Нестајемо као народ!

Све је више испражњених села и градова, Србија је на рубу демографске пропасти, за десетак година биће нас само шест милиона. Први ефекти подршке рађању, ако се одмах предузму, тек 2050. године

СРБИЈА ће 2030. године имати тек нешто више од шест милиона становника, од којих ће две трећине живети у Београду, Нишу, Новом Саду и још неколико градова. Највећи број села ван Војводине и долине Мораве биће напуштен. Први пут незапосленост неће бити горућа тема, јер ће нам недостајати радна снага. Зато ће здравствени и социјални фондови да доживе колапс, јер ће бити готово двоструко више старих него младих који раде и стварају.

У овом или још мрачнијем сценарију блиске будућности наћи ће се Србија уколико и у годинама које су пред нама буду настављени негативни демографски трендови. Садашња ситуација је тешка, али најгоре тек следи. Стручњаци процењују да ћемо већ за две деценије попити први демографски шамар, који ће упалити аларм у друштву. Сва је прилика да ће тада већ бити прекасно да се било шта промени, посебно што сви параметри показују да је стање све горе.

Попис становништва, статистика, демографска истраживања и процене сагласни су у једном – због негативног природног прираштаја становништво Србије сваког дана опадне за више од 80 становника. Данас нас је за више од 311.139 мање него 2002. године. Просечна старост становника Србије је 42,2 године, а у појединим селима у источној и јужној Србији и преко 50 година. На мапи Републике је чак 1.458 насеља у којима није рођено ниједно дете. У последњих десет година у иностранство је отишло да живи и ради 146.500 махом високообразованих људи на врхунцу репродуктивне зрелости.

Све ове бројке и слова јасно показују да је Србија на ивици демографског суноврата који ће своје право лице показати већ за двадесетак година. Иако су борба против беле куге, стимулисање рађања и оживљавање села дежурне теме у јавности, нарочито пред изборе, прави потези још увек изостају. Борба за будућност за сада се своди само на упозорења статистичара и бесомучно бирократско писање стратегија, акционих и других планова који падају у заборав у првој недељи по усвајању.

Једноставан одговор на питање како ублажити демографско пропадање Србије, према оцени стручњака, не постоји. Популациона политика која би зауставила промају која све јаче дува међу проређеним становништвом Републике мора да подразумева озбиљан рад који ће грађанима да осигура већи животни стандард и боље услове живота. То би умањило миграције у иностранство, али и људима у селима са запарложеним њивама и без школа и амбуланти омогућило останак и пристојан живот.

Наставиће се…

Радоје Драговић / НОВОСТИ