ИГРОКАЗ: У затвору на острву Вајт ни распеће Христово не може да уђе

КАДА се недавно парохијски прота у Енглеској Радмило Стокић после месеци проведних у преписци са државним и црквеним властима Велике Вританије коначно обрео на капији великог енглеског затвора да посети Радована Караџића, на улазу му је одузето и распеће Христово.

– И Богу је забрањена посета затвору на острву Вајт – причао је после српски свештеник, описујући надреалну сцену на стражарници у којој се и енглески парох Гери црвенео од стида шапућући као у молитви: „Сори, сори“ и „О мај гад…“!

Некадашњи председник Републике Српске, из хашког притвора пребачен је у Енглеску 21. маја 2021. Пословнично цинични Енглези од Хашког суда су „захтевали и добили“ осуђеника Радована Караџића, презриво се смејући у лице „Менделиним правилима“ из Резолуције УН 70/175 од 17.12.2015. У том „важећем“ Менделином правилу 59, стоји да се особе осуђене пред међународним судовима морају послати на издржавање казне у најближу земљу од земље одакле долазе.

Али, Радован Караџић није Мендела. Он је прво изваран да се одрекне „титуле вође босанских Срба“ како би се у Дејтону потписао мир, а он „пустио на миру“. Затим је у име лажљиве међународне заједнице вијан и ухваћен као курјак. Онда је послужио судијама Хага да напишу бурлеску од историје најновијих балканских ратова у опасном покушају ретуширања и Првог и Другог светског рата.

Сва та хашка бласфемија „у име жртава, правде, демократије и људских права“ у ствари је била показни игроказ другим државама и народима шта је све могуће, ако си Енглез или Американац.

Радовану Караџићу ускраћена је и лампа у ћелији. Такво је затворско правило – тамо на острву је већ дуго мрак света. Питајте Асанжа. Енглези бауљају у историјској полутмини после свих злочина, чекујући казну. Барем Божију.

Извор:
НОВОСТИ