Бомбардовање СР Југославије је било брутално са великим степеном мржње и садизма
На Србију бацане софистициране бомбе и ракете пуњење осиромашеним ураном
- Продукти сагоревања такве муниције су веома мале честице реда микрометара и нанометара и лако се преносе струјањем ветра. То је смртоносна радиоактивна прашина у којој се налазе споре алфа честице. Остаје дуго лебдећи кроз ваздух, падајући по лишћу и прашини. Сваки ветар који подиже прашину са честицама од сагорелог осиромашеног урана разноси их на велике удаљености и доноси до људи, који ту прашину удишу.
- Сви смо удахнули по нешто, било хемијске продукте из опожарених резервоара и трафо станица, било честице из муниције са радиоактивним пуњењем. У зависности од имуног система, после удаха ових отрова, болест се јавља пре или касније.
- Kад год се помене да је пораст карцинома у Србији последица бомбардовања и озрачења после НАТО агресије, увек се нађе епидемиолог Зоран Радовановић да побија доказе искусног стручњака доктора Слободана Чикарића или докторке Данице Грујичић о штетности осиромашеног уранијума.
- Радовановић се бори на сваком месту да докаже нешто што не може да се докаже: да је ОУ нешкодљив и да сви који заговарају његову штетност, у које спада и аутор овог текста, греше и незналице су!
Пише: др Мирјана Анђелковић Лукић
Бомбардовање СР Југославије 1999. године спада у најмрачније странице новије историје, а последице по здравље становништва трајаће дуго. Земљу која никог није окупирала, већ је потпуно легално сузбијала оружану побуну на делу сопствене територије, напала је комплетна војна алијанса НАТО. Неке земље су директно учествовале у ваздушној агресији а неке су давале логистичку подршку. Немачка је чак прекршила свој Устав и са великим ентузијазмом је по ко зна који пут упутила своје бомбардере на Србију. Бомбардовање СР Југославије је било брутално са великим степеном мржње и садизма што су на цео народ преносили западни медији у власништву земаља Западне Европе, Велике Британије и САД пре свега. Ове земље су биле локомотива за напад на једну малу, сиромашну земљу измучену санкцијама тих истих агресора.
Уранска прашина убија највише од свих отрова
У околностима рата од 78 дана, војска СР Југославије је пружила неочекивано јак отпор. Непријатељ је због тога казнио цео народ изручивањем са великих висина софистициране бомбе и ракете пуњење осиромашеним ураном. Нарочито су била гађана места на Kосову и Метохији из авиона А-10, топа тандерболта који је испаљивао метке пуњене са осиромашеним ураном. Та муниција је посебно опасна по здравље људи, јер је пирофорна и сагоревањем се ослобађа велика температура око 3.000 степени Целзијуса и више, ако је присутан ( а био је !) плутонијум. Продукти сагоревања такве муниције су веома мале честице реда микрометара и нанометара и лако се преносе струјањем ветра. То је смртоносна радиоактивна прашина у којој се налазе споре алфа честице. Остаје дуго лебдећи кроз ваздух, падајући по лишћу и прашини. Сваки ветар који подиже прашину са честицама од сагорелог осиромашеног урана разноси их на велике удаљености и доноси до људи, који ту прашину удишу. Ако се зна да од загађења ваздуха у Србији умире годишње око 6.000 људи, оваква смртоносна, уранска прашина убија још више, јер кад једном уђе у плућа и организам човека ту остаје дуго и дестабилише ћелије услед алфа честица које су доминантне у продуктима сагоревања осиромашеног урана (ОУ). А сви смо удахнули по нешто, било хемијске продукте из опожарених резервоара и трафо станица, било честице из муниције са радиоактивним пуњењем. У зависности од имуног система, после удаха ових отрова, болест се јавља пре или касније.
У Србији се највише умире од срчаних болести и разних врста карцинома. Пораст карцинома је видљив на дијаграму на слици 1, урађеном према подацима из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, без Kосова и Метохије.
НАТО лобиста Радовановић: Осиромашени уранијум није штетан
Kад год се помене да је пораст карцинома у Србији последица бомбардовања и озрачења после НАТО агресије, увек се нађе извесни дежурни епидемиолог, да изнесе своје виђење оболевања. Према мишљењу тог епидемиолога, доктора Зорана Радовановића, сви докази искусног стручњака доктора Слободана Чикарића или докторке Данице Грујичић су погрешни, тачна је само његова тврдња да осиромашени уран није штетан, да није изазивач ни једне болести, а камоли рака. Повећање оболевања од рака је према мишљењу познатог епидемиолога, године старости, пушење, лоша исхрана, недовољно кретање. Стварност га демантује, умиру млади људи који нису ни дебели нити прекомерно пуше и физички нису неактивни.
Дотични епидемиолог, професор, не бира речи кад треба да нападне своје неистомишљенике колеге лекаре, који тврде и доказују да је повећање разних видова рака нагло скочило после бомбардовања, како се види са слике.
Тако није штедео речи да неколегијално нападне колегиницу професорку Даницу Грујичић, докторку неурохирурга, у ауторском тексту у листу Данас, 28. октобра 2022, (стр.10), вероватно изазван тиме што је позната лекарка промовисана у министарку здравља. Е то је времешном епидемиологу очигледно била црвена марама, зашто Она, можда је требало њега да промовишу у министра, па он је заиста толико значајан, а нису га ставили ни у кризни штаб око епидемије короне, њега, познатог епидемиолога! И ето, само га прескачу и никако да у потпуности сагледају његову стручност, а он се бори на сваком месту да докаже нешто што не може да се докаже: да је ОУ нешкодљив и да сви који заговарају његову штетност, у које спада и аутор овог текста, греше и незналице су!
Радовановић је потпуна незналица
Док сам читала малициозан текст професора Радовановића, из кога је избијала нескривена пакост и злоба према докторки Грујичић, присетила сам се једног стручног саветовања децембра 2016. у Дому Војске, на ком је присуствовао и уважени професор епидемиолог. Излагао је рад у коме је тврдио да је ОУ безопасан и приказао је један математички погрешан дијаграм, што је изазвало мали скандал. Постављено му је и питање да ли зна да на амбалажи америчке муниције са ОУ стоји крупним словима: „Не користити кад ветар дува у вашем правцу“, рекао је да не зна за то, али је вероватно написано из предострожности.
Јесте, господине докторе, из предострожности, произвођачи такве муниције знају да је ОУ опасан по здравље њихових војника, а Ви тврдите да је безопасан. Због чега се професор З.Радовановић толико залаже да Србе убеди да је осиромашени уран, којим су нас западни агресори обилато „частили“, користан и безопасан? Да ли је можда нечији лобиста?
Није први пут да се професор епидемиолог обраћа неком свом колеги непрофесионално и злонамерно, како је то учинио својим текстом у листу Данас. Он све стручњаке, који тврде да је ОУ опасан по здравље сматра незналицама и сензационалистима, али зато себе ставља на пиједастал врхунског епидемиолога. Можда и јесте, али што се тиче осиромашеног урана и његовог деловања у муницији, потпуна је незналица.
Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ