Војни уговор

Приштина и Тирана склопиле су споразум о војној сарадњи који омогућава размену борбених јединица. То јест да албанске оружане снаге буду присутне на Косову, а косовске безбедносне снаге, или како год их назвали, бораве у Албанији.

Ова друга опција, да косовске снаге буду присутне у Албанији, није нешто што би нас посебно бринуло, али прва могућност свакако јесте нешто о чему треба размишљати и заузети став. Ту нашу забринутост не деле Брисел и Вашингтон, који Косово очигледно третирају као суверену државу, истина са неким облицима страног протектората, али као државу која има право да склапа све, па и војне споразуме са другим државама. И то без обзира на став пет земаља чланица ЕУ које још нису признале Косово.

Да подсетим да је Албанија, у време када још није била чланица НАТО-а, имала билатералан уговор о војној сарадњи са Турском, чланицом НАТО-а, врло сличан овом најновијем између Тиране и Приштине. По том албанско-турском уговору такође је предвиђен боравак борбених снага једних код других, што му сада када је и Албанија чланица НАТО-а дође као нешто сасвим нормално. Ипак, симптоматично је како се образац ранијег албанско-турског војног уговора сада пресликава на уговор Приштина–Тирана.

Које су могуће импликације? Приштина ће сада добити практично директну војну помоћ од Албаније у виду обуке, школовања и опремања своје војске. Што би се око тога замајавали Немци, Британци и Американци, навлачили на себе гнев Срба, када то могу да ураде много јефтиније браћа из Албаније. То је исти народ и сарадња две војске само је степеник у пројекту „Велика Албанија“, који иде својим током, без обзира на све демантије званичне Тиране тог питања.

Наше прве званичне реакције на овај војни споразум јесу „да је НАТО гарант безбедности Срба на северу Косова, и да се на том делу Косова неће појављивати снаге Косова, како год се оне звале“. Гаранције за мир и безбедност на Косову дао је и генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен.

Но, и војска Албаније јесте НАТО. На Косову је сада девет војника из састава те војске (поред 542 аустријска, 150 португалских, 308 словеначких, 760 америчких, 1.249 немачких, 393 турска војника, НАТО на Косову држи 5.565 војника из 30 земаља). Приштина има право да предложи, наравно у консултацијама са НАТО-ом и УН, ко може да чини снаге Кфора, а на ком делу територије Косова ће те снаге бити стациониране – то искључиво одлучује само НАТО.

Могу ли на северу Косова, хипотетички, да се једног дана појаве албанске регуларне јединице под ознакама Кфора? Не треба очекивати да се у неком скоријем времену на северу Косова појаве војници из Албаније, то би сада ипак било превише. Али – у будућности?
Шта ми можемо да урадимо поводом тога? Да пратимо ствари, упутимо понеко питање онима из НАТО-а и чекамо да видимо „шта ће да бидне“…