САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Изградња полицијске базне станице на територији хомогене српске средине као што је општина Зубин Поток или боље рећи Стари Ибарски Колашин јесте жеља сепаратиста из Приштине да претњом, терором, насиљем, застрашивањем протерају Србе са овог подручја.

Занимљиво је да осим те тзв. базне полицијске станице у центру Ибарског Колашина власти из Приштине су изградиле постају тзв. граничне полиције у селу Бање у истој општини а наговестили су и градњу полицијске станице у селу Брњак. У Зубином Потоку постоји још једна полицијска станица тако да ће у догледно време број припадника полиције сепаратистичких власти из Приштине надмашити број становника у овој општини.

Оно што је још чудно јесте да је за овакву одлуку сепаратистичке владе у Приштини гласао и српски министар Горан Ракић а логистику властима из Приштине даје и тзв. Српска листа у самој општини Зубин Поток. На питање грађана зашто дају дозволе и учествују у антинародној работи челници општине Зубин Поток кажу да је то договор Београда и Приштине. Из тог разлога сви ћуте, медији у централној Србији само стидљиво јављају о тим догађајима имајући у виду да и Београд стоји иза свих ових потеза Приштине.

Можда је још необичније да директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић каже да док се Ана Брнабић шета по Косовској Митровици Аљбин Курти се крије по шумама. Како неодговорно. Аљбин Курти у центру Ибарског Колашина прави огромну касарну за заједнички смештај полиције и војске Косова.

Власнике земљишта власти из Приштине ништа не питају, онако хајдучки упадају на земљиште без било каквих помена национализације и експропријације. Прва хајдучка отимачина што је нажалост својствено властима у Приштини јер су сличне невоље са Албанцима односно некадашњим Арнаутима имали Срби кроз векове. Довољно је само прочитати конзулска писма па видети нажалост да се за Србе у јужној српској покрајини историја невоља и погрома понавља. Пре 40 година приликом градње вештачког језера Газиводе на сличан начин је Аутономна покрајина Косово и Метохија протерала више од 6 хиљада Срба пут тзв. централне Србије плаћајући им ар земље ценом паклице цигарета.

Имајући у виду егзодус који се наговештава Србима у овом делу јужне српске покрајине Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ захвета од Скупштине Србије следеће:

1. Да се стави ван снаге и поништи антинародни и антиуставни Бриселски споразум. Када је он потписиван и Ивица Дачић и Александар Вучић су говорили Србима да ће на северу КиМ постојати само српска полиција и да је за безбедност задужена тзв. Северна полицијска станица у Косовској Митровици са својим општинским полицијским центрима. Како Приштина тај споразум не поштује Скупштина Србије је дужна да га поништи јер он угрожава опстанак српског народа.
2. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ тражи од Скупштине Србије да власт покрене питање повратка до 1000 српских полицајаца и војника шти је предвиђено Кумановским споразумом. Да је у ових десет година Александар Вучић то тражио не би се формирале безбедоносне снаге „Косова“ а још мање би се градиле полицијске базе као што је ова у Зубином Потоку а наговештава се да ће слична бити и у Лепосавићу.
3. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ тражи од Скупштине Србије да Београд затражи хитну седницу Савета безбености УН која би се бавила безбедоносним проблемима Срба у јужној српској покрјини.
4. Да представници тзв. Српске листе напусте скупштину и владу „Косова“ јер они тамо својим присуством само легализују и легитимишу терор, насиље, прогон и егзодус Срба.

У случају да се Народна скупштина Републике Србије оглуши о захтеве Срба са Косова и Метохије Срби из јужне српске покрајине сматраће ово највише законодавно тело као саучесника у погрому Срба.

А што се председника Србије тиче он се већ пуних десет година показао као страствени албански лобиста што је доказао и својим делима предајући српске државне институције сепратистима у Приштини.

Косовска Митровица
08.09.2022. године

                                      Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“