Услед депопулације пропашће мањи градови који су основа развоја једне државе

Србија сваке године остаје без више десетина хиљада становника

Демограф Никитовић о разлозима драстичног смањења броја становника у Србији

• Србија ће до 2050. године имати 1,4 милиона становника мање, процењују домаћи демографи. То значи да ће у земљи живети 20 одсто мање грађана
• Ако се овај сценарио оствари, Србија ће бити једна од држава која најбрже губи становнике у свету
• Услед депопулације неће пропасти велики градови, ни Београд, ни Ниш, ни Нови Сад, пропашће мањи градови
• Очекивано трајања живота у Србији је једно од најмањих у Европи

Упркос уобичајним уверењима о великом одливу становништва у иностранство, овом негативном билансу у много већој мери допринеће чињеница да је у Србији очекивано трајање живота једно од најмањих у Европи, а да се број рођене деце, упркос мерама које су усмерене ка подстицању рађања, не мења значајније.

У разговору Владимир Никитовић, научни саветник у Институту за друшвене науке, истиче да је највећи проблем државе дуготрајно низак наталитет и регионала депопулација која оставља опустошене делове земље.

Осврћући се на миграције он истиче да се ради о динамичном феномену, који доста зависи и од корака других држава (да ли пооштравају или ублажавају процедуре за странце), и који при томе не мора нужно бити лош за Србију.

До 2100. године 18 од 25 области у Србији би могло изгубити више од половине свог становништва

– Регионална депопулација је наш највећи демографски проблем. Неће пропасти ни Београд, ни Ниш, ни Нови Сад, пропашће мањи градови који су основа развоја једне државе. Негативне емиграционе стопе из већине градова у Србији неће променити мере које стимулишу рађање. Наставиће се пораст становништва у Београду, Новом Саду… иако ти градови такви какви су постају неусловни за оволики број становника – наводи Никитовић, који је и један од аутора студије „Људски развој као одговор на демографске промене“.

У овој публикацији наводи се да неће сви региони у подједнакој мери остати без становника.

Док ће Београд, који је и најгушће насељен део Србије, изгубити 3,8 одсто становника, а Војводина 19,4 одсто, Јужна и Источна Србија остаће без 33,4 одсто а Југоисточна Србија преко 40 одсто становника.

– Ако се наставе постојећи трендови у стопама рађања и доживљења (што подразумева њихово благо побољшање), 18 од 25 области у Србији би до 2100. године изгубило више од половине свог становништва….

Борска област би чак дочекала крај овог века без младог становништва, што је већ сада случај са неким насељима у том подручју. Чак и када би се остварио сценарио високог фертилитета, који подразумева идеално спровођење политика усмерених ка повећању броја рођених, у 12 од 25 области би се број становника више него преполовио до 2100. године – констатује такође део извештаја чији је аутор саговорник Данаса.

Србија ће до 2050. године имати 1,4 милиона становника мање, процењују домаћи демографи. То значи да ће у земљи живети 20 одсто мање грађана, а ако се овај сценарио оствари, Србија ће бити једна од држава која најбрже губи становнике у свету.

У Србији очекивано трајање живота је једно од најмањих у Европи

Никитовић наводи да се ради о значајном проблему који не привлачи довољно пажње ни јавности а ни доносилаца одлука који су усмерени ка мерама за подстицај рађања и задржавање грађана у земљи.

Прво, добар део њих чине људи који не одлазе трајно већ са идејом да зараде неки новац и да се врате, и друго, минус који на тај начин настаје бива делимично надомештен доласком грађана суседних земаља пре свега БиХ и Црне Горе у Србију.

– У односу на претходну деценију, па чак и првих пар година ове, мења се природа миграција. Људи у највећем броју не одлазе више са идејом трајног одласка. Добар део одлази на одређено време са идејом да заради неки новац и да се врати. Ову групу махом чине особе средњег и нижег образовања које су привучене ублаженим мерама за исељење. Неке од држава које су међу главним дестинацијама за српске држављане, пре свега мислим на Немачку, значајно су ублажиле процедуре. То је наравно урађено из крајње прагматичних разлога, зато што им због старења становништва недостају радници у одређеним занимањима, најчешће оним за које је потребно ниже образовање. При томе плата који они у Немачкој могу да зараде вишеструко је већа од оне коју би добили у Србији. Стога је у овом случају финансијски моменат пресудан.

Постоји и друга група, а то су образованији људи за које нису пресудни материјални фактори, већ неки други попут окружења и политичке ситуације, и они махон одлазе са намером да трајно остану у иностранству – наводи Никитовић.

Kада се говори о одласку најобразованијег дела становништва, Никитовић истиче још једну заблуду која се тиче наводног огромног “одлива мозгова” из Србије.

Kако објашњава, када се чује информација да 70 одсто младих жели да напусти земљу, заборави се да неће сви ти људи и отићи.

– Само ће мали број на крају емигрирати јер миграције нису лак процес. Такође, образованији људи када напусте Србију често и не остају у земљи у коју су првобитно отишли, већ настављају да мењају место боравка. У време дигитализације неки се и враћају да би одавде радили. Чак и они који се не врате нису потпуно изгубљени за земљу јер они могу да допринесу својим знањем и искуством из иностранства – објашњава Никитовић.

Одлазе и старији

Процене о броју људи који из Србије одлазе доста се разликују у зависнисти од извора података и методологије, међутим демографи се слажу да је најреалнија процена Уједињених нација у којој се наводи да је средином 2020. године око милион држављана Србије живело у иностранству.

Владимир Никитовић каже да је дигитализација глобално донела већу мобилност тако што је омогућила да се многи послови раде ван радног места. Поред утицаја који је дигитализација имала примећује се и утицај пандемије, током кога су људи почели да преиспитују своје изборе, и то тако што све више људи у животном добу између 40. и 50. године одлучује да емигрира.

“Ми још увек немамо доступну статистику која би то потврдила, али постоје такви примери. Не би било ништа необично да након пандемије сведочимо таквом једном новом тренду, с обзиром на промене које окружују миграције које су једна динамичан процес”, наводи Никитовић.

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ