Један од најлепших римских градова скривен је у атару општине Грачаница!

Тек 3 % је истражено од града Улпијане

Према историјским изворима и археолошким открићима  на КиМ

V Улпијана је из тог периода имала развијену мрежу путева, водовод, канализацију, стамбене и јавне објекте. –  Ту је пронађен мозаик Пауна, затим, гробнице, некролози, римско купатило, таверна. – Међу најзначајнијим артефактима су: фигура Меркура, мермерна женска глава и позлаћене крстасте фибуле (брошеви)

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Атар села, данас општине Грачаница, крије остатке некада великог града Римске империје Улпијана, километар и по  западно од манастира Грачанице. Када је овај град настао, описиван као један од најлепших градова провинције Горња Мезија, није познато. Зна се да је у време највећег успона, заузимао површину од око  чак 70 хектара.

Улијана се простирала на 70 хектара

– У историјским изворима се први пут помиње у другом веку нове ере, у списима Птоломеја, тада као град, један од најзначајнијих градова Римске провинције Дарданије. Улпијана свој успон, моћ и богатство дугује положају на коме се налази. Наиме, око саме Улпијане налазе се рудници богати оловом, златом, сребром : Ново Брдо, Јањево, Кишница, Ајвалија и управо рудном богатству овог краја, Улпијана дугује свој просперитет, богатство, благостање и успон који је имала током своје историје, каже  историчар из Липљана и уредник историјско документарног програма у Дому културе Грачаница  Александар Гуџић.

Овај споменик, највероватније, је био увек изнад земље

Град из другог века нове ере

– Улпијана постаје седиште Епископата, дакле, била је важно хришћанско седиште, објашњава даље  Гуџић.

Богатство Улпијане и њене околине привлачило је бројне становнике околних области, па су је рушили Западни Готи, Остроготи, Хуни. Последњи су је разорили Словени, након чега никада није повратила стари сјај.

– Улпијана је имала статус општине, муниципала, али је била и важно хришћанско место. О томе сведоче легенде о Флори и Лавру који су међу првим хришћанима каменорезцима, који су пострадали за веру након Миланског едикта 313. године и дозвољавања слободног исповедања хришћанства.

Део откривеног локалитета Улпијане

Флор и Лавр су били  пореклом из Цариграда. У Улпијани су радили као зидари и каменоресци. Убијени су због њихове вере у Христа, по наређењу намесника Ликиона. Погубљени су тако што су везани бачени у бунар, који је затим затрпан земљом. Бунар до данас није пронађен.

Гуџић наводи да је пронађена Северна капија иза које су остаци некадашње палате.

– Ту је пронађен мозаик Пауна, затим, гробнице, некролози, римско купатило, таверна и други објекти,  додаје Гуџић.

Откривање мозаика Пауна

Урбана средина

Врхунац у развоју Улпијана достиже у III и IV веку и постаје политички, економски, верски и културни центар.У том периоду, Улпијана је као и други римски градови из тог периода имала развијену мрежу путева, водовод, канализацију, стамбене и јавне објекте. Улпијана тада добија епитет велелепног града – Municipum Ulрiana Splendissima.

Зидине овог града биле су видљиве све до почетка XX века, међутим, локално становништво је грађу са овог локалитета користило за изградњу кућа и путева, што је довело до нестанка трагова града видљивих на површини земље.

У селима око Улпијане су пронађени и римски новчићи, ковани у бројним ковницама некадашњег Римског царства. А ко зна шта се све крије код локалног становништва и под кукурузима и пшеницом  околних њива.

Улпијана има свакодневне посетиоце