Тужна слика српских гробаља на КиМ: Порушени споменици, отворени гробови, разбацане кости

Професорка Митра Рељић наводи да је циљ ових вандализама поништавање српског идентитета, јер кад нестану гробови лако је казати да Срби ту никад нису ни живели

На Гугл мапама, српско православно гробље у Витини на Косову и Метохији преименовано је у албанско.

Иако се на овом гробљу вековима сахрањују само Срби православци, на мапама се види натпис „Албанско православно гробље“ (Varrezet Ortodokse Shqiptare).

Случајност или још један фини, суптилни начин ревизије историје, брисања српских трагова на Косову и Метохији?

„Код Албанаца и, наравно код њихових покровитеља, ништа случајност није. Оно што нису уништили сада једноставно покушавају да приграбе, да кажу да је то њихово наслеђе“, каже професорка Митра Рељић, која годинама обилази српска гробља широм КиМ.

Професорка Рељић годинама пописује порушене споменике и аутор је познате и цитиране књиге „Српска гробља на Косову и Метохији“.

За 23 године порушене десетине хиљада споменика

Тешка је судбина српских гробаља на овом подручју, нарочито од 1999. и доласка међународних снага.

Професорка Рељић каже да је од тада до данас порушено више десетина хиљада српских споменика.

„Огромно митровачко гробље готово је у потпуности уништено, али и даље се уништава. Слично је и у Гњилану, Ђаковици, Пећи“, каже професорка.

Већ две деценије Срби из северног дела Косовске Митровице који на Задушнице организовано, аутобусима одлазе из северног дела града у јужни–албански, на православно гробље, сведоци су тешких сцена које тамо затичу. Порушени споменици, отворени гробови, кости разбацане по гробљу, разнете и покрадене мермерне плоче…

Пре коју годину, на Духовске задушнице, док су Срби на овом гробљу узалуд тражили гробове најмилијих, из једне од суседних албанских кућа пратила их је гласна музика. Док су жене албанске националности, на сред гробља, на асфалтираном платоу мирно прале тепихе.

Краду драгоцености, разбацују посмртне остатке

Професорка Рељић, када прича о уништеним српским гробљима, између осталих, помиње гробље у селу Тиштане код Гораждевца, близу Пећи, које је потпуно зарасло у коров, уништено.

„Милан Ивановић оставио нам је податак да је до овог последњег зулума тамо било око стотину прастарих споменика, то су били огромни крстови обрасли маховином. Кад сам обишла гробље, претпрошле године, 13. августа, од стотинак споменика само неколико смо затекли на свом месту. Забележили смо много ископаних, раскопаних гробница, а гробље је зарасло, тешко се види са пута“, каже професорка Рељић.

Када су у питању стари гробови, како додаје, они који их раскопавају, могуће, траже драгоцености.

Када се ради о новим гробовима те гробнице ископавају да би извукли посмртне остатке Срба и разбацали их около.

„И то раде, то сам затицала на много локација То ћете наћи посебно у Метохији, рецимо село Жаково, око Вучитрна, у селу Сига“, додаје професорка.

Зашто то раде, зашто уништавају српска гробља?

Циљ је јасан, како наводи, да би нам затрли трагове, односно да пониште српски идентитет косовско-метохијског простора.

„Као што сваки човек, појединац, колектив, има свој идентитет, тако и простор има свој идентитет. А тај идентитет простора обликује се захваљујући народу који најдуже на том простору живи, који у простор утисне свој белег. Према томе, циљ је да се поништи српски идентитет простора, јер, кад нестане гробаља, онда је лако казати да ту Срби никад нису ни живели“, изричита је професорка Рељић.

Широм Косова уништена су многа гробља на којима су се Срби до 1999. године сахрањивали, али многа која датирају вековима уназад.

„На много места по Косову и Метохији наилазила сам на гробља, а много је и оних која нисам видела, која су претворена у депоније смећа, поплочана. Рецимо, гробље у Ђаковици је бетонирано… Тамо одлажу грађевински материјал, старе тракторе, грађевинске машине, нико не би рекао да је ту било гробље“, наводи Рељић.

Гробље у Великој Реци код Вучитрна, како каже, уништили су тако што су навукли тоне шљунка преко, и оно се не види. Нека су преорали.

Срби повратници кости предака сакупљали по шуми

„А, страха од Бога, страха од греха, тога очигледно код оних који тораде нема. Они се тога сете једино кад пострадају, тада се сете својих грехова“, каже она.

За године обилазака уништених српских гробаља по Косову многеслике заувек су остале урезане у памћење професорке Рељић. Оне се просто, не заборављају.

„У селу Сига, Брестовик, затекла сам ископане гробнице. Велике,масивне, бетонске, није их лако разбити без механизације… И на гробљу у Истоку коришћена је механизација, булдожери… На неким местима, на узглављу, ископавали су рупе, и туда извлачили посмртне остатке и бацали по шуми. Повратници у селу Сига налазили су по шуми посмртне остатке својих сродника и ту их сакупљали“, каже професорка.

То гробље у селу Сига прво су раскопали, па запалили, ту су и остаци цркве старије од Дечана и Патријаршије. „Посекли су и старо храстово стабло на гробљу па су пањ запалили да из њега, случајно, не никну младице. Најтужније су и слике обијених дечјих гробића, беба рођених и умрлих у истој години“, каже професорка Рељић која сада спрема друго, приширено издање књиге „Српска гробља на Косову и Метохији“.

Додаје, поражена је, онако људски, пред свим тим сликама.

Наводи да покушава да отме што више имена од заборава јер пописује податке са срушених споменика.

„Све то што гледам много ми тешко пада, јер, многи људи, па и Срби, једноставно не разумеју да је свака хумка једна мала црква. Чак сам уверена да је уништење гробаља теже, погубније од уништења цркава. Уништену цркву могуће је обновити. Ми то стално, кроз векове, радимо, али, уништена гробља се не могу обновити“, речи су Митре Рељић.

Извор:
РТ