- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

Запад увек има спреман штап за Србију

OLYMPUS DIGITAL CAMERA [1]

Дугих тринаест година прозападне владе у Београду покушавају уступцима и жртвовањем националнох интереса да купе Србији место у ЕУ, иако све то време из Брисела Срби добијају стално нове уцене. Та чињеница се најбоље види на примеру актуелне власти напредњака и социјалиста. Иако су њихови лидери Александар Вучић, Томислав Николић и Ивица Дачић повукли потезе без преседана у историји и успоставили границу између Србије и њене јужне покрајине, признали владу терористе и криминалца Хашима Тачија, те Бриселским договором укинули српске државне институције на КиМ, Запад им је уместо шаргарепе поново доделио штап. Србија очигледно није добила датум почетка преговора са ЕУ због којег је жртвовала своје Косово и Метохију, а до које мере Брисел исмева и понижава Београд види се из актуелних изјава Јелка Кацина који поручује да о датуму не зна ништа али да Срби морају још да се потруде како би у свом Сизифовом послу отишли један корак напред. Ја бих рекао да је Србија добила зелено светло, иако овде сви говоре да је добила датум. Ја о датуму не знам ништа, јер ће датум изабрати сама Србија следећим корацима којима ће показати колико је посвећена, и с речи прећи на дело“ поручио је известилац Европског парламента.»[1] А који су то следећи кораци?

Томислав Николић се у Загребу недавно, наизглед затечен, запитао да ли Немачка заиста тражи од Србије да и званично призна независност КиМ. „Постоје услови Бундестага који ће бити веома тешки за улазак у ЕУ, зато што су мотивисани немачким признањем косовске независности, рекао је Николић у интервјуу за хрватску ТВ. Он очекује да од Меркелове добије одговор на питање да ли се у условима које је усвојио Бундестаг, заправо крије, захтев да Србија пре уласка у ЕУ, призна независност окупираних територија».[2] Морамо да констатујемо да се у ултиматумима из Берлина ништа не крије, већ да је све јасно као дан – Немачка одавно захтева од Србије да се одрекне своје јужне покрајине и подржи њен историјски пројекат стварања велике Албаније. Власт у Београду, без обзира на сва медијска ишчуђавања њених лидера то управо и чини.

Поводом одлуке Европског савета о условима за почетак преговора Србије са ЕУ, љубљанско „Дело“ пише да «Србија још увек није награђена шаргарепом. Иако у закључцима нема додатних услова за почетак преговора, вође ЕУ не намеравају да упале зелено светло ако Бриселски договор (о нормализацији односа с Косовом) не буде заживео у пракси“, пише лист и додаје да „Берлин још нема интереса да Београду, који је показао спремност да пресече косовски гордијев чвор, исплати награду“.[3]

Из Приштине јасно најављују да ће ускоро уследити нови притисци САД и Немачке на Србију како би је принудили да прихвати чланство „Косова“ у УН. Следећа препрека на европском путу Србије могла би се појавити на јесен у виду иницијативе да се „Косову“ омогући да добије статус посматрача у УН. Уз имплементацију договора из Брисела, то може бити кључни доказ, пре свега за Немачку, о нормализацији односа између Приштине и Београда. Након тога Србија би могла да почне процес приступања ЕУ у јануару, пише приштински дневник „Коха диторе“. Дипломатски извори из Брисела наводе да ће Кетрин Ештон у Београду 9. јула пренети Томиславу Николићу како ће нормализација односа с Приштином бити важан сегмент преговарачког процеса, укључена минимум у једно, можда и у више од предстојећих 35 преговарачких поглавља.[4]

У исто време прозападни медији у Србији су започели са кампањом промене Устава Србије и избацивања Јужне српске покрајине из његове преамбуле, што јасно указује на чињеницу да САД и Немачка захтевају и промену највишег правног акта у држави, као чин коначне капитулације Београда. „Устав Србије мора бити промењен најкасније до закључења Споразума о приступању Европској унији, али би почетак преговора са ЕУ могао да буде повод за озбиљне разговоре о тој теми“[5], пише лист Данас, којем је Александар Вучић недавно упутио речи хвале и изразе најдубљег поштовања, означивши га као упориште „европске Србије.“[6]

Наташа Вунш стручњак Немачком савету за спољне послове, недавно је открила да је властима у Србији јасно стављено до знања да морају да признају независно КиМ. Она је на питање новинара да ли је Берлин ставио јасно до знања Београду да постоји тај услов одговорила: „Мислим да им све јасније то говоре, а то сам чула и од два посланика Бундестага и једног високог немачког дипломате, који кажу да није могуће да Србија уђе у ЕУ без признања Косова. Мислим да се уопште више и не разматра да би Србија могла да поново под своју власт стави Косово. С друге стране, постоје и практичне ствари због којих ће се инсистирати на признању Косова, као што је на пример представљеност Србије у Европском парламенту у којем убедљива већина подржава независност Косова.“[7]

Поред тога и амбасадор Немачке Хајнц Вилхелм изјавио је да је чланство „Косова“ у УН једно од питања које треба да се нађе „на столу“ у Бриселу као и да Берлин жели да се односи Београда и Приштине подигну на ниво амбасадора.[8]

Један други немачки дипломата је још пре 6 година изјавио да проблем КиМ треба решити што пре у смислу надзиране независности, најавивши да након решавања тог проблема на ред долазе Војводина, Рашка област и југ Србије.„Инсистирање на Косову као делу Србије дестабилизовало би Србију, и онда би могло да буде отворено питање Војводине, која је нова у Србији. То није претња, то је анализа“упозорио је још тада амбасадор Немачке Андреас Цобел.[9] Све што Немачка чини Србији до данас, чини управо по сценарију о којем је говорио Цобел.

Из свега наведеног види се да је Немачка Србији упутила потпуно јасан ултиматум у вези признања КиМ, као и да су политичари на власти у Београду потпуно обавештени о њему, али и да напредњаци и социјалисти својим изјавама у којим тврде да овај услов не постоји, намерно обмањују грађане Србије. Они то чине јер попут ДОС-а и ДС настоје да профитирају пропагирајући пут Србије у ЕУ, као пут без алтернативе. На овај начин политичари на власти обманом освајају политичке поене и са представницима ЕУ у Србији деле новац који стиже из Брисела и српског буџета, док становништво Србије убрзано сиромаши. Није тајна да саветници ЕУ у Србији примају 800 евра дневно (што је сума коју просечни грађанин Србије заради за три месеца) и да је дуг пут Србије у ЕУ за њих веома уносан посао. У том смислу Александар Вучић је најавио да се о трошку грађана спрема армија од 3000 добро плаћених „стручњака“ који требају да наставе Сизифов посао приближавања ЕУ.[10] Међутим, на тој странпутици која суштински почива на превазиђеном концепту униполарног света зависног од САД, Србе чекају само још већа страдања и све погубније одлуке режима у Београду којим ће се све више и све јасније укидати атрибути српске државности.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе


[6]Данас, 09.06.2013. године.