Добили дозволу за ископавање злата

RUDNA BOGATSTVA KiM

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Према званичном признању Приштине Британци после 95 година опет траже метале  на КиМ

Нова дозвола односи се на село Хртица, у општини Подујево, и покрива 58 квадратних километара.  Компанија „Вестерн Тетјан рисорсиз” сада има 297 квадратних километара земљишта под лиценцом на КиМ и додатни 161 квадратни километар на којем су почели радови

Компанија „Вестерн Тетјан рисорсиз” (ВТР), која је 75 одсто у власништву британске фирме „Аријан рисорсиз“, добила је још једну лиценцу за тражење злата на Косову и Метохији, на подручју општине Подујево, преносе приштински медији.

ВТР има још три лиценце за тражење злата у покрајини, за које чека коначно одобрење Независне комисије за руднике и минерале, званично је саопштила Приштина.

Хртица је на само три километра од административне линије са Србијом

Хртица је на само три километра од административне линије са Србијом

Нова дозвола односи се на село Хртица,  југоисточно од Подујева и на само три километара од административне линије са Србијом, и покрива 58 квадратних километара.

„Додавање високо перспективног пројекта у Хртици у портфолио WТР значајан је корак у развоју нашег истраживања на Косову”, рекао је директор „Аријана рисорсиз” Керим Сенер, преноси Танјуг.

ВТР сада има 297 квадратних километара земљишта под лиценцом на КиМ и додатни 161 квадратни километар на којем су почели радови.

Давање дозволе Британцима за ископавање злата на КиМ је у ствари њихов повратак после 95 година на Косовo када су 1927 године формирали компанију “Trepča Mines Limited“ у Старом Тргу крај Косовске Митровице за ископавање олова и цинка и осталих племенитих метала.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

После Првог светског рата, за концесије власништво Радета Пашића (сина Николе Пашића), заинтересовала се енглеска компанија Selection Trust Company. Године 1925. за оцену праве вредности концесије, енглези су ангажовали загребачког проф. минералогије Фрања Тућана. После прегледа лежишта и обављене анализе проф. Тућан у свом закључку износи: ,,да је Трепча грандиозно налазиште среброносних, оловних, златоносних, цинкових и бакарних руда и да никаква сума која се уложи у његову експлоатацију није превелика“.

Ови први позитивни извештаји о лежишту Трепча, компанија Selection Trust Company је почетком 1926. године послала једну своју екипу стручњака да истражи лежиште. Након њеног позитивног извештаја компанија је откупила концесионо право од наследника Николе Пашића.

Нешто касније откупљено је и концесионо право на подручију Копаоника. За преузимање свих права, током 1927. године, компанија Selection Trust Company, основала је две посебне компаније: Trepča Mines Limited и Kopaonik Mines Limited.

После четири године истражних и припрмних радова, септембра месеца 1932. године у Звечаан жичаром сиђе прва корпа руде из Старог Трга тј. рудника Трепче. Жичара дужине 6.350 метара  изграђена је 1932 године  као најјефтинији  начин транспорта извађене руде у Старом Тргу до Топионице у Звечану.

Године 1938. концесија на Копаонику припојена је концесији Трепча, тако да је под управом Trepča Mines Limited припао и рудник Војтин на Копаонику. Пред други светски рат, у Србији су сви рудници ове компаније били под управом Трепче.

После једанајест година експлоатације рудника од стране енглеских капиталиста, долази година 1941. – окупација од стране Немаца, који немилосрдно црпе рудник, а радници раде под најтежим животним условима.

Село Хртица

Село Хртица

Активни рудници Црнац и Бело Брдо

У некадашњем гиганту Комбинату “Трепча“, где се производило око 70 одсто минералних сировина у тадашњој Југославији, радило је више од 20.000 радника.

Доласком на Косово међународних снага 1999. већи део Трепчиних погона и највећи рудник Стари Трг остали су у јужном, делу Митровице. Сада је у Комбинату, у Лепосавићу и Звечану, радно ангажовано око 1.200 радника, а број запослених је око 2.400. На  северу Косова и Метохије  у оквиру “Трепче“ активно раде рудници Црнац на Рогозни и Бело Брдо на Копаонику.

Ни килограм олова за Хитлера

Да не би за Хитлера стигао ни килограм олова рудари Трепче  су 30. јула 1941 године  рушењем стубова жичаре  запалили  варницу оружаног устанка на КиМ против фашизма.

Диверзија је обављена у ноћи  30 на 31 јул 1941. године  у  23 сата и 30 минута.

Седам рудара је учествовало у оружаном рушењу стубова жичаре, два најудаљенија стуба. Срушен је један стуб, два су само мало оштећена. Срушени стуб број 17  је брзо обновљен и само после 12 сати  Немци су жичару оспособили.