СВЕ ЗА ДАТУМ, ДАТУМ НИЗАШТА

aleksandar-vucic-sabor-spcПравославна девиза „Све за Христа, Христа низашта“, сада се од стране најновије и још једне од погубних идеологија која се сервира Српском народу о Европској Унији, жели наметенути као „Све за датум, датум низашта“ или још боље речено „Све за датум, а ништа од датума“. Српски народ апсолутно анестезиран, као такав, лак је плен за свакојаке ампутације, које које се над његовим националним бићем и територијом врше, јер он те и такве ампутације као и да не осећа.

Ампутира се срце Србије, Косово и Метохија, а Срби под анестезијом то и не осећају, него као нека бића без разума, желе живот некакве идеологије западних, искривљених и изопачених вредности, не марећи за срце које им се из груди чупа. Није потребно бити посебно надарен па видети сву трулост идеја сервираних од стране људи који су на власти и који преко сервилних медија у Србији сеју илузије о обећаној земљи и светлој будућности, која Србе чека уласком у ЕУ, у коју, хвала Богу, никада неће ни ући. Када би било који интелектуалац у Србији или честити Србин добио барем 10 посто времена у медијима да каже своје мишљење о идеологији ЕУ сигурно да би се у тренутку развејале „предности“ ове идеологије које у суштини систематски и брутално уништавају све оно што вреди у Србији. Почев од економије, привреде и индустрије, преко пољопривреде и образовања, све се у задњих 12 година, колико ова идеологија лебди над Србијом, толико урушило и даље урушава, да се само помоћу Божијом може нешто од тога спасити. И колико је још потребно да пропаднемо и до којих граница самоуништења дођемо па да се отрезнимо и спасимо и себе и своју децу ропства и глади.

Најновије изјаве политичких вођа у Србији, да је Србија раскрстила са прошлошћу и са историјом и да од овог Видовдана има нову историју, говори нам да политичка елита и грађани Србије коју ову идеологију подржавају иду у једном смеру, а да ми који тако не мислимо идемо супротним смером и никада се нећемо срести. Видовдан као огледало Срба у свим временима показао је и ове године колико је сати код нас. Потпредседник Владе Александар Вучић и шеф канцеларије за КиМ Александар Вулин, били су у манастиру Високи Дечани, показујући тиме своју подршку курсу који представници СПЦ на КиМ заузимају, а који подсећања ради да кажемо, јесте у духу охрабрења Срба да прихвате квази институције из Приштине, да много не таласају него да се прилагоде новој реалности и прихвате своју нову отаџбину. Дакле, нису на Газиместану или у Грачаници, јер се тако сувише експонирају као националисти, док су Дечани пожељни, јер су у Дечанима „кооперативни“ калуђери, који знају како и са странцима и са шиптарима и са Тачијевим Србима и са Србима из Београда.

Патријарх Иринеј, познат по својим екуменистичким и пацифистичким ставовима, бира Грачаницу и Газиместан за своју посету. Он је „као националан“, а ећ после неколико дана „благосиља“ састанак врха НАТО савеза у манастиру Пећка Патријаршија. Све црње од црњег, а све у духу датума као новог заштитника и покровитеља код Срба. Не би се изненадио, без имало ироније, да политичка елита почне да слави „датум“ као свог заштитника и покровитеља (да Бог прости као нову Крсну славу), а да им некакав „колач“ пресеку екуменисти из врха СПЦ – а и да упале хануку за напредак своје породице и „просвећене Србије“. То је нова Србија, Србија која живи од датума, коју датум штити и чију интелигенцију датум инспирише. Неко је негде написао да би нови поздрав у Срба требао бити: „Помаже Датум! Датум ти помого!“ и верујте није далеко од истине.

Ако је свака власт над једним народом по вољи или допуштењу Божијем, онда је ова тренутна власт у Србији сигурно по допуштењу и ако је изрека „какав народ, таква власт“ валидна, а ја сам сигуран да јесте, онда они који тренутно учествују у овој и оваквој власти требају да се стиде не само што у њој учествују већ да се стиде да тако и живе.

Но, многе је погубне идеологије Србија преживела негујући своју православну свест и чувајучи своју православну веру, која је била чувар и верског и националног идентитета и поред јаких напада на српско биће. Српско биће је било угрожено од споља и врло је лако излазило са таквим искушењима на крај. У ери „датума“ српско биће је угрожено изнутра и у црквеном и у националном смислу. Цркву воде екуменисти срљајући у загрљај Ватикану стављајући се под Папин „кишобран“, док државу воде ЕУ фанатици стављајући свој народ под „кишобран“ НАТО бомбардера и трговаца српским органима.

Дај Боже да ово „јединство“ духовне и световне власти као народ српски преживимо. Дај Боже!

Милан Јездић, уредник портала „србинаокуп.инфо“