Шта за православље значи крштење деце из геј „породице”?

• Поглавар архиепископије Фанара у Сједињеним Државама крстио је децу „породице” хомосексуалаца. Шта би овај догађај могао да значи за православље уопште и Украјину посебно?

АУТОР: Кирил Александров

Дана 9. јула 2022. године, у предграђу Атине, у цркви Панагије Фанеромени, поглавар Архиепископије Константинопољске патријаршије у Сједињеним Државама, архиепископ Елпидофор (онај који је формулисао теорију „први без себи равних” ) обавио крштење деце хомосексуалног пара. Деца која су рођена од сурогат мајки добила су имена Алексиос и Елени. ЛГБТ пар „родитеља” су Американци грчког порекла из „звездане“ средине. Питер Дундас је познати модни дизајнер који је радио са познатим личностима као што су Роберто Кавали, Жан Пол Готје и Емилио Гучи. Он је 2017. обукао славну певачицу Бијонсе на додели Греми награде. Такође је оснивач сопственог бренда Dundas.

Евангелос Бусис долази из веома богате и утицајне грчке породице која поседује ланац прехрамбених продавница под брендом Germak Fresh Market у Илиноису и Висконсину. Пре неколико година, архиепископ Елпидофор је мајку Евангелоса Бусиса, Елени Бусис, учинио чланом Архиепископског савета америчке архиепископије Фанара, а такође ју је именовао у важне органе управе Архиепископије. И сами хомосексуалци и њихове породице су дугогодишњи пријатељи архиепископа Елпидофора.

Гости такође нису били непознати – манекенке Бјанка Брандолини и Евгенија Ниархос. Потоња је ћерка Филипа Ниархоса и унука Ставроса Ниархоса, познатог америчког милијардера и поморског магната, женскароша и филантропа, оснивача Фондације Niarchos Foundation, међународне добротворне организације која је доделила грантове у укупном износу од више од 1,57 милијарди долара. у 111 земаља широм света.

Упркос чињеници да и архиепископ Елпидифор и геј пар који је он благословио живе у Америци, одлучили су да крштење одрже у Грчкој. Медији преносе да Елпидифор о својим намерама није обавестио ни Константинопољску патријаршију ни Синод у САД. Да би извршио крштење у туђој епархији, фанарски јерарх је послао писмо тамошњем епископу, митрополиту глифадском Антонију, молећи га да дозволи вршење Свете Тајне. Антоније је дао такву дозволу, али када је случај објављен у јавности, написао је писмо са образложењем Светом синоду Грчке цркве и архиепископу Јерониму, у којем је навео да не зна за „хомосексуалне“ особине крштења. „Амерички архиепископ ме је замолио за дозволу да крсти двоје деце једне жене која је дошла из Чикага“, написао је митрополит Антоније и додао да је Елпидофор „унутар моје епархије деловао самовољно и незаконито“.

Тако је надлежни епископ, у чијој је епархији обављено крштење, негативно реаговао на ову чињеницу. Негативно је реаговао и један од ауторитативних грчких јерараха, митрополит пирејски Серафим, који се, иначе, такође противи признавању тзв. ПЦУ- Правослане цркве Украјине. Вај митрополит је позвао да се Елпидофор изведе пред црквени суд и оптужио га да промовише содомију.

„Фактичко одобравање непокајаних содомита и њихово промовисање у Цркви као наводних ‘богобојажљивих лица‘ који крштавају своју децу по православном предању, и амнестија, која следи иза тога за смртоносни грехсодомије, директно вређа антропологију и сотериологију једне Света саборне и апостолске цркве. (…) Јавно га позивам да обнови нанесену духовну штету, тражећи опроштај од Господа и Цркве Његове“, рекао је митрополит Серафим.

Било је негативних коментара и на друштвеним мрежама, наравно испод чланака који су писали о крштењу деце геј пара.

Али сам поглавар Фанара, патријарх Вартоломеј, и даље ћути, као и остали представници Константинопољске патријаршије.

У позадини овог ћутања, неки медији се већ питају да ли је крштење деце содомита незванично признање геј бракова од стране Константинопољске патријаршије? Уосталом, Елпидофор је друга најважнија личност у Константинопољске патријаршије. А по броју и квалитету веза са олигарсима, он такође може да претендује на лидерство.

Неки медији износе верзију да је све што се догодило лична иницијатива архиепископа Елпидофора, да је он то крио од свих, а да није било објава на друштвеним мрежама радосних учесника догађаја, можда нико не би знао о томе. На пример, Ник Стаматакис у свом чланку на helleniscope.com пише: „Ова иницијатива архиепископа је нешто што се никада није смело догодити у православљу, где се све тако озбиљне одлуке доносе синодално. Ипак, Архиепископ Елпидофор поново одлучује да нам наметне иновације које воле његови глобалистички господари.“

Да ли је крштење деце содомита незванично признање геј бракова од стране Цариградске патријаршије?

Ник Стаматакис такође сугерише да такво крштење Елпидофор није извршио први пут и није бесплатно: „Друго је питање колико је новца плаћен за обављање таквог обреда супротно правилима и традицији Цркве? Постоје извештаји да ово није први пут да Архиепископ обавља такве јеретичке церемоније.“

Међутим, у стварности је проблем много већи и дубљи. Може се претпоставити да је архиепископ Елпидофор дозволио да се информације о крштењу шире и да ће се на њих чак и рачунало. Уосталом, учесници догађаја су веома познати људи, јер долазе из света гламура и шоу-бизниса, а ту се прате сваки свој корак и објављује на друштвеним мрежама. После крштења, како се и очекивало, била је бучна журка у хотелу Four Seasons на Атинској ривијери, где је чувена грчка поп звезда Ана Виси изводила своје највеће хитове.

Важност догађаја, одјек који је имао, слава и финансијска средства учесника, као и степен њихове укључености у послове америчке архиепископије, сугеришу да би све ово могло бити нека врста изласка, отварања Овертоновог прозора за легализацију геј бракова у православљу.

Ово је само претпоставка, али у прилог овој верзији говори следеће:

Прво, и архиепископ Елпидофор и Константинопољска патријаршија имају најближе везе са Демократском странком САД, која је главна снага која промовише ЛГБТ и родну идеологију широм света. Данас су америчке демократе у незавидном положају. Ниво подршке Џоу Бајдену је на минималном нивоу, а Демократска странка ризикује да изгуби контролу над америчким Конгресом, штавише, над два дома истовремено, говоре резултати истраживања расположења бирача на предстојећим јесењим изборима. Осим тога, Демократској странци и уопште либералној идеологији у Сједињеним Државама задат је озбиљан ударац када је Врховни суд укинуо право на абортус у Сједињеним Државама, а након ове одлуке многе државе су почеле да доносе законе који забрањују абортус, на шта је Џо Бајден био веома огорчен. Сходно томе, демократама је веома потребна подршка за њихову либералну агенду уочи избора, а утицајна грчка дијаспора у Сједињеним Државама може да пружи такву подршку.

Друго, слични процеси легализације содомије одвијају се и у римокатоличанству. Тамо је све отишло много даље него у недрима Константинопољске патријаршије. На пример, римокатоличке структуре у Немачкој отворено позивају Ватикан да призна геј бракове на нивоу саборних одлука, такође да уведе женско „свештенство“ и друге либералне иновације.

Ако ове процесе посматрате кроз призму најављеног уједињења Фанара и Ватикана, онда скандалозно крштење содомске деце постаје сасвим разумљиво. И у Ватикану и у Цариградској патријаршији постоје групе условних либерала и условних конзервативаца. Није тешко претпоставити да конзервативци, за разлику од либерала, нису љубитељи уједињења Фанара и Ватикана, свако брани свој сопствени став о догмама вере, формираним вековима. Али либерали имају потпуно другачије мишљење. За њих су некаква апстрактна „љубав“, толеранција и ширина погледа много вреднији од постулата вере и традиционалног морала. Црквени либерали се ослањају на политичке либерале и обрнуто. А чињеница да би већ ове јесени демократе могле изгубити законодавну власт у Сједињеним Државама чини црквене либерале активније промовисањем свог програма.

. Сада је реч на званичном Фанару и лично на патријарху Вартоломеју. Он има две могућности: или да осуди архиепископа Елпидофора, те да га уклони са места поглавара америчке архиепископије или да ћути. И ово ћутање ће звучати гласније од било које речи, јер ће значити сагласност да се предузму даљи кораци у унапређењу либералне агенде.

Да ли се цела ова ситуација тиче Украјине? Несумњиво.

Украјинска влада је током рата у изузетно рањивом стању пред свим западним „жељама“ на пољу промовисања „европских“ идеолошких вредности. Недавно је Украјина ратификовала Истанбулску конвенцију. Сада су Зеленском доставили на сто  петицију за легализацију истополних бракова у Украјини. И уопште није тајна да он то неће одбацити – земља је сада витално зависна од финансијске и војне подршке Запада.

Ситуација на верском „фронту“ није ништа мање сложена. Упркос проглашењу свог аутокефалног статуса, тзв. ПЦУ је, према условима Томоса, заправо верска структура подређена Фанару. А ако Фанар крене путем признавања ЛГБТ особа и пола, то ће за собом повући одговарајуће промене у политици тзв. ПЦУ.

Како све ово могу да доживљавају верници УПЦ Украјинске православне цркве – Московске Патриајршије? Несумњиво је да су поступци поглавара Фанарске архиепископије у САД јасан доказ да је раскид евхаристијског општења са Константинопољском патријаршијом била исправна одлука. Структура која се противи канонима Цркве сада чини очигледан корак против њеног учења. Ово изгледа посебно апсурдно у контексту упорне жеље Фанара да буде једини вођа Православља, његова глава.

Нажалост, видимо да поједини представници православља све више делују по законима спољашњег, световног обрасца а на штету Светог писма. Морамо то да разумемо и овим покушајима дамо одговарајућу оцену. Такође постоји велика вероватноћа да ће УПЦ морати да научи да живи под таквим државним законодавством, које је директно у супротности са Библијом и учењем Цркве. То значи да је потребно развити јасан и недвосмислен званични став о овим питањима, као и методе заштите верника, њихових породица, а посебно деце од утицаја такве нехришћанске идеологије. Уопште, борба хришћана за право да остану хришћани достиже нови ниво како у Украјини тако и у свету.

С руског превео Зоран Милошевић

Извор:
НАУКА И КУЛТУРА