Пре 85 година: Конкордатска криза и „Крвава литија“

На данашњи дан, 19. јула 1937, у Београду дошло до сукоба полиције и демонстраната због ратификације Конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије

Конкордат је потписан у јулу 1935. године, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу. СПЦ је 1937. године званично организовала литију за оздрављење патријарха Варнаве, а у ствари је то био протест против уговора Југославије и Ватикана Желећи да умири Хрвате, чији су политичари још од стварања заједничке државе показивали сепаратистичке тежње, краљ Александар отпочео је преговоре с Ватиканом о потписивању Конкордата, уговора којим би био уређен положај Католичке цркве у Југославији. Послије његове смрти, преговоре је наставио кнез Павле, па је Конкордат потписан у Риму 1935. године. Требало је још да га ратификује и Скупштина Краљевине Југославије, али је СПЦ повела оштру и гласну кампању против тога. Најгласнији је био Патријарх Варнава, који је у новогодишњој посланици за 1937. године позвао народ „да се пријенемо, да устанемо и збијемо се у редове, као војска божја против војске сатанске“. Власти су забранили штампање ове посланице Патријарха Варнаве. Одмах послије тога, он се тешко разболио, због чега се пронио глас да је отрован, а пошто му се здравствено стање погоршавало из дана у дан, вријење у јавности било је све јаче. Милан Стојадиновић, предсједник владе, био је убијеђен у надмоћ своје скупштинске већине, па је тврдио да ће Конкордат бити ратификован без проблема. За то вријеме, узбуђење је расло на улицама Београда јер је Црква заказала молепствије за оздрављење патријарха, а потом и литију главним београдским улицама од Саборне цркве до Храма Светог Саве. Страхујући од нереда, полицијска управа града Београда забранила је литију, уз образложење да „није у складу са црквеним прописима“.

На позив свештеника, међутим, народ је изашао на улице, а та ће шетња вјерника бити упамћена као „крвава литија“. Интервенција полиције, чији је министар био Словенац Антон Корошец, иначе римокатолички богослов, била је брутална.  У општој тучи наоружане жандармерије са једне стране и свештенства и грађана са друге стране највише је страдало чело поворке, посебно епископ шабачки др Симеон Станковић, којега су жандарми кундацима оборили на калдрму, са које је, у несвјести, пренијет у Патријаршију, а потом у болницу. Протести су настављени и наредна два дана, а из Београда су се проширили у Крагујевац, Шабац, Ужице и Младеновац. Стојадиновић није хтио да одустане, па је Конкордат најзад изгласан. Следеће ноћи умро је и патријарх Варнава. Бојећи се даљег заоштравања односа са СПЦ, Стојадиновић је одустао од спровођења Конкордата, а званично гласило Ватикана пренијело је папино саопштење да „неће бити мален број душа које ће зажалити“ што није прихваћен овај споразум. До данас нијесу оповргнуте тврдње да је патријарх Варнава отрован.

Приредио: Миомир Ђуришић

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ