Рељић: Из Немачке и Француске на Србију лају као бесни пси

У СВОМ УКРАЈИНСКОМ ГУБИТНИЧКОМ ПОХОДУ ЗАПАД У ТУНЕЛУ БАЛКАНА ТРАЖИ СВЕТЛО

• “Они који зависе од Путина, нуде нама решење ако ми одбацимо Путина. Је ли ово сцена из оних вицева о лударама и лудацима? Шта је, уопште, тзв. европска перспектива данас? Да будемо у отужном друштву са Макроном и Шолцом? Да чекамо да нас Борис Џонсон и добра премијерка Финске позову на журке које одржавају у просторијма својих влада? Да се ту скидамо голи до паса, правимо мобилним слике своје заносне сексуалности, па да шаљемо свету да то гледа?
• Цинизму никад краја. Губитници код своје куће храбро и самоуверено нуде председнику Србије да призна Косово и да се баци на подривање Републике Српске, те да пљуне свом народу у лице и да се пред историјом представи као бедник који не види куда све ово води
• Макрон и Шолц, људи који не знају шта ће сами са собом имају понуду -„европске перспективе“ за Србију.
• А послаће Макрон и Шолц и своје батинаше, њихове саветнике за спољну и безбедоносну политику Јенса Плетнера и Емануела Бона „да пруже директну подршку Мирославу Лајчаку у његовим залагањима“. Батинаши ће да „истраже могућности да се процес брзо покрене напред“… Време је да разумемо шта значе „фер понуде“ са Запада

Пише: др Слободан Рељић,
социолог и публициста

Још само недостају Ричард Холбрук и Медлин Олбрајт па да екипа за сређивање Западног Балкана буде комплетна.

Ту, у Београду, одавно је Кристофер Хил, а однекуд је изронила и Кетрин Ештон која је увек деловала тако непотребно. Онај штеточински муфљуз Мирослав Лајчак не одлази.

Дирљив је напор Запада да у свом губитничком походу у Украјинској кризи нађе светло у тунелу Балкана.

Док улицама европских градова ступају хиљаде незадовољника, а истраживачи јавног мњења јављају како политичку кохорту напушта народ (Шолцов поход у Украјини подржава половина Немаца, а сличана је ситуација и у Аустрији) они гледају како да уведу ред у Босни, на Косову и уопште да – реше оно што су само компликовали и погоршавали четврт века.

Што су слабији ЕУ лидери – они су беснији

Ових дана огласила су двојица вођа те „губитничке војске“ Олаф Шолц и Емануел Макрони то отвореним писмом председнику Србије Александру Вучићу.

Кад се каже на почетку „упућујемо Вам ово заједничко писмо у тренутку од пресудног значаја за безбедност на европском континенту и стабилност у региону Западног Балкана“ рекло би се да су се ови људи опаметили па, кад је већ стање тако лоше – пресудни значај за европски континент и регион – нуде неки договор. Нешто разумно. Да се сви сагласно добрим решењима укључимо у спасавање Евро-Титаника. Свом снагом.

Али не! Што су слабији – они су беснији. Као бесни пси су сада, рекло би се. Лавеж је све необузданији. Као да им свакодневно обраћање Володимира Зеленског цементира мождане вијуге.

„Уверени смо“, кажу ови немислећи људи „да, у светлу руске агресије над Украјином (руске специјалне војне операције у Украјини), морамо да уложимо још снажније напоре, како би европска перспектива земаља Западног Балкана постала реалност и како би се решили дуготрајни билатерални и регионални спорови.“

И ето, људи који не знају шта ће сами са собом имају понуду -„европске перспективе“. То је као да човек који пада са стене у провалију, нуди људима вечеру у дворцу у Нормандији. А они размишљају да ли могу да стигну.

Неко људско биће које седи у Бриселу, и званично га титулишу да је европски комесар за привреду, јавља у интервјуу Шпиглу да би „предстојећа зима могла да буде једна од најгорих у историји“. Не знам на коју историју мисли Паоло Ђентилони, тако му је име, али да је зло и наопако нема сумње.”Зависи од тога какве одлуке доноси руски председник Владимир Путин и како се сами понашамо.“ Они који зависе од Путина, нуде нама решење ако ми одбацимо Путина. Је ли ово сцена из оних вицева о лударама и лудацима?

Да се боримо за права беспризорника поништавајући хришћанске вредности

Шта је, уопште, тзв. европска перспектива данас?

Да будемо у отужном друштву са Макроном и Шолцом? Па да нам се смеју када идемо у Африку и наговарамо их да уведу санкције Русији и протерују Кинезе?

Да чекамо да нас Борис Џонсон и добра премијерка Финске позову на журке које одржавају у просторијма својих влада? Да се ту скидамо голи до паса, правимо мобилним слике своје заносне сексуалности, па да шаљемо свету да то гледа?

Да се укључимо у кампању против Виктора Орбана? И изаберемо мигранткињу за премијера?

Да у Италији навијамо за Марија Драгија, који нема никаву подршку народа, а да Браћу Италије Ђорђе Мелонија и Лигу Матеа Салвинија зовемо популисти, јер их народ види као спас?

Да ми с зајапуреним букачима из Брисела уводимо санкције Русији а да се онда жалимо како Путин није фер, јер се наши проблеми увећавају а он пуни буџет више него икад?

Да нам циљ свих циљева буде да одржавамо прајд-параде? И да се, поништавајући хришћанске вредности и своју традицију, боримо за „људска права“ беспризорника који наша права доживљавају као недопустива, нецивилизована?

Али то није ни близу све. Цинизму никад краја. Губитници код своје куће храбро и самоуверено нуде председнику Србије да призна Косово и да се баци на подривање Републике Српске, те да пљуне свом народу у лице и да се пред историјом представи као бедник који не види куда све ово води.

Елем, „пуна нормализација односа (тзв.) Косова и Србије је од суштинског значаја за Западни Балкан“.

Макрон који не може да елементарно нормализује своје односе са својим парламентом, тражи пуну нормализацију односа Србије са својом сецесионистичком покрајином, а чији сецесионизам је директни продукт „колективног Запада“, САД, ЕУ, НАТО и осталих западних организација које неће да чују за међународно право и Резолуцију СБ УН 1244 или Дејтонски споразум. У чијим доношењима су и они, најактивније, учествовали.

Тако би он коначно могао поново, кад буде каква историјска прослава, да Аљбина Куртијастави одмах до Шолца и да се у том реду дода Зеленски. И Борељ! Шпанац који, као несумњиви познавалац фашизма, те има право да титулише фашистом кога год он хоће! Несумњиви је експерт за франкизам, што је – демократска држава Par excellence! Посебно после Украјинске кризе, где смо се одједном суочили са Европом у којој је антифашизам био недопустово насиље 1940-их.

Тај храбри ратник Макрон који је, како се сад види, саветовао Украјинце да ударе на Русију, уљудно, али без права да се понуда одбије јавља: „Обраћамо Вам се као лидеру Ваше земље, како бисмо апеловали на Вас да покажете максималну одлучност и спремност да доносите тешке одлуке, које воде ка напретку у дијалогу између (тзв.) Косова и Србије, под окриљем ЕУ. Недавне тензије су показале да су конструктивни кораци напред хитно потребни, како на практичном, тако и на политичком нивоу.“

А послаће Макрон и Шолц и своје батинаше, њихове саветнике за спољну и безбедоносну политику Јенса Плетнера и Емануела Бона „да пруже директну подршку Мирославу Лајчаку у његовим залагањима“. Батинаши ће да „истраже могућности да се процес брзо покрене напред“.

Јаков Кедми: Лиз Трас има умне способности на нивоу жабе

„Ко Макрону и Шолцу даје право да, пред српском и европском јавношћу, траже од Председника Србије ‘максималну одлучност и спремност да доноси тешке одлуке’?“, пита се Живорад Јовановић, некадашњи министар иностраних послова ове земље. „Имају ли они права да оцењују да Председник Србије већ није ‘максимално одлучан и спреман’, или да не слуша вољу свог народа и не разуме шта су интереси Србије, па су се они, ето, нашли ‘на услузи’ да га писмом ‘подсете’ на то!?

Јесу ли се Макрон и Шолц икада запитали колико су сами ‘храбри и одлучни’, на пример, у свом комуницирању са америчким председником Бајденом?“, пита Жика Јовановић, а сви знамо одговор.

Макрон и Шолц јесу „храбари“, али нису луди да диркају Бајдена.“Европска перспектива“ не подразумева да бацаш своје мишљење пред Американце, а да је оно дуже од Yes, или опширно Yes, Sir!

Стварно, никад нисам разумео да ли ови људи верују у ово своје брундање или се само прсе пред онима које они сматрају недостојним њихове наклоности. Додуше, нисам сигуран да је Велика Британија икад имала премијера као што је Лиз Трас чије су, како рече израелски обавештајац Јаков Кедми, „умне способности на нивоу жабе“. Што је ваљда логична последица чињенице да Велика Британија у последња три века никад није била безначајнија у светској политици.

Заиста, ко је и када изузео Запад „од обавезе поштовања Повеље УН и правно општеобавезујуће резолуције СБ 1244“?

Не подсећа ли држање Макрона према Србији у вези са Косовом и Метохијом данас на држање Едуарда Даладиеа према Чешкој и Судетима 1938? Да ли су икада помислили да то што траже од Србије не може бити допринос миру и безбедности, још мање некаквој ‘европској перспективи западног Балкана’ већ вероватније, разбуктавању европског пожара? Балкану је превише експеримената западних геополитичара.“ (Ж. Јовановић)

Виктор Орбан: Мој народ мисли тако и тако и ја не могу да не чиним у складу с народном вољом

Мало је гласова разума на Западу данас. Мање него 1939. И сад једино што можете очекивати је да хор букача који свакодневно тумарају од немила до недрага – фон дер Лајен, фон Крамон, неки Билчик и неки људи без каријера и памети – подржавају иницијативу и подржавају агенду.

Ти ватрогасци који гасе ватру бензином сад ће се ухватити и свог омиљеног средства у дестабилизовању света – НВО сектора. Главно ће бити најављено геј-прадирање, европско, у Београду. Народ, па држава а сад и црква су објавили јавно – не. Народ одлучно, а држава и црква неподношљиво сервилно. Али је речено – не!

Међутим, невладин сектор каже – да! Биће, без обзира на све. Доћи ће 15, 20, 40 хиљада парадера из Европе. Доћи ће и такви ауторитети као што су америчка амбасадор и амбасадори „квинте“ и све тако неки важни људи, Европљани од великог угледа и значаја… Шолц и Макрон још нису најавили свој долазак.

Толико они држе до државе Србије. Али, шта ако Срби одговоре на исти начин, као и Европљани. Да не поштују упозорења државних органа. Зашто би? Обавезнији су „дошљаци“ које народ доживљава као најмрачније окупаторе да се држе упозорења државе него народ. Држава је српска, њена обавеза према народној вољи је – природно право. И њена обавеза да се супростави окупаторима је обавеза над обавезама.

Читам ових недеља неке књиге о ратовима по Европи у прошла два века и никад нигде се не може наћи како нека страна нуди неком од кога очекује савезништво коноп да се обеси. Увек је Запад био арогантан, али увек је и било неких понуда. Нешто.

Шта је разлог томе? Прво, Запад не може да прихвати да евроазијске силе, пре свих Русија и Кина, “јасно виде своју шансу да освоје будућност за максималну толернацију у односу на оно што је било у ери Запада“.

Кад би разумни људи били на врху западне политичке моћи – ствари би биле сасвим другачије. А пошто имамо бејденовске кохорте онда се свет креће ка рату до слома. Тоталном хибридном рату. У коме нема фронта и позадине, цивила и војника. У коме су медији добошари и трубачи, политичари спремни да своје human resources троше до последњег грађанина. Као што сад играју до „последњег Украјинца“.

И друго, овде, с нашу страну, нема неког ко ће као Виктор Орбан, на пример, одлучно и без уступања рећи – мој народ мисли тако и тако и ја не могу да не чиним у складу с народном вољом. Једине баш „тешке одлуке“ су оне које значе успостављање фронта одбране овог народа, а одустајање од заштите народних интереса се другачије зове.

Никад наши „западни пријатељи“ не спомињу интерес нити расположење српског народа. А земље су „старе демократије“. Занимљиво. Можда ми, ипак, имамо посла са преминулом демократијом.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ