Четврти јули – Дан који ће изменити ток српске историје

Четвртог дана јула месеца ове, према свему судећи, прекретне године за Србију у Звечану је конституисана Скупштина Аутономне покрајине Косово и Метохија. Случајност је хтела да се Дан независности који славе Сједињене Америчке Државе, наметне за дан независности Уставом дефинисане територије Србије од Бриселске (читај: америчке) окупације. Четири српске општине са севера Космета тако су послале поруку званичном Београду и свету да су одлучне у одбрани Уставом Србије загарантованих права. Деведесетседам одборника полагањем заклетве прихватило је одлуку о формирању Скупштине. Славко Стефановић (председник Скупштине општине Лепосавић) из Социјалистичке партије Србије (СПС) постао је председником Привремене скупштине. Коста Гаљак из Српске напредне странке из Косовске Митровице и Добрица Добрић из Српске радикалне странке (СРС) из Звечана изабрани су за потпредседнике Скупштине. Два потпредседника из области јужно од Ибра биће изабрани на наредној седници. Љиљана Љумовић из Демократске странке Србије изабрана је за секретара Скупштине, док је Мирјана Васић, такође из ДСС-а гласовима присутних изабрана за њеног заменика.[1]

„Увиђајући нужну и преку потребу да организовано заштитимо своје животе, породице и имовину, људска права и основне слободе, идентитет и интегритет, културу, вероисповест, позивајући се на повељу УН, Хелсиншки завршни акт и Резолуцију 1244 и одбацујући проглашено противуставно и незаконито проглашено отцепљење од стране сецесионистичког албанског покрета“[2] грађани општина Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић конституисали су Скупштину и тако дали свој коначни одговор на бриселски споразум. Свечана конститутивна седница сазвана је на основу: – Декларације која је усвојена на Сабору српског народа 22. априла у Косовској Митровици;

– Закључка са седнице четири општине са севера Космета од 6. јуна текуће године одржане у Звечану, и

– Консултација представника више општина са Косова и Метохије одржаних током маја и јуна месеца ове године.

Иако најављивана за Видовдан (28. јуни) конститутивна седница одржана је ипак 4. јула јер Срби са севера КиМ нису хтели да буду изговор за неуспех званичног Београда да добије датум за почетак преговора о придруживању ЕУ. Према речима изабраног председника Скупштине Славка Стефановића чињеница да ова Скупштина „није одржана пре 28. јуна данас показује да нико од Срба са Косова не жели да омета своју државу у њеним напорима да се интегрише у европску заједницу“[3]. Конституисање привремене Скупштине КиМ представља покушај да се покрајина „врати с беспућа неправа на терен важећег Устава и закона (…) само демократска и економски јака Србија може помоћи српском народу на КиМ, али ми не можемо прихватити да цена уласка Србије у ЕУ буде губитак територије и насилна интеграција у институције непризнате државе“[4], рекао је Стефановић. Устав Србије који је био оквир размишљања и деловања Срба са севера КиМ јасно дефинише и гарантује права и обавезе којих се у Србији још увек дословно придржавају Срби са севера Космета. Тако је сваки њихов поступак у складу с важећим правним поретком дефинисаним највишим законодавним актом и у складу с тим евентуалне консеквенце могу сносити само и једино они који су се оглушили о тако јасно написано слово закона. Стога да подсетимо:

У првом делу Устава Србије који дефинише „Уставна начела“ у члану 12 (који се односи на покрајинску аутономију и локалну самоуправу) пише: „ Државна власт ограничена је правом грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу.

Право грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу подлеже само надзору уставности и законитости“.[5]

У делу седам који дефинише територијално уређење Србије од члана 176 до члана 188 појмовно се дефинише аутономна покрајина и локална самоуправа, правно регулишу њене надлежности, акта, право на самостално уређивање органа, финансијска аутономија надзор над радом покрајине као и заштита покрајине. За нашу тему поменућемо неколико чланова: „Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију.

Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија.(чл 182, став 1 и 2)

Орган одређен статутом Аутономне покрајине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине.

Орган одређен статутом аутономне покрајине може покренути поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или општег акта јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију“. (члан 187, став 1 и 2)[6]

У јединственом правном поретку Републике Србије који утврђује њен највиши законодавни акт на целокупној њеној територији уставност и законитост правних аката јасно је дефинисана хијарархијом домаћих и међународних општих правних аката који МОРАЈУ, како се изричито каже у члану 194, бити у складу с Уставом. Управо овде долазимо до епилога који се очекује у наредним данима. Према реакцијама представника актуалне власти (М. Дрецун, посланик СНС и председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије и Ђ. Милићевић, посланик и портпарол СПС)[7] јасно је да ће актуална власт одбацити СВЕ што је у супротности са тзв. државном политиком или преведено на српски са Бриселским споразумом. Није само јасно, на који начин ће се „поништити“ воља Срба са севера КиМ, а да не буде у супротности с Уставним уређењем Србије. Наравно, с обзиром на претходне догађаје који се могу окарактерисати флагрантним кршењем Уставности и законитости или ударом на уставни поредак Србије, претходно је, тек, реторичка дилема. Уставни поредак срушен је вољом актуалне политичке „елите“ која се поставила изнад највишег правног акта Србије и тиме сторнирала све што једну државу треба да чини уређеним поретком. Нема права, не функционишу институције, правда је прогнана а грађани присиљени на грађанску непослушност како би опстали. У таквом стању не може се ни замислити какве све димензије нови развој догађаја може да поприми. Једно је сигурно: Срби са севера Космета одлучни су у одбрани свега што им гарантује Устав Републике чији су држављани и то нико ко је легалиста не може да им оспори. Они од којих се највише очекивало да стану у одбрану својих надлежности као и достојности судијске функције подбацили су на овом историјском тесту и показали да независног судства у Србији нема. Како, иначе, разумети понашање Уставног суда Србије који је требало да се већ огласи и сторнира све акте који су у супротности с Уставом Србије?

Или, можда смо тему могли да започнемо изјавом генералног секретара НАТО-а Расмусена који је на конференцији за новинаре у Приштини рекао: „НАТО и КФОР ће бити спремни да се боре са сваким покушајем да се овај договор постигнут у Бриселу подрије“.[8] Тада би тек било јасно да, у времену (невероватних политичких дешавања које сведочимо са све већом запрепашћеношћу свакодневно) у коме је сила западне цивилизације прогнала право и правду и тако на сметлиште њихове интерпретације историје сместила демократију, су Срби са севера Космета четвртог јула ове године уцртали датум пробуђеног отпора против помахниталих олигарха новог светског поретка. Свесни шта све долази како из званичног Београда тако и из незваничних (про)западних центара моћи, ови су људи поново оживели дух предака који је знао снагу идентитета и чувао је својим заветом. Када се погледа преко те границе ниједна „земаљска“ сила не може да укроти талас који се подиже са хоризонта…а он је ту и овај пут у срцу Србије-на Косову и Метохији. Баш ту ће се ових дана и месеци одлучити колико смо га сви достојни а боравимо духом и телом на Истоку. Ту, на Косову и Метохији, не одлучује се само о Србима и Србији – у њеном самом срцу биће одлучена судбина целокупне Источне цивилизације. Од тога каква ће она бити, зависиће и пут којим ћемо сви кренути, знајући притом да смо се покренули баш тог четвртог јула који се игром случаја наметнуо за дан који једна прекоокенаска земља слави у помен независности. Замислите, какве ли случајности….

Марина Рагуш / Фонд Стратешке Културе