Отворено писмо

категорија Мишљења / дана 22/09/2022 у 7:00 часова /
brak
Кабинет министра и Сектор за предшколско и основно образовање
Министарство просвете и науке
 
Национални просветни савет
Српско биолошко друштво
 
Отворено писмо поводом чланка објављеног у Политици 16.09. 2022 („Српско Биолошко Друштво: лекције за осмаке су засноване на науци“). Иста проблематика је обрађена и у Danas-u, нспм.рс и на другим порталима.
 
Поштовани,
У горе наведеном чланку појављује се неколико проблематичних тврдњи које заслужују да буду појашњене, с обзиром на велико интересовање јавности за ову тему као и на могућ утицај на поверење јавности у научно-просветне институције државе Србије.
1. „Не постоји апсолутно никаква сумња или бојазан да он (програм биологије за 8. разред) по било ком елементу одступа од онога што је званични научни став, да је потпуно јасан и добро дефинисан и да не пружа бог зна какве могућности за слободно тумачење – разјаснио је за „Политику” проф. др Мирослав Живић.“
 
Шта је то „званични научни став“? Сама „званичност“ је супротна сталном испитивачком духу науке која објективно, или квази-објективно установљава и по потреби мења сазнања поткрепљена независним и репродуцибилним експериментима и посматрањима, уз отворену дискусију. Ово је основа опште прихваћеног и искуством потврђеног научног метода: званичног научног става, тј. догме, не може да буде, јер где догма почиње наука престаје и уступа место слушкињи оних који проглашавају званичне ставове. Званичне ставове је наука упрегнута у разне погубне идеологије, попут дијалектичког материјализма (Марксизма), Лисенкизма и социјалног инжењеринга (еугенике), заузимала са катастрофалним резултатима, и по друштво и по науку. Ово се учило давних 80-их на ПМФ- у Београду, а по свему судећи у међувремену су наставни програм и кадрови били реформисани.
2. У тексту даље читамо: „родни и полни идентитет у контексту хормонске активности и индивидуалне генетичке варијабилности…“.
Каква је научна основа за „родни идентитет“? Моја сазнања о одређивању пола код сисара, укључујући и човека, су да су генетска и хормонска основа веома детаљно проучавани, и да се основни механизми одређивања два пола, мушког и женског, као и дефекти у том процесу веома добро разумеју. Ниска учесталост мутација које утичу на одређивање пола и њихов ефекат на анатомију и физиологију су добро описани. Нигде се у научној литератури колико сам упознат не спомиње „род“ као биолошка категорија различита од пола. Но иако сам активан истраживач и предавач у пољу биологије развића скоро 30 година, одређивање пола код људи није моја уска специјалност и могуће је да ћете понудити чврсте доказе за научно дефинисане „родове“, па са тиме и за садржај уџбеника Биологије за 8. разред.
3. У тексту се на више места наглашава „толеранција“ као научна категорија која произилази из „родног иденитета“. Као што је горе наглашено (2), сам родни идентитет је споран као научна категорија, па према томе ни расправа о „толеранцији“ и штавише, „борба против дискриминације“ (у контексту разних „родова“), немају рационалну, научну основу. Ово нипошто не значи да ове етичке категорије нису важне, само да их није упутно бркати са „родним идентитетом“ као проблематичним термином. Генетска варијабилност код људи као основа разних физичких и менталних способности је добро позната и стални је предмет дискусија о томе како разна друштва, културе и појединци гледају на њих, излазећи из строго дефинисаног домена биологије.
 
У тексту се даље наглашава да консултација свих биолошких факултета у Србији траје, и остаје нада да ће се бар неки научници успротивити заузимању „званичног става“, и да ће отворити преко потребну јавну дискусију, у најбољем интересу јавности и професионалних стандарда.
 
Др. Бранко В. Латинкић
Професор Биологије Развића и Матичних Ћелија
Универзитет у Кардифу, Кардиф, Велика Британија