Александар С. Пушкин, О БИБЛИЈИ

категорија Култура / дана 11/07/2022 у 15:51 часова /

citanje

Постоји књига чија је свака реч протумачена, објашњена, проповедана у свим крајевима земље, примењена у свим могућим животним околностима и догађајима у свету; из које не можете поновити ни један израз а да га већ сви не знају напамет, који већ није постао народна пословица; она не садржи ништа што нам је непознато; но, књига се ова зове Јеванђеље – и таква је њена вечно нова лепота, да ако је, презасићени светом или утучени и снуждени, случајно отворимо, нећемо имати снаге да се одупремо њеном сладосном заносу и уронићемо духом у њену божанску красноречивост.¹

***

Мислим да никада народу нећемо дати ништа боље од Писма… Његов укус постаје јасан када почнеш да га читаш, јер у њему налазиш цео људски живот. Религија је створила уметност и литературу; све што је било велико у најдаљој прошлости, све је повезано са овим религиозним чувством које постоји у човеку исто као и идеја лепоте заједно са идејом добра… Поезија Библије је посебно пријемчива чистој машти. Моја деца и ја ћемо читати Библију у оригиналу… Библија је светска.

***

Библију сам читао од корица до корица у Михајловском (око 1825. године) када сам тамо био у прогонству, читао сам чак неке главе својој Арини, но и пре тога сам много читао Јеванђеље. Хоћете ли да вам нешто признам? Једном сам путовао на Свете горе, у манастир, да бих приуствовао помену Петру Великом… Манастирски слуга ме је замолио да сачекам у келији. На столу је лежала отворена Библија и ја сам погледао страницу – био је то Исаија. Прочитао сам одломак који сам парафразирао у Пророку. Одломак ме је погодио, прогонио неколико дана и једном сам, ноћу, написао своју песму; устао сам да је напишем; чини ми се да сам те стихове видео у сну…

Исаију сам читао и раније; но овог пута текст ми је изгледао предиван. Мислим да сам га боље схватио. Тако увек бива са Светим писмом: што га више ишчитаваш дубље га разумеш, све више се расветљава и шири…

Народ је увек био склон религији. Овим хоћу да кажем да народ осећа да Бог постји, да је Он највише биће у васелени, једном речју, да Бог јесте… И ја сам, на крају, дошао до тог уверења, да је човек нашао Бога управо зато што Он постоји. Не може се наћи оно чега нема, чак ни у форми – на то ми је говорила уметност.²

А. С. Пушкин
Превод: Александар Мирковић

НАПОМЕНЕ: