спознати Богочовека Христа, не можемо га достићи, не можемо се сјединити са њим, не можемо достићи обожење које је главни циљ живота у Цркви. Све је то наш свети старац знао, јер је непоколебљиво ходио путем свог светог старца и светог Владике Николаја. Зато је Господ ову свету лелићку земљу, овај ваљевски крај украсио са три духовна украса. То је тело светог Владике Николаја, тело светог Јустина Ћелијског, али и свето тело нашег блаженопочившег старца које почива у овом гробу.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је приредило манастирско братство.

Извор:
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ