О КиМ са документом из Скупштине Србије

Косовска Митровица

Пише: Зоран Влашковић

 Два дана се говорило у Скупштини Србије о Косову и Метохији а да кључни елеменат није ни поменут  а камо ли да је дискутовано о томе.

Наиме, говорило се о непризнавању независности али нико није говорио о безакоњу, кршењу свих међународних докумената и споразума земаља Квинте, пре свега, и свих других које су у Приштини противправно, правним насиљем, инсталирале амбасадоре.

Тај елеменат кршења  међународних споразума, докумената, међународног права Скупштина Србије треба званично у највишем органу власти да озваничи. Правници, дипломате и други  тај докуменат треба назвати резолуцијом, декларацијом… или бало како друго и на тај начин  званично означити све те ѕемље са амбасадорима у Приштини, земљама безакоња, земљама рушитељима међународног права.

Србија на својој територији не може нити сме, нити хоће легализовати  безакоње тих земаљља.

А све те земље које су у Приштини инсталирале амбасадоре отворени су прекршиоци, рушитељи важеће Р–1244, Повеље ОУН, Бечке конвенције о дипломатији из 1961. године, рушитељи Хелсиншког споразума од 1. августа 1975. године, рушитељи начела ОЕБС–а који се заснивају на декалогу Хелсиншког  споразума  и рушитељи Устава суверене државе Србије.

Центар српског дела Косовске Митровице

Када је Србије поднела захтев за пријем у ОУН од ње је изричито тражено да се обавеже да са Косовом и Метохијом улаѕи у ОУН, и тако је примљена 1. новембра 2000. године.

Све земље које су инсталирале амбасадоре у Приштини показале су да су апсолутни рушитељи свих међународних докумената и да им није стало до никаквог права.

У  таквом документу Републике Србије  требало би изначити поражену фашистичку Немачку да нема апосолутно никакво право да кроји границе сувереној држави Србији која је била на страни победника у оба светска рата.

У свету се до сада није десило да се једна земља одрекла своје земље и свога народа па неће ни Србија.

Признањем КиМ Србија би истовремено легализовала безакоње земаља које су инсталирале амбасадоре у Приштини.

Београд за сада нема ниједан документ највишег органа власти којим би се негирала независност Косова, зато би доношењем оваквог документа протим земаља безакоња и јендостране проглашености независног Косова имало утемељени  историјски, правни и државни значај.

Црква Светог Димитрија, споменик Трепчиним рударима и српска тробојка у Косовској Митровици