Горди Албион и његови геноциди по свету

Британци су свуда оставили трагове крви за собом: убили су десетине милиона људи широм света

Краљица је умрла, али злочини које је починила британска империја су вечни и неопростиви

• Да ли свет треба да тугује због њене смрти?
• Масовни злочини, брутална убиства, масакри, угњетавање, глад, сурова пребијања, силовања, пљачке и најгори затвори обележја су владавине Велике Британије у последњих 300 година у целом свету.
• Масовни злочини, брутална убиства, масакри, угњетавање, глад, сурова пребијања, силовања, пљачке и најгори затвори обележја су владавине В.Британије у последњих 300 година у целом свету
  Смрт милиона људи у колонијама је била масовна и обична ствар. Наредбе о покољима је издавао владајући политички и војни врх краљевске Викторијанске Енглеске
  • Несхватљиво је и данас присутно британско величање својих ратних злочинаца и масовних убица: британских државника, војвода, маркиза, грофова, барона, лордова, генерала, политичара и високих свештеника
  • Творци идеје нацизма су Енглези: Томас Карлајл , Хјустон Чемберлен, Џејмс Хант, Френсис Галтон, Карл Пирсон…
  • Јасно је зашто је Адолф Хитлер хвалио Енглезе : све идеје нацизма је преузео од Британаца
  • у Британији створен 1932. године Савез фашиста
  • Британска аристократија, а не обичан народ, су одговорни за почињене масовне геноциде у свету

Приредио: Јово Вукелић

Смрт британске краљице Елизабете II, најдуже владајућег монарха у историји Уједињеног Краљевства, изазвала је полемике око главног питања : Да ли свет треба да тугује због њене смрти?
Након краљичине смрти, пропаганда, фантазија и незнање супротставили су се британском историјском запису и чињеници да је британска империја починила неке од највећих злочина у историји човечанства.

Британија починила највеће злочине у историји човечанства

У машти глобалног севера, краљица је симбол пристојности и стабилности у свету након Другог светског рата. Али, људима из места која је Британија вековима окупирала, поделила и колонизирала, 96-годишња бака – и остатак краљевске породице – изазивају, у најмању руку презир.

Ују Анyа, професорица на Универзитету Царнегие Меллон, која је из Нигерије, била је мета интензивних напада након што је написала: „Чула сам да је главни монарх лоповске, силоватељске и геноцидне империје на самрти. Нека њена бол буде несносна”.

То су оштре речи пуне мржње упућене краљици, али не би требале бити изненађујуће.

Британија нити под Елизабетом није пустила своје цењене колоније. Од 1952. до 1963. британске су снаге угушиле побуну Мау Мауа у Кенији, терајући између 160.000 и 320.000 Кенијаца у концентрационе логоре.

Кенијска племена туже британску владу Европском суду за људска права због крађе земље и мучења. Она се никада никоме није извинула за злочине. Елизабета је драге воље преузела улогу представљања британске моћи и богатства. Сопственом вољом се украшавала драгуљима опљачканим из бивших колонија. Њен се лик налази на валутама многих бивших колонија; управљајући Британским Комовелтом, драговољно је преузела симболичну, покровитељску улогу “бијеле мајке” мрачнијим народима бивше империје. Све то док се наводно забрањивало “обојеним имигрантима или странцима” да служе у краљевским свештеничким улогама до 1960-их.

За време Британског царства, у 16. и 17. веку, Британија је била највећа држава у историји и највећа светска сила. До 1922. године, Британско царство бројало је 458 милиона становника, што је била петина светске популације, а покривало више од 33 милиона км², односно четвртину Земаљске кугле. Као последица тога, енглески језик и британска култура проширили су се широм света.

Од 200 земаља колико у свету постоји, само на 22 Горди Албион није извршио агресију  

Британске колоније налазиле су се у Африци и Северној Америци, а Индија, цела Аустралија и Нови Зеланд биле су британске колоније. На врхунцу моћи, за Британско царство говорило се како је “царство у којем Сунце никада не залази” с обзиром да је због раширености колонија целим светом сунце сијало барем на једном делу британске територије.

Од око 200 земаља колико у свету постоји, само у 22 никада нису крочиле британске трупе.

Најранија инвазија са Британских острва извршена је на крају 2. века нове ере, на северну Француску, а међу мање познатима из новије историје је инвазија на Исланд 1940. године, када је ова земља као неутрална одбила да уђе у рат.

Међутим, у „царству у којем Сунце никада не залази“ почињени су бројни злочини. Британски колонијализам одговоран је за неке од највећих злочина у историји .

У масакру у Амритсару марта 1919. године, у Индији, за мање од десет минута, британски војници убили су око 1.000 људи. Пуковник Региналд Дyер који је наредио покољ, у Британији је сматран херојем.

Десетине милиона Индијаца умрло је од глади док су били под контролом Британског царства

Када је Индија 1946. добила независност од Британског царства, на површину је испливао велики јаз између хиндуса и муслимана који је следеће године резултирао поделом на Индију и Пакистан. УНХЦР претпоставља да је око 14 милиона људи напустило своје домове, што је једна од највећих људских миграција у историји. Око милион људи је изгубило животе у међурелигијском насиљу.

Између 12 и 29 милиона Индијаца умрло је од глади док су били под контролом Британског царства.

Након што су Јапанци окупирали Бурму (данашњи Мианмар), око 4 милиона људи умрло је од глади и болести у индијској провинцији Бенгал. Глад се у сваком случају могла спречити транспортом хране из других делова Индије. Говорећи о глади у Бенгалу Винстон Черчил је рекао: ”Мрзим Индијце. Они су животињски људи са животињском религијом. Глад је њихова властита кривица јер се множе као зечеви”.

У Авганистану, Британија је одиграла неславну улогу, а на Средњем истоку британски колонизатори угурали су три сукобљена племена у границе Ирака, које су нацртане у Лондону. У палестинско-израелском сукобу, значајну улогу одиграла је политичка дволичност британских колонијалиста, који су у исто време давали супротна обећања Палестинцима и Израелцима.

Милиони убијених припадника Мау Мау племена 60-тих година 20. века

У Родезији, данашњем Зимбабвеу, Британци су отимали земљу домороцима и пљачкали руднике дијаманата. Устанак племена Мау Мау против британске окупације у Кенији, између 1952. и 1960. године, завршен је победом Британаца који су побили између 20.000 и 100.000 људи.

Шездесестих година, Британија је одбила предати документа о злочинима бившим колонијама, тврдећи како су власништво британске владе, док су многи документи о почињеним злочинима уништени. Међу уништеним документима налазе се детаљи о гушењу побуне Мау Мау народа и њиховом мучењу и убијању у британским затворима. Такође, недостају подаци о убиствима ненаоружаних сељака у Малезији 1948. године.

Током 20. века већина британских колонија стичу независност. Но велика већина њих постале су чланице Комонвелта. У 16 чланица Комонвелта на челу државе је британска краљица, а 14 чланица је под британском сувереношћу.

Британци су чинили све да педантно затру и униште доказе својих злодела. И понегде су то успели.  Мислим да ће обим и број злочина изненадити многе, или већину света код нас. Ем су их Британци крили и крију и данас колико год могу, ем је политика некадашње Kраљевине Србије, па Kраљевине Југославије и СФР Југославије Јосипа Броза (потом СРЈ, Србије и Црне Горе) и сада Србије према Британији била таква да до данас ова тема није озбиљније обрађена.

Зашто?

Да се некада моћној и великој сили, а и сада утицајној земљи не би замерило и „стајало на жуљ“. Неувиђавни, осорни, надмени, бахати Британци то нису ценили, напротив сатанизовали су Србе и Србију где су год могли, што чине и данас.

Од злочина Британаца у свету леди се крв у жилама

О мрачним делима британске политичке, војне и црквене врхушке мало или недовољно знају и сами Британци. Из тог разлога они већим делом и данас величају своје највеће зликовце и убице: војводе, маркизе, грофове, лордове, вицекраљеве Индије, гувернере, премијере, генерале и министре који су давали наређења о масакрима… Сви они би добили доживотне робије и најтеже казне за непочинства која су учинили у колонијама где су владали да су оптужени, како су заслужили. Сваки Међународни суд осудио би их без икакве сумње на хиљаде година робије.

Из више независних и различитих извора (америчких, руских, немачких, италијанских, индијских, кинеских..) али и из њихових сопствених, британских извора сазнајемо податке о невероватно масовним убијањима, прогонима недужних цивила, егзодусима целих народа и група, масакрима и угњетавању, истребљивању и стварању масовне глади и смрти у колонијама Индији, Аустралији, Африци, Азији и Америци којима су управљали. Тако да геноцид Турске над Јерменима (1915/1916) јесте бројчано „омален“ у односу на геноциде и етничка чишћења Британије.

А највише најстрашнијих злочина против човечности, геноцида и етничких чишћења  починили су у Индији, којом су дуго владали и коју су називали „бисером колонијалног царства“. Али, и у Kини, Америци, Африци…

Та зверства геноцидних Британаца су таква да се сваком нормалном и пристојном човеку и данас леди крв у жилама.

Зато треба  зарад истине знати много више о томе шта је столећима радила врхушка острвске земље, чији савремени представници глуме залагање за демократију и људска права. Дволичност је карактеристична за Британаце.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ